Jednostavan Uskrs sa porodicom

Scroll this

Uskrsnimo s ljubavlju

Više razmišljam, manje pričam. Duboko okopavam po trasama sopstva u nadi da ću kasnije moći njivu da uzorem. Po umu, nepreglednom drumu. Valjda će jednom vaskrsnuti dobra energija oko nas. I sve će postati jednostavno. Bistro, kao vedar dan. Tako okreneš jedan krug po svom krvotoku pa sedneš. Na mozak. Da se malko odmoriš, umiriš. Pustiš srce da priča i da te vuče u mestu. Znaš da možeš, da imaš lufta. Praznik je.

Volim ovo doba godine. Volim ga jednostavno, instiktivno, bez mnogo razmišljanja. Zeleniš, lukac, mirođiju, vlašac, rotkvu grizem i sisam proleće. Žvot ovog doba lako se nanjuši. Po raspoloženju ljudi i po raspoloživosti zeleniša. Po sećanju na dedu koji iznese prostirku na travu. Dremka na suncu siguran je znak da je proleće stiglo u našu baštu.

„Gile (tako me je deda iz milošte oslovljavao), deder dođi čiču da izgaziš“, polumolećivo, polunaredbeno me je zvao. Plašila sam se da ću nauditi tom staračkom, koščatom telu koje je nekada nosilo mišiće u ratovima. Deda je ispod leve sise imao ožiljak od metka. U našim, dečijim očima bio je veći od Herkulesa. Večito smo maštali nad njegovim fotografijama, a on, on je bio majstor priče. Svaku našu maštariju umeo je dodatno da začini. „Jesam li vam pričao kada me je ujela zmija? To je bilo posle onog kada sam se za vreme rata davio zajedno sa konjem u reci… A metak? Jedne noći bio sam na straži…“

Zbog tih priča sada nigde ne bih bila radije do ovde. U ovo proleće, za ovaj Uskrs. U dvorištu u kome smo deda i ja neke male, naizgled beznačajne rituale sprovodili. Sipala sam mu ’ladnu vodu iz balona pre nego što je započinjao neku priču ili pesmu čežnje za Suvom planinom.

Dede više nema, a ja osećam potrebu da iznesem gunj i legnem na njegovo mesto na travi.

Da je deda živ, čuo bi kako brundaju pčele kao planinski međedi. Žute im se bisage poput kesa koje vukljaju sa sobom od supermarketa do supercveta. Malene, zlate se vrećice od po-lena jer pčela nije lena. 🙂 Prema instiktivnom mehanizmu ne odustaju od namere da potpuno otežaju od cvetnog soka, jedva dalje prelećući livadu.
Otvorim oči i vidim da je drvo provetalo, zatrešnjilo, mislim se kako će se kuvati slatko ove godine. Gušter mi pravi društvo, ispružio se čitavom svojom dužinom misleći da ga takvog, kameleonski prikrivenog ne vidim. Maslačak se raspukao, raspomamio na suncu. Glavicu okrenuo prema izvoru Života i prkosno se izdigao iznad trave.

Meditativni baštenski život uspavljuje i umiruje um. Mozak radi na najmanjem broju obrtaja, polako počinje da trokira, tu sam ga čekala. Omamljen treperavim listovima koji šapuću na vetru, više ne zna o čemu je prethodnog trena mislio. Tlak ne tlači, ritam srca korača ujednačeno.

Mir je. Porodica je. Uskrs je. Radost je.
U svakoj kući najveća kada se farbaju jajca. Prethodnih godina u pastelne boje (inspiraciju možete naći OVDE i OVDE), a ove godine u žuto. Tripujemo se da držimo u rukama mala sunca, ukrali smo ih od Heliosa u ovo proleće. Za uskršnju trpezu biramo jednostavnu dekoraciju. Iznosimo porcelan i escajg koji se čuva samo za posebne prilike. Pletemo venčiće od travki (mogu poslužiti I pera lukca ako nemate travčice) i pletemo venčiće za jajca. Malo deblje venčiće od trava koristimo kao prsten za salvete. Što prirodnje, to lepše. Tu i tamo neki cvetić, tratinčica i alpski zumbul, dugo su čekali svoje počasno mesto.

Na kraju smo ćale i ja ispleli travnatu kiku koju smo namenili da mi bude burma. Ostavila sam zlato da odmara, danas je sve zelenjavo. Natukla sam neke stare naočare koje smo furali kao klinci. Poderane nogavice i raspuštena kosa. Kako drugačije? Kod kuće sam.

Umesto teških torti, pravimo lagane, pufnaste, kremaste i voćkaste. Od prošlogodišnjih breskvi iz voćnjaka. Isprobali smo ovu poslasticu za mamin&tati rođendan kada je ova lepotica skrenula pažnju na sebe i osvojila mnoga instagramerska srca. Evo recepta jednog nepreslađenog voćnog slatkiša koga su mi mnogi tražili. Danas slavimo jednostavnost sunčanih boja i mešenje u više ruku (čitaj keva i ja, muškadija pobegla glavom bez obzira, pojma nemam zašto :)).

Kolač sa breskvama u finoj kremi iliti Kolač frajerića 🙂

Kora:

  • 200 g brašna
  • 70 g šećera
  • 70 g putera (ili margarina, ja više volim puter gde god mogu)
  • 1 jaje
  • 1 vanilin šećer
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • narendana kora limuna

Od svih ovih sastojaka zamesite testo. 2/3 testa rastanjiti na foliji i prebaciti u okrugli pleh prečnika oko 26 cm (kako sam samo precizna, uzela sam lenjir :P). Peče se 10 min. na 200 stepeni.
Sa kore prelazite na zaslađivanje. Ovako pečeno testo prelijete sa 7 kašika soka od kompota, a od ostatka testa (od one izdvojene 1/3) obložite ivice pleha (prstima rastanjite testo i prilepite za obruč pleha).
Po kori ondak poređajte breskve iz kompota. Skuvate 2 pudinga od vanile u 1/2 l mleka u koje sunete 80 g šećera.
Dok je puding topao, roknite još 2 kisele pavlake. Taj sav krem od pudinga nalijete preko breskvi. Onda lepo vratite kolač u rernu i pečete još 40 min. na 60 stepeni. 

Kad završite sa pečenjem strpite se sat, dva (ne žuriti sa fotkanjem i jelom jerbo će kolaču iviće biti izlomnjene kao kod našeg) pa staviti tacnu preko i izvaditi kolač. Zatim ga još jednom prevrnete (salto mortale) na tacnu na kojoj ćete ga servirati. Da biste izbegli peripetije oko prevrtanja dražesne tortice, uzmite pleh na kome se skida obruč (mi ga nismo imali pa smo kolač izmaltretirali). Kao dekoracija može da posuži umućena slatka pavlaka. Mi to preterano ne ljubimo pa smo umutili 3 belanca sa malo limunovog soka, napravili pufne i zapekli nekoliko min. u vrućoj rerni. 

Ako negde zapne, pozvati glavnu kuvaricu na 069/77… 🙂

Jesam li već pomenula zašto volim Uskrs? Osim toga što se probavaju recepti. 🙂 Uskrs je jednostavnost u radovanju. Malim stvarima sa najbližima. Vaskrsavanje porodičnog duha. Dok nazdravljamo rozeom za starim, drvenim stolom, ispijamo kafe, sečemo kolače, lupamo jajca, nehotice prođe mi kroz glavu misao…Eh, da je tu deda. Samo da nas na tren vidi. Sipala bih mu lončić vode i dovela na čelo stola. Znam da bi bio srećan.Zato se na Uskrs setimo i onih koji ne hodaju ovom zemljom. Onih koji lebde iznad nas dok pokušavamo da ukrademo Sunce. Oni nas paze, smeše se kroz zrake i pričaju nam kroz vetar. Sve vreme nešto šapću. Pitanje je samo da li smo mi dovoljno načulili uši da ih čujemo, sakrivene, u lišću.

Srećan Uskrs! Na zdravlje i na spasenje neka vam je praznik!
Mir u srcima, mir u domovima. Mir u svim našim svetovima. Vidljivim i golim okom nevidljivim.

Vaša Ivy M2

* Znam da će vas zanimati šolje. Častila sam se za Uskrs u Nani, komad 480 din. Limena kantica za cveće kupljena u Jysk-u. Tike Reebok classics (moje prve patike!), svetle farke Zara, naočare iskopala iz detinjstva – mint Swatch, recite koliko su retro-strava!  😀

Fotografija: Nikola Marinković
autor:
Ivana Marinković Mandić

0 Comments

  1. Srecan i vama Uskrs! 🙂 Mir, radost, mirisi, boje, ukusi kao da u svakom “selu” na Uskrs tako lepo slicni!

  2. uvek skoknem do tvog bloga i stvarno me svaki put iznenadis !!! volim sto si tako iskrena i otvorena i zelis da podelis sve to sa nama.. sa srecom neka je i tebi i tvojoj divnoj porodici
    Hristos Vaskrse !!!
    veliki pozdrav
    svetlana

  3. Srećan Uskrs, žene drage! Da sunce sija jakojako u vašim domovima i da još dugo slavite i praznujete Život! Puno zagrljaja i zahvanosti zbog divnih reči. <3 @Dana @Maja Zmaja @okeriumbra

Submit a comment

Molimo popunite jednačinu *