Kako biti originalan u moru provaljenih fora?

Scroll this

Original vs. plagijat

Falilo mi je. Tipkanje prstiju po tastaturi, ekran koji dreči noću dok svi spavaju, linija na butinama od kompjutera koju pritiska zveket ideja u glavi. Sećam se da me je ista želja gonila te 2012. godine kada sam skupljala hrabrost između nogu da javno iznesem svoje vizije, ideje, želje. Kada stidljivo proviriš na scenu, gde samo tebe čekaju da te sa dronjcima smažu, kuda i šta raditi dalje?

Šta ako je moj ”original” sasvim bzv?

Kada se ceo život nosite kao štreberka opterećena savršenstvom i time da sve radite kako treba, teško da ikada možete da odstupite od “pe-esa“ i dozvolite sebi izlet u nepoznato. Jer šta ako omanem, ako me ismeju, šta ako nemam šta zanimljivo i kreativno da ponudim ovom svetu? Šta ako je to sve već hiljadu puta viđeno? Moja priča je upravo takva. Retko sam se usuđivala da išta javno ispoljim plašeći se osude, kritike i tuđih komentara. Sve je moralo biti natprosečno dobro u mojim očima, da bih se okuražila da ga iznesem pred lice sveta. Živeći čitav život pod tim jarmom, nosila sam ogroman teret “podobnosti“ i “dobrosti“ na plećima. Gušila sam svoju kreativnu stranu kako ne bih bila slučajno ismejana od okoline.

Tek u tridesetim godinama počela sam da analiziram svoja unutrašnja stanja i potisnute potrebe i shvatila da pothitno moram nešto da uradim ukoliko ne želim da dosadim sebi. A to vam je sigurna duhovna smrt, ništa gore od davljenja i dosađivanja u sopstvenom društvu.

Originalni put do uspeha

Činjenica je da retko koja ideja čovekovog uma nije realizovana na ovoj planeti. Nemojte očekivati da ćete stvoriti nešto epohalno i nikad viđeno. Bitno je da bude autentično. A element koji u formuli čini jedinstvenost upravo ste vi. Sva proživljena iskustva, načitanost, naslušanost, nagledanost, prelamaju se kroz jednu tačku – kroz autora koji teži stvaranju.

Kada sam počela da pišem Frajera te 2012. godine, nisam znala šta ću sa njim. Iako me je sama ideja o izlaženju ”iz mišije rupe” plašila, u istoj meri me je i privlačila. Pitala sam se kako da zadržim pravu sebe, ne podlegnem pritiscima, a opet da uspešno zaplivam u novim vodama? Čekao me je dug put koji je trebalo da pređem.

Jer blog vam je kao vaša rođena kuća. Toliko je lickate, pickate i cickate, širite otvorena vrata kroz koja pozivate ljude da slobodno uđu i posede na kafi. Sa time što nikada ne znate kome će dunuti da pljune na sred vašeg tek očišćenog tepiha.

Nisam toliko bogata da bih kupovala iskopirane stvari

Kada su me ljudi iz Scholl-a ponovo pozvali da uradim tekst za njih, razmišljala sam o svom dosadašnjem iskustvu i ličnoj borbi protiv plagijata. Ova kompanija trenutno vodi bitku sa plagijatima svojih proizvoda, a sličnu situaciju sam i sama imala.

Zato je jedna od mojih mantri kad me uhvati raspoloženje “neću da gomilam besmislice” (osim lakova za nokte, saksija i šolja, za njih to pravilo ne važi :D) – Nisam toliko bogata da bih kupovala jeftine stvari. Oduvek sam bila žena koja voli “jedno, ali vredno”. Jedna omiljena tašna, jedan parfem, jedan čovek, jedan jedini moj život. Naučila sam da kupujem kvalitetno i pametno, da vodim računa o svom zdravlju, a i o novčaniku. Devojačku opsesiju “moram sve da probam i kupim” ostavila sam da se slika, postala sam žena i majka koja zna šta želi, razmišlja u šta će, kada i kako da uloži svoj novac. Zato uvek biram brendove koji su pouzdani, originalni i kojima verujem. Koje godinama lično koristim i u potrošačku korpu stavljam. Biram kvalitet nasuprot kvantitetu, biram jedno koje se izdvaja iz mase.

Otud i ovaj tekst o Scholl-u koji se obreo u sličnoj situaciji sa plagijatima svojih proizvoda. Pojavili su se proizvodi koji “liče”, skoro pa pljunuti ShollORIGINALni, a opet – nije to to. Zašto nije? Zbog svega navedenog. Zbog toga što zna se šta je brend, a šta je plagijat. Zbog toga što mogu da se ozledim nekim plastikanerima pa da posle ne mogu da hodam i nosim bebićku kojoj sam preko potrebna. Zato što ne volim da bacam pare na nešto što će se pokvariti. Zato što ne mogu više da gomilam gluposti koje ne traju. Zato što nisam toliko bogata da kupujem krdžu.

A kako od originalnosti da živim?

I kako sam se uopšte okuražila da radim privatan biznis? Baš u to neko vreme moje prve godišnjice braka, plata je kasnila tri meseca. Sećam se da sam na računu imala novca koliko da kupim sebi jedan tiganj za godišnjicu, ali da li bih u njemu mogla da spremim šta mi se jede, bilo je zaista pod znakom pitanja. Razmišljala sam šta bih mogla da radim kao dodatni posao, a da me ujedno rasterećuje. Tražila sam polje za kreativu.

Zvuči kao American dream, SF, bajkovito zamazivanje očiju motivacionim stavovima – možeš ti to? Dozvolila sam sebi da pomislim – zašto da ne? I ako ne sad, kad onda? Tajming mi je bio očajan, bila sam na doktorskim studijama, trebalo je položiti završne ispite i prijaviti tezu, a ja našla da snimam svake nedelje novi post i pišem porodične priče koje ljude kao treba da vraćaju nekim potisnutim vrednostima.

Zašta to i čemu, kad izdaleka samo divimo se svemu?

Na samom startu, nije se postavljalo pitanje – a za čije babe zdravlje iliti za koji mandrak sve ovo radim? Pisala sam i snimala radi sebe, to je bila izvesna partija psihoterapije i istraživanje nekih unutrašnjosti koje su me izazivale.

Malo-pomalo, za par meseci, blog je postao prilično čitan, tako da nisam mogla ni da pojmim koliko ljudi nedeljno pregleda tekstove i inspiracije koje sam sa ekipom mladih i kreativnih ljudi redovno snimala. Malo mi je bilo i neprijatno, javio se čudan osećaj nelagode što odjednom toliko sveta zna tvoje skrivene misli, razmišljanja i htenja. Osetila sam se otvorenom i ranjivom, a ni pućenje ispred kamere mi nije bilo jača strana. U poverenju: i dan-danas me je sramota da pravim selfije na ulici. 🙂

Originalnost i popularnost

Ponekad sam i sebe iznenađivala koliko sam bila luda pod naletom nove snage i okuraženosti. Prijalo mi je da budem ono što jesam, da se više ne krijem iza sopstvenih koncepcija i da javno iznesm svoj stav i iskustvo jer sam znala da je proživljeno i autentično.

Nisam imala kristalnu predstavu kako monetizovati sav taj trud i rad, i u kom pravcu Frajer treba dalje da krene. Samo sam jahala na krilima entuzijazma i upornosti, bez nekog prevelikog znanja o onlajn svetu. Pored stalnog posla, nisam imala vremena da istražujem kako se kupuju lajkovi, čitaoci, publika i klijenti, ali se ispostavilo istinitim ono što moj drug programer uvek voli da ponovi content je keva“. Iliti dobar i kvalitetan sadržaj postane lako prepoznatljiv.

Kopije originala

Kako to obično biva, znak da ste “uboli novu foru” jesu plagijati i kopije vašeg rada. Ljudi se nisu libili da uđu u vašu kuću, popiju kafu i ukradu šta im se svidi. Naziv, fazon, stil, koncepciju, svejedno je. Mogu lagati da me nije pogađalo. Bolelo me je svakim delićem znoja na terenu, svakom sekundom neprospavanih noći i svakom borom čkiljilicom u ekran. Potpuno nepoznati ljudi počeli su da se kače na frajerski brend i da ga prisvajaju. Videla sam da besramno kopiraju moje misli, fore, sadržaj, rečenice. Boleleo me je, onako ljudski, nepoštovanje autorstva i očigledan plagijat. Osetila sam se izneverenom i izigranom.

Kako sam mentalno i poslovno jačala, prevazišla sam osećaj malog Kalimera i rekla sebi – kopija je mnogo. Original jedan. Zašto se plašiti bilo čega i živeti u osećanju nepravde? I da sve propadne i da više tvoje kreacije nema, misliš da nisi kadra da smisliš još desetinu inovativnih ideja? Tvoj zadatak je borba sa samom sobom, ne sa drugima. Uvek da težiš da budeš bolja od sebe, ne od drugih. Zabavljaj se dok smišljaš nove fazone i fore, ne daj da te kradljivi ljudi smore. 🙂
Iseci (ih) pa reci. 😉

Zašto original?

Zbog osećaja da radite ispravnu stvar. Zbog toga što znate da kvalitet ne bira put. Zbog samopoštovanja i vere u sebe.

Zato sam i pristala da pišem o sopstvenom iskustvu originalnosti i plagijata. Zato što znam kako je. Zato što je svejedno da li je reč o turpiji za noge ili autorskom delu, original ima duže i vrednije trajanje. Original će vas više koštati, ali uzimanjem plagijata nema tih para koje biste dali da ga niste uzeli. Plagijat ne ume, ne zna, nije bezbedan i teško da može biti kvalitetan. Jer da vredi, ne bi bio nečija kopija.

*Hvala Scholl-u koji me je naterao da malo vremena posvetim majčinskom estetizovanju i da namažem nokte nakon 6 meseci od rođenja deteta (devojke, frajerke, nemojte se plašiti, ali kada ste working mom, neki nokat (na malom prstu) mora da pretrpi). 🙂 Zato mi je ovaj kratkotrajni rehab i tretiranje stopala u kućnim uslovima bio preko potreban.

Moje iskustvo sa električnom turpijom za nokte je jako dobro, trenutno sam u fazi da sve bude digitalizovano i da samo radi “poso”, ne mogu na ovaj umor još i ručno da lickam nokte. 🙂 Neka nešto radi za mene. Samo didžital, ništa fizikal. 🙂

I kao što sam već jednom ovde pomenula – Scholl must go on! A tako i originalni proizvodi i ideje, koje kruže, šire se i uvek zadaju domaći zadatak plagijatima. 😉

Do čitanja, verujte u sebe i u ono originalno i vaše što imate da ponudite svetu. Možda ćete se iznenaditi kako je baš to “komadić koji nedostaje“ da biste u ovom svetu bili celi.

Vaša Frajerka

Fotografija: Nikola Marinković

3 Comments

Submit a comment

Molimo popunite jednačinu *