Ljubavno putešestvije

Scroll this

Pre-wedding session – Bojana i Mladen

Kretanje. Promena slika. Putovanje. Stapanje drvoreda, neba i puteva u bezobličnu masu zeleno-plave boje. Uljuljkavanje, smirivanje zvukom šina. Ritmičko klackanje napred nazad, levo-desno, vraća osećaj mira. Poput nesvesne sigurnosti iz kolevke opasane zaštitom koja se ne vidi, one koja se samo na osećajnom nivou registruje.

Jedan od mojih neobjašnjivih fetiša jeste i ljubav prema vozovima. Da li zbog dečije navike i čestog putovanja prugom, osećaj klacknja ostavlja mi prostor za umirenje uma. Možda je jedan od najvećih događaja onaj iz lokomotive na mestu mašinovođe. Osećaj upravljanja brzinom po predvidivoj putanji. Samo da ne izleti(m) iz šina! Neopisiv poriv da povučem kočnicu jer eto je, tu je, nadomak ruke, visi i zove me da sve zaustavim. A onda zažmurim i pustim juriš kroz telo. Kada strah probije granice, otvorim oči i vidim da sam u koloseku. Baš tamo gde treba da budem.

Pasija se vremenom razvijala pa smo voz i ja ostvarili intimnu vezu. Dovozio me je na vikend-časove glume kada ćale ne zna, zatim me je kao studentkinju nekim vikendima i vraćao kući (na veliko ćaletovo zadovoljstvo što na glumu nisam primljena). Onako spontano kupim si žvake i za iste novce kartu, ponesem knjigu, sednem u kupe i klaj-klaj. Zatim me je pratio na onom proputovanju po Evropi kada sam dobila interrejl kartu kao nagradu za tamo neke najbolje studente (bejah srećna ko kuče u doba viza!). Par puta smo se voz i ja mimoišli i u vremenu zagubili, ali smo se i na inostranim prugama nalazili.
Voz me je ispunjavao osećajem slobode i brzine, življenjem na različitim mestima na kojima grabim dah da ispunim pluća još većim Komadom. Vazduha i života.

Zato često u mimohodu sa obavezama projurim Glavnom železničkom stanicom, tek da joj mahnem. Njoj, staroj dami zagaslog sjaja i izbledelog odraza negdašnjih vremena. Kroz ušnu školjku probija dolazak novog voza dok strpljivo koči kilometrima ranije. Pozdravim prugu koja se ukršta, prepliće u neke osmice bez logike, poput DNK lanaca kojima se određuje genetika voza. Jer voz nipošto nije stvar. Voz je živo biće koje ima dušu.

U tom razmišljanju nađe me jedna Bojana, prelepa apsolventkinja medicine, buduća mlada glasnog, bistrog osmeha. Ona i njen čovek žele pre-wedding session pa bi bilo zgodno da ga osmislim, stilizujem i organizujem. Negde između uživanja u odlikama njenog govornog područja, grlatog smeha i fora koje smo provaljivale, shvatih da je velika ljubav između njih dvoje uspela obostranim zalaganjem i čestim putovanjem na relaciji Beograd/Banjaluka – Minhen. Čoveče, a bila sam tako ubeđena da se veza na daljinu istroši, brzo izliže i retko kad završi bez ozleda na duši.
Uživala sam u ovom demantovanju.

“Upoznali smo se u Banjaluci, gdje su se i rodile prve iskre. I odmah na početku smo se složili da je veza na daljinu jako zahtjevna i da smo oboje odlučili, poučeni prethodnim iskustvima, da to ne želimo u životu. Ali ubrzo poslije tih priznanja uslijedilo je jedno veliko ALI‘ koje je reklo da ako je to prava ljubav, uložićemo sav trud koji je potreban da bi se ta ljubav ostvarila. I tako je ljubav putovala kilometrima svakodnevno, da li internet talasima, točkovima, prugama ili avionima, našla je način da iz dana u dan čini srećnim njega, u Minhenu i mene, u Beogradu.”

“Sudbonosno ’DA’ palo je u Veneciji. Baš tako, palo, kao pravo iznenađenje meni, dok je on imao sve isplanirano u svojoj lijepoj glavici. Vozili smo se gondolom, uživali u romantici da bi on prije skretanja u sljedeći kanal šapnuo da baš sada kad skrenemo čeka me najljepši dio Venecije. Kada smo skrenuli, na mostiću ispred nas bio je zakačen transparent s natpisom ’Ljubavi moja, udaj se za mene!’. Oduzeo mi je dah, ostala sam apsolutno nijema, ali izletjelo je ’DA’, iako je drugim rječima trebalo malo više vremena! :)”

Kažeš, skoro svakog vikenda ste na putu jedan ka drugome? Pakujete neprestano kufere da proživite zajedničke slobodne trenutke? I tako već nekoliko godina…

Mogu li neki šampionski pehar da vam uručim? Ili još bolje, putnički set da vam osmislim? 😉
Kako ste uopšte odlučili da se častite jednim inspirativnim „sessionom” koji ce prikazati vas dvoje i vaš odnos?

“Svaki naš trenutak i svaki doživljaj proveden zajedno ostaje urezan u našim vijugama. Međutim, upoznali smo Frajera čiji koraci i boje duha su nam se jako dopale te odlučili da i mi uradimo  jedan ’pre-wedding set’. Htjeli smo da imamo nešto što nam ostaje kao uspomena na naše prve zajedničke korake, na prve iskre i varnice među nama iako nas je razdvajalo hiljadu kilometara, a ipak nas u dijeliću sekunde spajalo. Takođe, zeljeli bismo i drugima dočarati kakvim smo to talasima plovili i ako Bog da, kakvim ćemo i dalje ploviti.”

Aerodromi me pomalo sećaju na poslovna/turistička putovanja, na brzo premošćavanje granica i teleportovanje u novi svet. A veza je klackanje, kočenje, izletanje iz šina, vraćanje u njih, ljuljuškanje na osećaju i trajanje. A voz je – voz je, dragi moji, ROMANT’KA. Razmišljanje, čitanje knjige, razmenjivanje novina, ispijanje kafe u bifeu, šetnja od vagona do vagona. Voz je iskustvo, putovanje koje živite. Doživljaj novih predela, doživljaj strpljivog sebe.

 

Zato za romantičnu priču biramo Romantiku, voz koji seća na sjaj domaćih pruga, na dame u čipkanim rukavicama i gospodu sa visoko uzdignutim šeširima. Voz koji nas u ovom brzom i hudom svetu podseća na odmerenost i dostojanstvo.
Hajmo malo da putujemo i da smestimo dvoje naputovanih golupčića u okvire romantičnih kretanja!

Glavni akter ove priče jedan je savremeni gospodin, čovek koji je svojim zanimanjem građevinskog inženjera vezan za železnicu, na nekim malo bržim prugama. 😉 Njemu su vozovi i šine deo svakodnevnog života te je scenario za ovu priču odobren i četvororučke prihvaćen.

Mladen: “Radovao sam se unaprijed tome jer sam to zamišljao kao jednu opuštenu atmosferu i veoma zanimljiv događaj koji nisam još doživio. To se i obistinilo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo iako sam poslije toga bio dobro umoran.”

 

“Bojana: Ljubinko moj, kao pravi Balkanac, u dvije riječi opisa i to je to. 🙂
Mene je iskreno bila trema kako ćemo se ponašati pred objektivima u ulozi manekena i mankenke! 🙂 Međutim, što je snimanje više odmicalo, trema je nestajala. Gubila se negdje između opuštajućih komentara i pozitivnih vibracija koje je upućivala ekipa Frajera i pogleda na mog najboljeg frajera pred objektivom. Osmijeh, radost i neko novo uzbuđenje su preuzimali moj duh. Bilo je to jedno jako lijepo novo iskustvo i predivan dan proveden s nevjerovatnim ljudima.”

Romantikom romantičnim i ugodnim razgovaranjem stižemo i do stanice. Ne baš Podlugovi, već do mirnog i šumom ušuškanog Topčidera. U našem ženskom pripremanju i pregovaranju šta obući (ili svući ;)) videla sam njih dvoje kao moderne ljude sa retro šmekom. Zato sam poželela da sve uredimo tako da pomalo vuče na tridesete godine, na plisirane suknje do pola listova, pletene kofere i raznobojne bukete. Boje bi mogle da budu čiste i jasne, opušteno-elegantne. Putničke. I namerničke. 😉

Sa Glavne železničke stanice proteže se savamalsko iskrcavanje i uspinjanje ka Kosančićevom vencu, pulsu grada. Kratki predah zove putnike u neku od omiljenih gradskih bašta, npr. u Jazz Baštu u kojoj frajersku ekipu uvek rado dočekaju (hm, npr. OVAKO i OVAKO).

Pozdravljamo se sa baštovanima, raspoređujemo kolačaste rekvizite i uškljockavamo zaljubljene frajerke i frajere koji su se transformisali u mornarski pinap nalik onom iz 50-ih godina.

Na tren osećamo more međ asfaltom, pozdravljamo leto i izmeštamo misli iz velegradske problematike. Pozdravljamo Konak kneginje Ljubice, poglede uprtimo ka sjajnoj nacionalnoj istoriji i prilazimo duhovnosti. Sve putujući ka Sabornoj crkvi. Mestu centra i novih početaka. Za njih dvoje, neko dvoje, za putnike i namernike.

Dakle, stigli su do crkve. Šta sada?

Da li je ovo dvoje Banjalučana gazilo nekolikogodišnje pute da bi se pred crkvom zaustavilo? A, ne.
Jedno lepo venčanje čeka nas u oktobru. 😉

Šta kao buduća mlada možeš predložiti drugim curama? Imaš li neki savet kojim bi mogla da ih usmeriš u organizaciji venčanja?

“Uff…pa nije da imam baš nekog iskustva. 🙂
Ali eto, iz ugla buduće mlade, mislim da treba što ranije početi s organizacijom i truditi se što više biti svoj, tj. učiniti taj dan ogledalom vas, mladenaca, vaših ideja i osobina.”

Zašto ste se odlučili za Jedan frajer i bidermajer? Kako ste shvatili da želite baš sa nama da se frajerišete? 😀

“Jedan frajer i bidermajer sam upratila prvenstveno preko FB stranice i prvo sam bila oduševljena slikama, bojama i živošću kojima odiše sajt na prvi pogled, a potom  tekstovima i pričama koje ostavljaju bez daha i izvlače osmijeh na lice. Kasnije i Mladen biva upoznat s Frajerom, i oduševljava se motivima i idejama koje se provlače kroz tekst i kroz slike, kao i kvalitetom snimaka i fotografija te smo vas kontaktirali u nadi da zajedno s vama odradimo nas ‚pre-wedding‘. Oduševljenje je tek nastupilo kada smo uvidjeli vašu angazovanost, profesionalnost i posvećenost i k nama, i k samom radu. Hvala na predivnom danu i bezbrojnoj količini osmijeha koje ste nam pričinili!”

Hvala vama, putnici, što ste nas na ovo ljubavno putešestvije sa vama poveli! 🙂

Zahvaljujemo se Železnicama Srbije na vožnji Romantikom(obavezno otputujte nekud kroz vremene na neku od destinacija koja je u njihovoj ponudi, predlažem Sremske Karlovce, više puta :)), kao i na ustupljenoj stanici Topčider za fotografisanje. Mašemo i zaposlenima iz Jazz Bašte zato što su uvek tako dragi domaćini.

A, vi, dragi moji, kufere u ruke, misli na drum i putujte sa letom pod mišku. Nije bitno kuda, neka vas put nanese. Tražite novog, promenljivog sebe u trenutačnim mestima.Pojurite svoju senku i začudite se kao dete pred onim što će se tek pokazati. I spolja i izUnutra. U tom trenutku ukazaće se neko novo biće. I već će u sledećem trenu postati. Za nekog vas sledećeg.

Do sledećeg susreta,
grlim vas osunčano, putnički i letnje!

Vaša Ivy M2

Šminka: Ena Jović // Mesto: voz Romantika, stanica Topčider, Jazz kafe Bašta // Porcelan: iz privatnih izvora i iz radnje Stela // Kolači: Fini // Fotografija: Nikola Marinković // Asistent na snimanju: Sonja Bogdanović // Organizacija, stilizacija i dekoracija seta: Jedan frajer i bidermajer

 

0 Comments

  1. Predivno. I fotke, i tekst, i mladenci koji se bas uklapaju u ovu atmosferu. I predivan je osecaj koji verovatno imas dok ovo radis. Pozitivno zavidim!

  2. Hehehe, kako mi ova putesestvija djeluju poznata…5 ipo godina Niksic-Beograd…a sad imamo Vasju i vec skoro 2 godine bracnog staza. <3

    Divno!

  3. Aleksandraaa, hvalaaa od srca! Mnogo volim sa ljudima da radim, valjda se toliko dajem pa mi se sve tako finim ljudima vraća. 🙂 Dođi nakon porođaja nešto zajedno da raduckamo. 🙂 :*
    Heh, druga Aleksandra, stvarno je strava kada veze na daljinu istrajnošću i obostranim zalaganjem opstaju. ♥ Poljubac za vas u Vasju! (kako leeepo ime!)
    Rendžikaaa, poljubac! :*

  4. Potpuno delim ljubav prema vozu sa tobom. Nekoliko puta smo ga spomenuli na moru i kako jedva cekamo da se kod nas vrate koliko/toliko normalni vagoni, pruge…
    Kad pomislim na putovanje prvo pozelim da prevozno sredstvo bude voz. Ne ispuni mi se cesto zelja ali znam da cu jednom ponoviti to interejl i eurodomino putovanje iz studentskih dana 🙂

  5. Divno putovanje, na kome, kao da sam bila sam vama! Danasnji dan mi pocinje sa osmehom na licu dok putujem ovim vasim vozom 🙂 A vozovi, zaista imaju tu neku moc detinjstva, slobode, romantike… Divno!!

  6. Lalenjka, da krenemo zajedno? Nekom Transibirskom železnicom? To mi je velika želja. ♥ Studentska putovanja su bila superb, kajala bih se da nisam išla, ako ni zbog čega drugog, kada u ovom (odraslom) životu imaš mesec dana SAMO za putovanje?! 🙂
    Gingerita, vidim ja tu neke lične preferencije zbog kose i stila. :*
    Marooo, drago mi je da delimo istu voznu ljubav! Pozdrav, veliki!

  7. Da slucajnosti…citam tvoj post u vozu Minhen-Landshut (akterima price sigurno poznata relacija 😉 ) …Divno, divno, divno! Ona, on, prica, ljubav, romantika. Ti cinis takve stvari, da jos uvek verujem u to, da svet nije potpuno izgubljen i da prave vrednosti jos uvek imaju svoje mesto u nasim srcima. Veeeeeliko mahanje iz voza :))

  8. Predivne fotke, moderni mladenci, odlicne ideje za fotoshooting, i jos bolje, potvrda da vezze na daljinu ipak uspevaju da opstanu )) !

  9. Tako je sve lepo uklopljeno – prica, slike, njih dvoje. Svaka cast! Prelepo 🙂

  10. Heh, drago nam je da vam se dopada! Želeli smo neki romantique voz za ovakvu ljubavnu priču na daljinu i baš smo happy što vam se dopalo! To ja u svoje i u ime mladenaca. 🙂

Submit a comment

Molimo popunite jednačinu *