Naše venčanje

Scroll this

Svetleći i ja

 

Prođe godina. Očas. I dođe mi da se osvrnem na taj dan. Ne zato što mislim da je venčanje tačka našeg novog početka. Brakom smatram momenat od kada se ljudi zajedno bude, raduju, plaču i bore svakodnevno. Ovo je bio jedan dan bez briga, trenutak čiste sreće i radosti. Priliva emocija, grljenja, ljubljenja sa najbližima i podsećanja kako ništa u životu do toga nije važnije. Aleksa

Kod nas nije bilo pompezne veridbe. Nismo se zaprosili na nekom ostrvu, na romantičnoj večerinki uz sveće i vino. Jednog trena smo skupili neku kintu na gomilu, pogledali se i nasmejali. Shvatili da hoćemo to. Želimo da pokušamo. Hoćemo našu priču. Našu žurku za drage ljude i porodicu.

Bilo je straha, i te kako. Od vezivanja, od promene, od uloge nečije žene. Šta sam uradila? Suočila se sa svojim strahom, uskočila u igru kao protivnik svadbi svim srcem kako bih organizovala sopstveno venčanje. I mnogo mi se dopalo. 😉 Tako su zasejani počeci Frajera. Iz straha je počelo da se pomalja nešto malo što nisam umela da prepoznam. Znak da sam spremna. venčanje venčanica mlada bidermajer moderno venčanje

Pozivnice. Trebalo je najpre da pozovemo ljude. Žurka, žurka! Dopala nam se ideja da ljudima poklonimo nešto što je prošlo kroz naše ruke i što predstavlja naš pečat. Na venčanju je bilo podosta DIY momenata, a zanimacija oko pozivnica bio je jedan od takvih. U nekom od narednih postova detaljna uputstva za „uradi sam“ pozivnicu sa ličnim pečatom. 😉

Mlada’s style. Poslednja nedelja pred venčanje je ludnica, budite spremni na to. Puno obaveza koje treba da se završe, operativnih stvari, jurnjava na sto strana. Probu frizure i šminke nisam imala, niti želela. Zamislila sam prirodan izgled i frizuru „u stranu“. Pomalo vintage, čupavo, funky i mislim da sam se sa šminkerkom i frizerkom dobro razumela. 😉

Venčanice najpre nisam uopšte gledala, tačnije nisam mogla da ih smislim. Tona sintetike koja se lepi i u kojoj treba da izgledam kao torta, hm, ne, hvala. Kriterijum za izbor moje haljine bio je jednostavan – mogućnost pravljenja špage ako mi se tog dana to prohte. I tačka. Bole me baš uši za red carpet momente i nametanja da moram da budem „princeza“. Haljina nije smela da bude utrpana, nikako nije dolazilo u obzir da mi u njoj bude prevruće i morala sam slobodno da đuskam i da se krećem. Da, želela sam dugu haljinu. Na kraju je igrom slučaja izboru haljine kumovao Svetleći, zajedno smo prelomili da je to haljina za mene. Bilo je onih koje su mi bolje stajale, ali u ovoj sam mogla da pravim špage do mile volje. 😉

Mladoženja’s style. Naravno, moj čovek, inače sportski tip, odela nije nosao. Kravatu nije mogao da smisli! On da nosi simbol ropstva i uštogljenosti, ma, nema teoretske šanse. Ešarpa umesto kravate, sivo odelo za malo opušteniju varijatu elegancije i lila čarape. 😉 A, ne. Nisam ga ja naterala. Pustite vaše muškarce da se izraze, zapanjićete se koliko kreativnog (i mondenskog) potencijala nose u sebi. Kada je izjavio da želi brojeve za stolove sa ružicama i detalje lila i puderroze boje, opet sam se zaljubila. 😀

Koncept venčanja. Svaštarski. U pravom smislu te reči. Koncept je bio da se dobro provedemo, makar padale ćuskije. Svetleći je bio muzički urednik, a ja kreativni direktor. Tako smo podelili zaduženja. 🙂 Kako sam gledala raznorazne inspiracije, želela sam od svega sve! 🙂 Potpuno neumereno. I rustika, i vintage-a, i chabby chic-a, i romantike, i fankija, nisam mogla da se odlučim. Na kraju se iz tog sveg zamešateljstva izrodio jedan porodični koncept prepun uspomena iz naših kuća. Pregršt detalja koji su na nas ostavili emotivnog traga i koji su nas podsećali na detinjstvo.

Kićenje gostiju. Savremenim „ruzmarinima“ od keramike. Drugarica keramičarka nam je izradila bedževe za dečake i narukvice za devojčice u koje je bukvalno utisnut oblik ruzmarina.

 

Priprema. Nisam nas videla u nekom hotelu ili vili. Želela sam da zajedno krenemo od kuće držeći se za ruke bez prevelike pompe i presije. Spontano, bez režiranja momenata. Da odemo na neka mesta koja volimo, uradimo pokoju fotku i krenemo u dan.

Crkveno venčanje u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Bilo je vrelo i veselo. 🙂 Puno prijatelja, vizantijsko pojanje i atmosfera koja smiruje i nadahnjuje.

Just married!

Ulazak. Spustili smo se lagano na reku i brodićem prevezli do splava. Majkl Džekson je pevao Don’t Stop Till You Get Enough dok smo pristizali, neizvesnost i slatka neverica. Svi dragi ljudi na jednom mestu, cika, vriska i euforija. Naježila sam se kada sam ih sve pogledom obuhvatila. Priceless.

Dekoracija. Na ulazu su goste dočekale B&W fotografije naših roditelja, tetaka i teča, strina i stričeva u vreme njihovih venčanja. Guest book da nam dragi ljudi upišu svoje utiske, bračne savete, dosetke i pošalice. Na velikom projektoru smenjivale su se fotografije nas dvoje iz klinačkih dana. Do jednog momenta kada smo se sreli i nastavili sa zajedničkim fotografijama. 🙂

Postavka stolova bila je zanimljiva. Preko stolnjaka prostrto američko platno pa „ozgor“ vezeni stolnjaci. Cveće u niskim belim vazicama, DIY balvančići kao postolje za kartice i za svakog gosta po čuvarkuća na poklon.

Bicikl mog pokojnog deke zauzimao je posebno mesto. Pored njega kovčeg u kome je baka donela svoju spremu. I njihove stare predratne fotografije dopunjene raznoraznim starinarnicama. Bilo je tu svega, gvozdene pegle, starog tasa, omiljenih knjiga, naših fotografija u rustičnim ramovima. Orobili smo rodbinu i roditelje, spakovali sve u jedan kombi i u restoranu se pojavili kao pokretni cirkus. Ljudi nisu mogli da veruju da smo dovukli pola kuće! 🙂 Sve je imalo svoj smisao i značaj pa smo time dekoraciju zarad dekoracije izbegli i okružili se nama bitnim stvarima.

Slatki sto umesto gomile torti. U skladu sa provansalskim motivima, lavandom iz mamine bašte, makaroni sa ukusom lavande, čokolade i vanile. Popkejkovi, kapkejkovi i kolačići LOVE koji su se kasnije pojavljivali na brojnim venčanjima. Izgleda da se ljudima dopalo. 😉

Pokloni za goste. DIY čuvarkućice sa našim skrivenim inicijalima u natpisu loVe wIns.

Prvi ples. Nakon građanskog venčanja, prvi ples. Zoe Kidah u Zemlji gruva, Čudesni svetovi i baćata koja prerasta u opštenarodnu lambadu. Zašto baš ova pesma? Vesla je, vrcava, pozitivna i uz nju smo uvek radosno vrckali ispred ogledala. 🙂 Drugarica nam je dala par časova plesa, imali smo koreografiju koju smo uvežbali nedelju dana pred venčanje, smejali se i zajedno učili da plešemo. 🙂

Plejlista. Uvek se šalim pa kažem da smo imali grupu i predgrupu. Dva sata programa starogradskog benda, a zatim žurka uz dobar fank. Jedna od stvari zbog kojih smo se najviše radovali našem danu je St. Lousi band i sjajni ljudi koji praše dobar gruv. Naravno da nismo stali, a ja se nisam suzdržala da ne zapevam sa ovakvim genijalcima. Koliko često se čoveku pruži prilika da peva sa tako sjajnim bendom? Čak sam i na probu otišla u Bigz par dana pred venčanje. 🙂 Obično je Svetleći taj koji zabavlja ljude uz gitaru i dobar zvuk, ali ovog puta sam želela da ga iznenadim. Samo kojom pesmom? Postojala je jedna na koju sam suze ronila i koja me je doslovce „radila“ i kazivala ono što osećam. Natural woman Arete Frenklin. Ambiciozno. 🙂 Imala sam tremu neviđenu. Kada sam uzela mikrofon i počela da pevam, na prve taktove je seo na pod i gledao me pogledom kojim želim da me zauvek gleda. To su ti momenti u večnosti.

Dancin’ all night long…

Torta. Kako smo silno želeli da zabavimo naše goste bez folklora, bacača plamena, crtača po pesku i sličnih stvari, sa zadovoljstvom smo preuzeli ulogu zabavljača na sebe. 🙂 Imali smo par skečeva za koje niko nije znao, a jedan od njih bio je „slatka mala izvrnuta torta“ kao motiv izneverenog očekivanja pompezne svadbene torte. 🙂 O, da. Naseli su. 🙂  Ubrzo je usledila i ona prava, od koje smo mogli pošteno da se najedemo. 😉

I vatromet. Da ublažimo stres zbog torte. 😉

Stars u pozadini. Svi je znaju i svi pevaju. Pun mesec nad Beogradom i poneka zvezda.

Svetleći nastupa uz Born to be wild u cvetnom takmičarskom odelu i daje omaž njegovoj velikoj ljubavi – skijanju. Ništa droga, ništa alkohol, samo iskonsko sveopšte ludilo. 🙂

Pomoć oko organizacije. Osim čoveka, za sve mi se našao strahovito talentovani i nadareni THE Kum koji je imao razumevanja za moje crafty poduhvate, podržavao me i pravio svakojake ludorije koje sam zamislila. ♥ Mama. Sadila 200 čuvarkuća, vezivala čipkice, donosila cveće iz bašte, išla sa mnom na šljunkaru po pesak za teglice i sveće. ♥ Drugarica Devica, opasan statističar i finansijski maher organizatorskih sposobnosti, uvek spremna za mozganje i uklapanje troškova u tabele. ♥ I Kuma. Iskakala sa posla za svaku probu venčanica (a bilo ih je), bacala se u potragu prskalica i bila tu za duge razgovore kad noću svi spavaju.

Najemotivniji momenat. Prepletanje ruku. Podrška i duboki pogledi koje samo mi prepoznajemo. Ulazak na splav i doček svih dragih ljudi. Zagrljaj nakon pevanja Natural woman. Ples sa ocem i bratom. Ima nečeg arhetipskog i dubokog u tom simboličnom „odvajanju od porodice“. Iako već dugi niz godina ne živim u roditeljskoj kući, nisam mogla da se otmem tom jakom utisku „odlaska od roditelja“.

Da li je sve bilo „savršeno“? Ne znam i ne zanima me. 🙂 Kvalitet braka neće zavisiti od kvaliteta venčanja. Šta će se desiti kad Frajer više ne bude frajer i kad bidermajer uvene (kako bi to lepo definisala jedna draga poznanica)? Ne znam, to ćemo zajedno da otkrivamo. Kako da gajimo Frajere i zalivamo bidermajere. 😉

Ono što znam je da nije lako. It’s been a rough year… Ali je vredno rizika. Baš zbog onih skrivenih momenata kada se podupirete dok niko ne gleda. Kada vrištite dok ide „vaša pesma“ i plešete divlje. Kada se hrabrite dok nosite muku na zajedničkim plećima. Brak nije bajka, a nije ni venčanje. Uštinite se, otvorite oči i prožmite se svakim trenutkom. Jer to je vaš život. Najlepši i najbolji. Proživite ga zajedno u svoj njegovoj bedi i sjaju. Drugi nemate.
Da nam svaki dan bude novi početak.

Srećna nam prva godišnjica, Frajeru. Natural + Wild, forevr. 😉

 

P. S. Hvala svim ljudima koji su našem danu doprineli dobrim vibracijama! Lov ju ol ♥

Pozivnice: DIY // Restoran: Vizantija // Venčanica: Lucero Rosa Klara – City brides // Kratka haljina: Mango outlet // Ogrlica: Accessorize // Šminka: Nena Ilić // Frizura: Srna Janković – Studio Prostor // Muzika: St. Louis band // Koreograf: Sanja Milošević // Kićenje: Ivana Špoljarić pravi nakit // Dekoracija: DIY & Kako sam se nadala // Slatkiši: Fini // Torta: Fineti KG // Vatromet: Kabas pirotehnika // Fotografija: Nikola Radulović i Boris Vlajić // Kamera i režija: Vladimir i Ivana Talijan

0 Comments

  1. Once again, raznezih se. Zelim vam da i narednih 100 godisnjica proslavite zajedno, u zdravlju, ljubavi i sreci. :*

  2. Divno, divnooo! Cekala sam ovaj post toliko! Srecna godisnjica!

  3. Divno je bilo podsetiti se! Kuma je uzivala u svakom trenutku… Hvala ti na tome! Ljubim i volim!

  4. Srecna godisnjica, i neka je prati duuuuugi niz sledecih, jos boljih, lepsih, veselijih, ispunjenijih !
    Ove fotografije sam odgledala bar 5 puta i ponovo sam se raznezila gledajuci ih sada. Uz tvoje kucane reci, nekako je jos lakse zamisliti i osetiti citavu atmosferu vaseg dana, ali fotografije vec same po sebi isijavaju cistu Ljubav…

  5. Joooj, pa ovo je predivno!!!!!!!
    Sve je tako čarobno… ma oduševljena sam! 😀
    Pa srećna godišnjica!!! :*

  6. Izmamiste mi suzu u oku, kao pre godinu dana, samo ovoga puta od srece sto vas imam.
    Neka vas u svakom danu prate ljubav i sunce!

  7. Divnići, puno sreće i sve najbolje- pa da vam platinasta žurka (za mnogo decenija) bude još radosnija i lepša!

  8. secanja… <3 a jesmo li ti nekad rekli da nam se prevrnula puna gajbica cuvarkuca, pa smo ih opet sadile na licu mesta? 😀

  9. pobeze mi komentar… elem, ne znam da li smo ti ikada priznale da nam se prevrnula cela gajbica cuvarkuca i da smo ih ponovo sadile na licu mesta 😀

Submit a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo popunite jednačinu *