Oda ženstvenosti

Scroll this

Sitnice koje život znače

„Izvini, moram da žurim, trčim dalje… Nemam sad za to vremena, ludilo od života…“. I tako ukrug. Hvatam sebe kako me stvarnost suočava sa pritiskom današnjice i kako već jasno vidim da svi mi neprestano trčimo, a manje hodamo. I kako vremenom sve više čeznemo za tim spokojnim hodom, nogu pred nogu. Smirenim, laganim korakom dišući iz stomaka. A, ne, toga nema. Nemoj da maštaš. Lepo u pravilima igrice kažu da se moramo pentrati na novi nivo inače gubiš život. Game over. Ko ti je kriv što uputstva nisi čitao na početku?! Pa-pa, uspešni živote, igraj po pravilima ili budi zauvek neprihvatljiv za društvo.

Jurcamo čitav životni vek. Biti super đak, strava student, zaposliti se, raditi dobar posao kako treba jer toliko smo već, dođavola, u tu igricu sebe (a i vremena) uložili, do 181. nivoa stigli, kako sada dići ruke od svega? Ta nismo valjda kukavice…Uz to, biti žena. Biti lepa, negovana, stilizovana, izdepilirana, nalakirana, isfenirana, poželjna, doterana. Jer, zaboga, žensko sam. Ili sam to nekad bila.

Da li smo trčeći, negde usput izgubile ženstvenost? Osećaj da uživamo u sebi i u tome da smo ipak najpre žene? Imamo li još uvek smisla za zastajkivanje i istinsko disanje? Da, ono spokojno, iz stomaka. Znam, nisu takvi uslovi, došlo drugo vreme. Nivoi su sve teži, ali, srećom, priča se da je kraj igrice zaista glamurozan. 😛

A hajde malo da pauziramo. Onako iz fazona, da vidimo šta će se desiti. U, zamisli da stisnemo pauzu baš na prelasku na sl. nivo! Da suzbijemo želju za napredovanjem i samo malo zastanemo. Eto, makar da proverimo hoće li nam biti gore ili bolje kada nešto za svoj gušt uradimo. Nešto skroz ženski, rasterećeno, bez ostalih ljudi, frka i očekivanja. Nešto sebično, na sebe koncentrisano, najgrđe moguće kao-da-će-se-svet-srušiti-ako-me-nema, potpuno neoprostivo i lakomisleno dangubljenje, isključivo za sebe. Jeste, istina je. Huškam vas na mali hedonizam i na povremeno popuštanje dizgina. 🙂

O tome sam razmišljala do sam osmišljavala ovu inspiraciju. O beznačajnim stvarima za koje sve manje imamo vremena, a koje duh drže vedrim i nahranjenim. O doručku u krevetu, knjizi i čaju, o nekom slatkom grehu, o buketu cveća. Ne za Instagram, već za dušu. Izdvojene od svih i same sa sobom.

Čuvati trenutke za sebe postaje perverzno, neprihvatljivo. Obelodanjivanje tera intimu u ćoše da se posrami nevaljala zato što nije slušala na času. Ona je danas vrlo neopravdana i teško razumljiva. Dijahrona, u svakom smislu. Zato sam svim saradnicima rekla – Oću da pravimo odu ženstvenosti. Odu ženskim momentima u intimi, ženskom miru i suptilnosti. Ženskom dokoličarenju izjutra. Ženskom razvlačenju, sporom i laganom uživanju u malim ritualima.

Hoću da predstavim ženu koja u frci i panici traži mir duboko iznutra. Koja isključuje sve oko sebe da bi konačno čula sebeŽenu koja zapisuje svoje misli na papir. Koja se budi i proteže kao mačka. Koja zna da je čeka stresan dan (čuj dan, život!), a ne libi se da sebi ugađa trenucima koji joj daju neophodnu snagu. Ona se smeje sa sobom i suncem. Ona i na dan svog venčanja mora da ima makar trenutak mira, bez igde ikoga. Želim da vidim ženu svom svojom ženstvenošću okruženom.

Takva žena zaključa vrata sobe jer tog trena treba sebi. Smeška se ortački svom odrazu u ogledalu dok pije kafu, ne zaboravljajući ko je večito bio uz nju. I koga nipošto ne sme da izgubi jer ju je dugo upoznavala. I dok čeka svog čoveka, tu je njena ona da joj zagledanoj u život kaže da će sve biti okej. Sve dok ne izgubi kontakt sa njom, sve dok je takvu i-nikakvu-i-nekakvu najistinskije podržava i voli. Jer dugo su njih dve mnoge puteve tabanale. Mnogo noći probdile, puno se svađale da bi se shvatile. Takva žena ima se na koga osloniti. Jednom kada ima sebe, ona više nikada nije sama.

Tako smo skrivene na poslednjem spratu hotela Evropa, nas 4 ženske persone (prekrasna Ivona, Ptičica, Rozi i ja) delile žensku energiju pokušavajući da vam prenesemo svu dubinu i lavirinte ženskog bića. Sve nežnosti, suptilnosti i senzualnosti koje žena uprkos svim pritiscima i problemima emituje. Puštale smo Bjork i muziku iz filma Stealing beauty, rađale smo ženu koja se budi, koja oslobađa sebe i brine o sebi.

Ženu koja voli da zaviri u najstarija izdanja ruskih prevoda na čijim se poleđinama reklamiraju ženski šeširi i kreme za cipele. Čuva nakit kao porodičnu dragocenost i zna onu iz narodne poezije „Zubi su joj kao niska bisera. / Kad govori ka da golub guče“. Čita sonete Pabla Nerude i zapisuje stih iz neke njegove zbirke (čini joj se da je tu zbirku videla u filmu Patch Adams i da se baš zove „100 soneta o ljubavi“). Posvećuje stihove svom čoveku koji razume njenu potrebu za sebeljubijem. Ona misli na njega, ali razmišlja i o sebi. Ne utapa se, ne stapa. Ostavlja prostor između njih dvoje da ga malo-pomalo dopunjava ljubav.

Promišlja o svojoj telesnosti, o promenama. O borama koje će se pojaviti na licu, o brazdama na telu, o godinama u srcu. I shvata da će sebi uvek biti mlada. Koliko god se spolja menjala, uvek će se ispraviti i namignuti sebi sjajnoj u ogledalu. Potapšaće se po ramenu ne zbog svega onog što je postigla, već zato što je nešto u sebi za sve ovo vreme postigla. Zbog svega onoga kakva je dan-danas.

I zna da ma koliko mackala i cackala svoje telo, ono će vremenom ostariti. I zato bi morala istinski da ga voli. Da ga ljubi jer je kroz život nosi, takvo, nikakvo-i-nekakvo, nesavršeno, a njeno. Da ga pomazi pomirljivo bez prekorevanja i pustih ambicija da bude nešto što ono nije.
Da neguje i čuva kako svoj duh, tako i okvire duha.

Zato hoću da zajedno razmislimo. Da li dovoljno volimo svoju ženstvenu stranu?Ili puštamo da nas ubede kako je nerazumna, preemotivna, histerična, večito u PMS bagovima i imaginarnim neuravnoteženostima?
I još nešto hoću da vas pitam. Kada ste uradile nešto samo za sebe? Ne, ne pitam vas za posao, ne šta ste novo kupile, ne kakve ste fensi stvari sebi priuštile, već šta zaista radite za sebe? Iskreno, mene ovo pitanje poražava jer hvatam misao u trenutnom zaboravljanju da doprinesim sebiZato pišem. I radim ovakve stvari. Da me trgnu. Da se podsetim. Na prave, ženske momente.

Do čitanja i drugog dela senzualne inspracijeostajte mi samobrižne i ženskom energijom osnažene.
Vaša Ivy M2

Model: Ivona, agencija Fox // Mesto snimanja: Hotel Evropa // Šminka: Ena Jović // Frizura: Irena, Frizerski salon BOB // Veš, pidžama, kombinezon: Yamamay // Haljina: Predrag Đuknić // Nakit: Sonia heartmade accessories, Atelje Kimer, Zlatare Stefanović // Čarape: Socks from heaven // Šminka na snimanju: GOSH cosmetics // Slatkiši: HomeMade company // Porcelan: iz privatnih izvora i iz radnjice Stela // Dekupaž rekviziti: Home with style // Papirnati asortiman: Anja Blanuša za Jedan frajer i bidermajer // Asistent organizacije: Rozalija Obajdin // Fotograf: Dragana Paramentić Nasmej se ptičica // Organizacija, dekoracija i stilizacija seta: Jedan frajer i bidermajer
autor:
Ivana Marinković Mandić

0 Comments

  1. Sto na sat svaki dan, posao, pa drugi sladak posao, pa malo i ucenja jer ga nikada nije dosta (jos koja diploma i titula na papiru, zasto da ne :)) I onda sutra opet i prekosutra opet i sta onda? Sta radim za sebe? Citam tvoje tekstove i uzivam u svakoj tvojoj napisanoj reci, to radim za sebe ovih dana.. Dajem sebi oduska i odlazim u neki lep, saren, tufnast, sladak svet barem na nekoliko minuta a onda se vracam na posao i zamisljam ovaj vikend jer cu pronaci nekoliko trenutaka za sebe, jutarnju kafu i home made palacinke sa sestrom. <3

  2. Ne čitam, samo sam skenirala, odoh staviti juhu u express lonac da imam ručak sa žlicom, praviti grimase Ireni jer ona to voli, ali čula sam da je dobro za jačanje mišića lica, tako da imam i face gym 🙂 A, onda večeras kad moje mače zaspe na sisi otvaram blog i UŽIVAM čitajući i gledajući. Čini mi se da ovoga puta i mirše?

  3. Nisam ranije razmišljala o ovome, ali upravo sam shvatila šta je jedna od stvari koju vrlo često činim za sebe. Možda zvuči nebitno, ali meni nije – uspevam da doprinesem svom miru tako što odmaram mozak i oči prelepim pogledom kroz prozor, na prirodu koja je trenutno poprilično zelena od silnih kiša… Mada mi je još uvek neostvarena želja da imam onu lepu klupicu sa jastučićima ispod prozora. =) I još jedna stvar, koju sam sama sebi zabranila, jeste prepodnevna kafa! Krišom je pijem od same sebe, ali toliko uživam u njoj, da se isplati… =) Sitnice, ali za mene prava uživancija!
    Ivana, ideja, fotke i realizacija su fenomenalni, pitam se gde su tvoje granice i ima li ih? =)

  4. Ja toliko radim (Moram.) da je pranje kose moja oda ženstvenosti. 🙂 Ali zato naveče, obično vikendom, odem i plešem taaangooo… Kao i uvijek, divne puderaste riječi i fotke, hvala ti!

  5. Iskreno si me ovim postom,naterala da se zamislim… Ali ne da se zamislim o tome sta uradila za sebe,vec koliko smo zaista izgubljeni,negde tamo… Odavno sam shvatila,koliko sam najbitnija sebi,i vec odavno sam uvela u rutinu to,da cu jednom dnevno raditi nesto samo za sebe,pa makar i sitnica bila,ali je dovoljna…Hvala ti sto postojis! 🙂

  6. Za ovakav dan, nema lepseg dara od ovog jer kisne kapi dobijaju oblik roze tufnica ;). Pokusavam, da u ovom ludilu od zivota ugrabiim svalog dana nesto lepo. Ponekad to traje samo par minuta ali mi da novu snagu da krenem dalje. Neka su to one najobicnije stvari, poput soljice caja, dobre knjige, setnje kroz park,, omiljene muzike…meni one znace i ispunjavaju me, jer ono sto nosimo u sebi, jace je od svega drugog i nikada nam ga niko ne moze uzeti.

  7. Ovo je tako predivno sto ti napisala i tako inspirativno da me je dovelo do suza ali ne od tuge vec od srece sto si napisala jednu divnu odu zenstvenosti i nadasve sto sam se pronasla u gotovo svakoj reci koju si napisala, klimala glavom i shvatila koliko sam se izdigla iznad losih situacija koje su me ucinile da postanem jaka i budem ponosna sto sam ovakva kakva jesam. Dirnule su me tvoje reci, u srce, u dusu i ulepsale ovaj kisni dan. Poslednje sto sam uradila za sebe jeste da sam zastala i odvojila malo vremena kako bih procitala predivnu Odu zenstvenosti koju sam na kraju citanja bukmarkovala kako bih mogla da je citam s vremena na vreme, kako bi me podsetila na ono sto sam postala od onoga sto sam bila i kako bi me podsetila na ono sto cinim svakog dana – da nastavim da zivim po carpe diem i da ne dam da me zivot nadzivi vec da se trudim da ja odzivim njega to the fullest!

  8. Ja od skoro imam novi fotoaparat, pa koristim svaki momenat kada ostanem sama da ga isprobavam i pvise primecujem detalje oko sebe. U poslednje vreme mi prija da odvrnem muziku dok kuvam, pa ponekad rucak malo i zagori jer sam se zanela igrajuci ispred ogledala, sa varjacom 🙂 A uvece kada krenem na tusiranje, to neretko bude oko 1h. Valja malo otpevati u kadi i posle se natenane mackati, razlicitim mazalicama za razlicite delove tela 🙂 Odlican ste tim svi <3

  9. Žene drage, vi ste ŽENE nad ženama. Mene su dirnule vaše reči, svesnost trenutka i dobrobit sitnica koje radite za sebe. ♥ Hvatam sebe kako se trudim da budem srećna, a pitam se jesam li to zaista. Ali ne želim hejt, suludu ambiciju i mračnjaštvo, ne želim da se punim groznom energijom koja ljude razboli. Hoću male stvari, da živim “na malu kašIku” što bi rekli na jugu, i sve postepeno i lagano. Ja ću večeras za sebe da odem kod drugarice, da čitamo poeziju, pijemo čaj i vežbamo jogu. Zaslužila sam, i to sebi češće treba da pričamo. Zaslužila sam, odmah sada za sve do sada. Ne još samo ovo. Neće svet propasti bez nas, propašćemo mi bez sebe. Lov ju ol, Ivana ♥

  10. Budilnik je zvonio po obicaju, ali sam cula i dobovanje kise po prozoru.Navukla sam toplo cebe jos vise oko sebe ,nije mi se ustajalo i gacalo po pljusku do posla. Zasto ne bih uzela dan od godisnjeg i ostala kod kuce? Onda me je tvoja poruka probudila u 10 ;). Novi post, o cemu li pise? Ha, postoji li ipak nesto,neka veza ili su sve to samo puke slucajnosti? Svejedno, uzivam u sred radne nedelje u neradu :))

  11. Slušaj, maki, nemoj da ti ovo pročita šefica. 🙂
    Ura za slobodan dan! Godišnji je i jedan dan, a ne samo onih 15 dana za koje skapavamo čitave godine. Volim te. P. S. obula sam gumenjake, ne brini. 🙂 :*

  12. Mislim da je kod mene baš obrnuta situacija. Ja skoro svakog dana činim nešto lepo za sebe i uživam u dragocenim trenucima samoće dok pijuckam kafu, čitam neku lepu knjigu ili gledam omiljenu seriju. Krajnje je vreme da se malo aktiviram i počnem da radim nešto što je društveno korisno. :)))

  13. Jedno od par mesta na internetu gde sam svraćala ovih tmurnih dana da upijem lepotu i dobru energiju je tvoj blog. Hvala ti na tome, Ivanče lepotanče! :* O mojim sitnicama, neki drugi put…

  14. Hej, Dano, baš ti puno hvala na ovim rečima! Volim da pišem za sve drage ženice i za sebe, ostalo no me intereso. 🙂 Sve valjda imamo neke svoje sitnice, i slične i različite… Bitno je da za nas rade, kako god da obrnemo. 🙂 Poljubac energetski! :*

Submit a comment

Molimo popunite jednačinu *