Uskršnja inspiracija

Scroll this

Studio Pjaf

Jovana Belić i Lidija Ljuština idejni su tvorci i pokretačka snaga studija koji se bavi ulepšavanjem različitih vrsta svečanosti. Ove dve dame predstavljaju kreativni pogon tima u koji su uključeni, pa mogu slobodno reći, svi članovi njihove porodice. 🙂

Studio Pjaf gradi temelje na porodičnom biznisu koji ujedno svim ukućanima pričinjava ogromno zadovoljstvo.

Jovanu sam upoznala, naravno, preko interneta. Shvatile smo da nas povezuju dve stvari – fotograf sa venčanja i ljubav prema rustičnoj dekoraciji. 🙂 Pisala sam joj motivisana njenom kreativnošću i primenjenim idejama na njenom venčanju. Nakon par meseci, sedamo na kafu da razmenimo „pregršt“ iskustava iz bračnog života i proćaskamo o planovima i projektima koji nas trenutno okupiraju. Tada mi Jovana spominje uskršnju inspiraciju koju planira da realizuje, a sada vam predstavljamo ostvarenje ove čarolije. U nastavku ćete videti mnogo preslatkih Alisa u zemlji čudesa, ljubav, nežnost i toplinu koju porodični praznici sobom nose u voćnjacima Obrenovca na Savi. Pripremite se na jedan katapult u san o idiličom svetu u kojem caruje drugarstvo, lepota življenja i umetnost svakodnevice.

Kako je nastao Studio Pjaf? Odakle ideja za ime i koncept?

“Pjaf je nastao kao produžetak naših rođendana koje je mama organizovala kada smo bili deca, pravljenja nebrojeno mnogo ukrasa za Božić i Uskrs, zatim opsesivnog pakovanja poklona i postavljanja stola za svečani ručak. Kao nastavak restauracije starog nameštaja i recikliranja svega živog što nam se učini zanmljivim. Pjaf je konačno objedinio i uobličio sve ono što već godinama radimo. Iako na prvi pogled sve ovo izgleda kao da nema mnogo dodirnih tačaka sa dekoracijom, za nas i te kako ima. Odabrali smo pravac u kojem je svako od nas pronašao mesto za svoju veštinu i za ono što ga zanima. A ime je nastalo potpuno slučajno. Mi smo znale da u izgledu logotipa (koji je još uvek u izradi) želimo neku slatku ptičicu i nakon dugog prebiranja po mozgu, moj suprug je predlozio naziv Pjaf, jer je veče pre toga gledao film o Edit Pjaf.”

Ko čini kreativni tim vašeg studija?

“Kreativni tim u najužem sastavu činimo Lidija i ja, kao osnivači cele priče, a „popjafile“ smo i mog supruga Jovana, sestru od tetke Irenu kao i moje roditelje. Svako od njih je već i pre Pjafa imao razvijenu neku vrstu kreativnog ispoljavanja… Lidija kao zubni tehničar poseduje neverovatan dar za sitne i nepogrešive vajarske detalje na tortama, Jovan je zadužen da kao „mister fix it“ u saradnji sa mojim tatom napravi bukvalno bilo šta što zamislimo, od šanka za letnji bar, preko stola od starog ksilofona, do neobičnih vazica i pletenih venaca od pruća. Irena sa svojim okom za detalje, pronalaskom i kopanjem po svom i mom stanu, pravi nemoguće, a dobre kombinacije i, naravno, tu je mama koja je uvek uz nas da nas bodri, da secka i da uskoči kad je minut do dvanaest.”

 

Šta vas inspiriše i motiviše?

“Pa, svako od nas ima neku svoju inspiraciju. Na prvom mestu to je priroda, reka, neka opuštena atmosfera, ali i stare svari – vašari, buvljaci, pijace… Kada neko izbacuje stvari iz kuće, ja sam prva u redu. 😀 Jednom se zamalo nisam posvađala sa ukućanima kada sam donela fotelju koju sam našla na ulici. Odmah mi sine za šta bi određeni komad mogao da se iskoristi, kako se slika, osetim adrenalin i krećem u akciju. Volim da verujem da stare stvari nose energiju i pričaju priču koja se prenese i na dekoraciju i na ljude za koje radimo.”

Koliko je teško u Srbiji raditi nešto drugačije i neuobičajeno? Kakve su reakcije ljudi koji vam se javljaju da im dekorišete neko slavlje?

“Imamo sreće da nam se javljaju ljudi koji se prepoznaju u našem stilu i pravcu, a onda je sve lako. To su uglavnom mladi ljudi koji od dekoracije ne očekuju uštogljenost i strahopoštovanje, nego opuštenost sa dosta šarma, duhovitosti i elegancije.”

Kako prepoznaš osobeni stil ljudi koji vas angažuju i zatim ga uklopiš u priču dekoracije?

“Kroz razgovor sa ljudima stičem opšti utisak. Iskreno, u razgovorima sa mušterijama najpre popričam o uopštenim životnim stvarima, malo se upoznamo, pa tek onda ih pitam šta su zamislili. Po dolasku kući sve pakujem, procenjujem i šaljem moje predloge. Kada se nase ideje spoje sa njihovom energijom, tada je to to. Suštinski, najbitnija je energija, tj. razmena pozitivne energije sa nekim. Takes one to know one. ;-)”

Šta vam je bila ideja kada ste postavljale dekoraciju za uskršnju inspiraciju? Kako ste želele da izgleda Uskrs u prirodi?

“Kada sam rekla Lidiji da sve zamišljam ne kao šareno, ne kao veselo–veselo, nego kao da je neko tu decu sanjao, kao da su pala sa neba, rekla mi je da joj to zvuči pomalo morbidno, ali mi je ipak verovala. 😀 Sklapali smo detalj po detalj sve dok nismo dobili savršenu retro sliku u koju su se uklopili svi delovi slagalice. Najbitnija stvar u svakom poslu, a naročito u poslu kojim se mi bavimo, jeste da prepoznaš nečiji senzibilitet, u ovom slučaju dečije raspoloženje i dečiju stvarnost, i da na osnovu toga napraviš priču. Uz takav pristup, uspeh ne moze da izostane.”

Nadam se da i vama, kao i meni, srce zaigra kada se zajedno osvrnemo na sve ove (male i velike) kreativne ljude, na njihove ideje i nastojanja da nam život učine veselijim i lepšim. Da zajedno vaskrsavamo u ljubavi i lepoti. Srećan vam Uskrs! Smejte se, radujte se i zakoračite u svet čuda. Baš poput Alise. 😉

Fotografija: Nikola Radulović i Bole Marinković // Kolaćići: Zagorka Suđić // Realizacija: Studio Pjaf

0 Comments

  1. Cestitke celom timu! Osecala sam se kao da sam zalutala na neki strani blog ili u neku Zemlju lepih cuda.

  2. Divno, carobno!!! Neverovatno da ovako nesto postoji u Srbiji :))) Prelepoooo

Submit a comment

Molimo popunite jednačinu *