Homemade ice cream

Mmmmm… Miris i ukus leta. Sladak, topao, prozračan. Lenj i spor. Kad se razlegnu ovakvi dani, dođu mi kao balsam na dušu. Razmekšaju je, razmaze, ugode joj. Sva je titrava od tog silnog svetla. Aman, sunce, prodri nam u srž kosti! Plameni vihori misli uruše se, postanem lelujava i površna.

Leto kao… Nosim kratak šorc. I leto kao… Plešem divlje bosa. Vedro nebo pod reflektorima i zvezdama. Ritam seče zvuk ulične vreve. Leto kao… Sladoled i šešir. Duge šetnje noću po vrelom asfaltu. Još duži razgovori u sitne sate. Leto kaoooo…  Baš me briga, sve fino je.

Leto kao mamina bašta. Mirisi u vazduhu. Rodna kuća. Mali grad. Leto kao odmor od žege. U hladu stoletnog oraha uvlačim intenzivan miris „orlovih kandži“. Zrelo leto kao pentranje na granu po još koju šljivu. Čupkanje smilja i bosilja. I zvuk ptica izjutra.

Ništa od klavira i finih manira. 🙂 Vreme je da se bere voće i da se od njega pravi voćni sneg. Da se ruke umoče u zdelu, da se mulja, meša i cokće nepcima od slatkoće! So we go… Pravimo domaći sladoled. Za partije i lene vikende. Za osveženje i moljakanje leta da nas naglo ne ostavi.

Za voćni udar vam treba:
300 g šećera;
½ kg nekog voća (ovde smućkana kupina);
2 čaše jogurta;
1 pavlaka;
jedno malo pakovanje slatke pavlake ili 300 g šlaga.

I to je to. Za punomasniju varijantu. 😉 Odluka je pala. Kvalitet života ogledaće mi se u jednostavnosti življenja. Zato samo lagano i beziznimno prosto. Ne mogu da razmišljam po ovoj vrućini… 😉

Krećemo. Isključite mozak i uključite blender. 🙂 Izmiksajte voćke. Dodajte jogurt, šećer i pavlaku pa opet malo „miksujte“ uz prigodnu muziku. Bućnite još slatku pavlaku ili umućen šlag (ne oba), pa stisnite pauzu. A onda opet play, shake it, baby…

Ako ne želite da vas strefi šećerni udar, isterajte pavlake (obe) iz ove kombinacije. Umanjite šećer. Jogurta jedva da ima. Zavrnite na minimum. Skoro pa sorbe. Osetićete zrelo voće i manje mlečne punoće. 😀 I imaćete dve štapićaste vrste sladoleda. 😉

One fensi modle za sladišku, nažalost, nisu u mom posedstvu (zna li ko gde ih ima?). Dobre su i čašiće, ne nalazim im mane. Mantram – jednostavnost, jednostavnost… Iskoristi šta imaš.

Drvca su ona lekarska. Maznuo ćale sa posla, jedva pet komada. Počeli da koriste plastičnjake. Zaboga, počeću ozbiljno da mrzim upalu grla. 🙂
Elem, zabod u čašice, malo više od polovine pune. Ne do kraja, videćete koliko vam već mesta treba za prstohvat.

Pravac u zamrzivač. Sutradan brzinsko fotografisanje pa „prioni, momo“. Dobila sam rumene, purpurne valere za šaranje nepca.

Svi se grabe, vidim 10 ruku. Odoh po svoje „parče“ da mi krcne pod zubima. Sliva se niz ruku, topi se brzinom svetlosti. Na usnama mi dah leta. I laka poezija.

„Tako, kao u čaši grančice sa bademovim cvetom, / U srcu mom je ljubav. Padne sunčeva svetlost / I pticama ga ispuni. / Najlepši slavuj peva tvoje ime. “ (Nikifor Vretak)

Misao nema poentu, samo ukus. Ovih dana poentiram isključivo na suncu. Kroz zrake koji se lome i posvetljuju pramen. Uz domaći sladoled dok mi se manta od sparine. Pašću u nesvest. Od ljubavi. I leta. ♥