Kako je sve počelo iliti kako sam prešla na svetlu stranu

Nikad nisam bila tip osobe koji je maštao o svom venčanju. Dok je većina drugarica oduvek znala kakva će im biti venčanica, kako će izgledati torta, koje će boje biti dominantne, ja nisam imala apsolutno nikakvu ideju. Ma, nije me ni privlačilo da razmišljam o tome. Čak sam pomalo i prezrivo slušala takve priče misleći „šta tu uopšte ima da se smišlja i razmišlja?“. E, da. Znala sam samo jednu stvar. Osoba koja bude stajala pored mene na dan V, mora da svetli. Tako nekako, treba dobrano da šljašti. Imala sam jasnu sliku o tome, nisam videla lik, ali svetleća aura nije smela da izostane. 🙂

Kada sam našla tog „Svetlećeg u mraku“, pa, mogu vam reći da i dalje nisam želela da se udam. Zašto? Da li iz nekog straha, da li zbog sumnje da se sa brakom „život završava“, da li zbog te kičerske estetike koja se u nas zapatila, ko će ga znati… Verovatno zbog svega pomalo. A onda sam zagrizla taj veliki komad, upustila se u organizaciju sopstvenog venčanja i dogovorila se sa Svetlećim da ćemo to uraditi na naš način ili velike, mrsne, pravoslavne svadbe neće ni biti. Ostalo je samo da se dogovorimo šta ćemo od navedenih epiteta zadržati.

Najpre sam bila očajna. Nisam baš neki „kristalčići i organdin“ tip, ali zato vrlo jesam „romantika“ /„tufne i štrafte“ tip. Da li iko na brdovitom Balkanu radi te svadbe nešto malo drugačije? Polako sam počela da istražujem, da bunarim neke kreativne ljude sa gomilom ideja koji su vapili za nečim netipičnim. Upoznala sam mnogo divnih ljudi, istomišljenika, sličnoukusnika, saznala sam da u Srbiji ima ljudi koji venčanja rade sa strašću i nešto drugačijom vizurom. Svašta sam naučila o fotografiji, o dekoraciji, o cveću i polako sam počela da hvatam sebe kako prelazim na drugu stranu, svetlu stranu venčanja.

Ovaj blog je nastao kao pokušaj da nekim budućim mladencima olakšam život, da im podmetnem neke ideje koje će ih inspirisati, da predstavim mlade i kvalitetne fotografe, da ispričam priču o različitim ljudima koji su u svoje venčanje utkali sebe.

Zbog tih ljudi koji su organizovali svaki detalj baš tako da liči na njih, pišem znajući da će i neki novi mladenci biti podstaknuti njihovom energijom. I da vam šapnem na kraju.

Organizacija venčanja ne mora biti stresna. Ja sam zaista uživala. Nadam se da ćete i vi. 😉

P. S. Ono što vam zaista za brak treba je Jedan Frajer i bidermajer. Sve ostalo je sporedno. To je Vaš dan i kreirajte ga tako da bude jednan super-srećan-tren u večnosti.

Vaša Ivy M.²

(Moj frajer i bidermajer, photo by Nikola Radulović)