Sonata_baner

studio_teatrix
18.09.2014.

Nela & Romain

Da vam kažem jednu istinu o devojkama koje se presele i počnu da žive negde preko. Cure se opuste i prodišu, prestanu da budu opterećene „prejakim“ izgledom, dokazivanjem i pokazivanjem, duša im se umiri, a koža odmori od kvarcovanja. Nisam sigurna kako zapravo funkcioniše energetski potencijal koji oslobađa okova rodne grude, ali fakat je da su  mlade koje žive u inostranstvu jaaako opuštene devojke koje neobično cene spontanost i prirodnost. Čovek bi očekivao neku vrstu povratničkog sindroma „komšo, a vidi gde sam sada“, kad sasvim neočekivano dese se neki ljudi posloženih kriterijuma sa verom u svoje vrednosti. Iz mog dosadašnjeg iskustva, pokazalo se da takvi ljudi neretko naprave potpuni iskorak u osmišljavanju svog venčanja.

Razmišljući kako da naslovim ovo venčanje, prišunjala se misao o vilama i vilenjacima, o mitskim bićima koja se rađaju iz rose i žive u prirodi. Dabome, već na pomen stilizacije venčanja u milološkom fazonu, čovek bi pomislio – ma, daj, kakva je to kičerica – bez imalo sumnje da tako uopšte ne mora biti ako se ovaj stil sa merom dozira. Mlada sa raspuštenom dugom kosom, prirodnom šminkom, bez laka na noktima, kako vam zvuči? Meni baš fino. Spontano i bezbrižno.

Na poljani ovu vilu Ravijojlu presereće francuski vikont, njenom pesmom omamljen hvata je za ruku i odvozi crvenim mustangom na ludi provod u noć. Fantazija ili ne, kod Nele i Romaina ova priča se tim nekim (dunavskim) tokom odvila. Završila se (ili pak počela?) venčanjem u Beogradu, prapostojbini svih (za strance!) omamljujućih vila. ;)

 

Zato sam je upitala kako su se savremena vila i vikont iz različitih krajeva Evrope sKONTtali? :)

Upoznali smo se u oktobru 2001. Za mene je to bila ljubav na prvi pogled. Nekoliko dana kasnije na nekoj žurci na splavu, Romain me je poljubio i od tada nismo prestajali da se ljubimo. :)

 

Zabavljali ste se prilično dugo. U kom trenu ste odlučili da je došlo vreme i za taj dan?

Nas dvoje smo bili u restoranu sa mojim roditeljima kada ih je Romain u jednom trenutku sasvim spontano upitao: „koji datum vama odgovara?“ Moji roditelji i ja smo se zbunili kako smo dosta popili pa nismo odmah shvatili o čemu je reč. :) Venčanje nikada nije bio moj san ili prioritet tako da nisam ni razmiljala o tome, bilo mi je dovoljno što se lepo slažemo posle 11 godina zajedničkog života. Od trenutka kad je Romain izrazio želju da se venčamo, onda sam i ja počela da maštam i da zamišljam kako bi naše venčanje moglo da izgleda.

Kakva je bila zamisao i celokupni dojam vašeg venčanja?

Romanova želja je bila da venačnje bude onakvo kakvim sam ga ja osmislila: originalno, elegantno, jednostavno, da izgleda otmeno, romantično i prefinjeno.
Htela sam da moje venčanje bude „vintage“ jedinstveno. Želela sam da bude doživljaj za nas i za naše najbliže.

Mladin stajling

Ima li smisla uopšte isticati koliko mi se dopada Nelin odmereni romantični stil? Da opet biram venčanicu, izabrala bih njenu.
Zaista svaki detalj izgleda kao da je vila ušetala u 21. vek. Toplo, nežno, meko i ženstveno. Jedino bih tim rečima mogla da obuhvatim Nelu kao mladu. Ili anđela? ;)

Venčanica

Sanjiva, suptilna, lagana kao lahor koji prekriva vilinsko telo. Gde je, zaboga, mlada iskopala ovu divotu od haljine?

Pošto nisam uspela da nađem svilenu haljinu-venčanicu po mom ukusu (iz 1920. godine, stil Elie Saab), imala sam sreće da krojačica iz Narodnog pozorista, koja šije kostime za balet i operu, prihvati da mi sašije moju zamišljenu jedinstvenu haljinu pod uslovom da ja kupim svilu i čipku. Tim povodom išla sam čak u Istanbul da tražim svilu, ali mi je kuma našla najlepšu i najkvalitetniju svilu u centru Beograda. :)

Cipele

L.K. Bennett London, lakovane cipele sa mašnicom tamnoroze boje. Cipele nisam kupila samo za venčanje jer ih nosim kad god imam priliku.

Mladoženjin stil

Francuski šmek, melirani ukrojeni frak i dendi prugaste pantalone pristaju markantnom mladoženji. Kravata na diskretne tufne raskida sa dosadnim kombinacijama na koje smo uveliko navikli, dok su svi elementi odežde povezani teksturama i valerom ukopivih boja. Mladoženje, inspirišite se!

 

Dekoracija venčanja

Dekoracija je bila jednostavna, nismo želeli ništa kitnjasto niti šareno, već su samo buketići gipsofilisa i bele svećice stajale na stolovima. Cveće gipsofile bilo je jedino cveće na našem venčanju: moj cvetni venac na glavi, Romanov cvet na reveru, moj bidermajer, dekoracija u restoranu... Čak sam i na tortu ubacila ovaj cvet. :)

Muzika

Kako su gosti uglavnom bili stranci, nisam htela da angažujem jedan bend koji bi svirao čitavo veče. Za koktel je svirao kvartet, uz večeru su svirali i pevali tamburaši, igrao je folkor, svirali su trubači, i na kraju je DJ puštao pesme koje Romain i ja volimo (Frank Sinatra, Barry White, Abba...).

Torta

Tortu sa svežim jagodama pravio je poslastičar iz Square Nine hotela, ubacili smo natpis sa našim inicijalima kao na pozivnicama i šlajer da podseća na moj venac i dekoraciju restorana.

Koji je momenat tebi kao mladi, a samim tim i nosiocu venčanja, bio najupečatljiviji na dan vašeg V-dana? :)

Bilo je zaista više momenata... U crkvi, kad je hor počeo da peva dok sam hodala sa bratom i ocem do oltara. Zatim kad smo se Romain i ja vozili crvenim vintage mustangom kroz grad. Divno nam je bilo kad smo se spontano ljubili, ćaskali i smejali na travi. Iako smo se fotografisali na sam dan venčanja, uspeli smo da se opustimo i da te trenutke jedno drugom posvetimo.

 

Šta je po tebi najbitnije u organizaciji jednog venčanja?

Najbitnije je da ljude koje mladenci angažuju za organizaciju budu profesionalni, pošteni i pozitivni da bi na dan venčanja, mladenci mogli opušteno da uživaju. 

Ukoliko ste za vreme čitanja ove priče primetili kako vam se nešto zaista čudno dešava i kako uši postaju izduženije, pomalo vilenjačke, sve je u naboljem mogućem u redu.
Oko sebe vidite večito mlade žene duge kose koje mame zagonetnim osmehom? Ne brinite, zar niste shvatili? Živite u vilinskoj zemlji. :)

Vilinski svet može se bez upozorenja obelodaniti, sjajan i svetlucav, vidljiv tek nekim dubljim očima za drugačija bića. Možda deluju poput uobrazilje, ali takve deve zaista postoje.
I, zamislite, đuskaju uz trubače! :) Bez zadrške i predrasuda o neprihvatljivom ponašanju pravih vilenjaka. :)

Tako da, samo napred, ostavljam vas u otkrivanju tog drugačijeg sveta, negde između mirisa šuma i zvukova automobilskih sirena (uz čarobnu mjuzu Loren Mekenit Loreen Mckennitt).

Do čitanja,
živite u miru sa svojim unutrašnjim vilama i vilenjacima. ;)

Vaša Ivy M2

                                                                                                                                                           Fotografije: Studio Fešta





5 komentara


text
1.09.2014.

Ljubav u digitalnom traktu

Kako se samo fino zaređalo da gosti na Frajeru budu zaista strašni #frajeri! Talentovani za život, za pisanje i kritičko prosuđivanje. Spremni da sve dovedu u pitanje, da nas žacnu u debelo meso sujete i preispitaju trendove.

Marko Radovanac. Kolega sa faksa, car daroviti čiji su tekstovi prepoznatljivi po dozi blage ironije na uglovima usana koju prati dobronamerna kritika sa jakim poentama. Danas kopirajter, digital account manager i, najzad, project manager u Filmstreet-u. A u jezgru pesnik. Digitalni panker širokog srca, ljudina od čoveka koja vešto ukršta emociju i digitalizaciju. Ponovo piše, i to na Frajeru. Opako duhovit tekst koji se tiče svih nas. I pogađa pravo u srce svih skrivenih (ili transparentnih?) digitalnih hirova. Ili bolje reći, današnjih manira.

Za ljude koji gledaju oko sebe i revaluiraju. Pitaju (se). Da li muškarac i žena više ne postoje? Jesmo li postali samo tehnološki obrisi nekadašnjih bića? Nije bitno što ne živimo, sve dok onlajn bivstvujemo. Sve dok nam srce udara u ritmu otkucaja po tastaturi i dok nervozno posežemo za našim ultrabrzim, najnovijim gedžetima, dobro je, ipak. Imamo net. Živi smo.

Ne razgovarajmo, komunicirajmo.
Ne gledajmo u oči, skenirajmo.
Ne izjavljujmo ljubav, četujmo.
Jer svakako ćemo „otići na tu kafu da buljimo u telefon“.

Poigrali smo se malo ovim pitanjima i pripremili mini-parodiju na celokupnu stvarnost.
Mare, na moju veliku radost, gostuje na Frajeru i otvara sezonu ljubavnih pisama. Pišući ono najmodernije. Digitalno. 

 

Ljubavi Neodoljiva,

Tajno moje duše,

Sudbino živahnog osmeha,

Ne poznajem te. Ne poznajem, ali znam da postojiš. Čuo sam o tebi najlepše priče, te neke bajke skrivenih utopija, pohotnih osvajača  i nevinih ukroćenih žudnji.

U današnjem svetu tanka je linija između romantike i patetike, seksa na plaži i Sex on the beach, #selfie ekstaze i seljakove radosti posle prve brazde.

Volim te instagramalno, želim te fejsbukovski, napaljen sam tviteraški! I nije mi te dosta. Fejvujem te iskrenim pogledima, skidam lajkovima, želim retweet-om dok ne dostignem reach „razuma bez“!

Hoću sve sa tobom!

Da te skinem golu na Severnom polu, da pevamo našu pesmu sa Ovčara i Kablara, da mi ostaviš svoj ruž na usnama kraj Dunava.

Ti si moga srca fashion blogerka.

 

Način na koji šetaš Knez Mihailovom u roze-poze šorciću, dok „ljubičanstvenim“ šljokičasto lakiranim noktima svakih pet sekundi proveravaš rezultate čitanosti svog posta - čini da moje telo prekriju notifikacije strasti. I nije mi lako. Zaljubljujem se na toliko nivoa – od mejla do SMS-a. „Stokujem” te do ludila!

 

I možda samo malo, ali samo malo želim da me primetiš i pošalješ rikvest. Ili bar uključiš online chat.
Pruži mi priliku da te pridobijem rise ili valencia filterom, da naša veza preraste u tag i menšn. Poželi me digitalno, Foursquare-ujmo se iz puke znatiželje, neka tvoj smajli mom bude dar.

Moju iskrenost nikada ne dovodi u pitanje, jer ja ne pišem ljubavne pesme ili pisma, ja nisam od onih što miluju pogledom, ja nisam od onih što te startuju u gradu, na ulici, u kafiću – u pola noći.

Hipsterizujmo našu ljubav u analognom svetu digiverzuma!

 

Ne želim da krijem ništa od tebe, pa ni svoju ružnu prošlost koje se duboko stidim / bruka, sestro, kao kada Samanta ne može da upari boje ili Keri ode na selo, ili, ne daj žute štampe, neka Očajna domaćica napije!

 

Znao sam da uhvatim njen pogled i ušuškam joj se u snove.

Ali sa tobom neću tako.

Znao sam da joj napišem stihove na prvi otkucaj slova “lj”.

Ne brini, hashtag-a mi.

 

Znao sam da pored nje zaboravim kako se zovem.

Danas imam link facebook.com/radoja.

Znao sam da joj skidam zvezde sa neba i prepustim se uzburkanim talasima emocija.

Osećanja izražavam vektorskim logoom.

Znao sam da joj otvorim vrata srca i poklonim ključ.

Username i password ne dajem više nikome, gorkog mi inboksa u očima.

Neću da misliš da ne posedujem fotografiju iz teretane ili sa CrossFit-a, da ne fotkam raznobojne zalogaje makrobiotičko – McIndijske kuhinje, stopala u pesku i malje na grudima. Za tvoju ljubav spreman sam da se borim iz svakog ugla – ptičje perspektive ili leđima okrenut pločicama u kupatilu.

Mi smo jedno! Mi zaslužujemo kolaž! Mi zaslužujemo share!

Stare vrednosti žive još samo u kvoutovima. Kao nedorečeni obrisi bizarne budućnosti kojom stremimo brzinom wireless-a.

 

Razumi me – želim da te gricnem kao apple! Da ti telo obuzme struja, da menjaš boje kao kablovska kanale! Želim da doživiš vrhunac torrent-a, ložeći se na moj seed!

 

Mi nismo kao štampana slova na papiru, čija boja ne jenjava, čija hartija pod prstima šuška i oštećuje PH vrednost kože. Mi nismo zarobljeni u svom gnezdu osećanja, leteći na krilima ljubavi – mi ne ispisujemo rukom romantiku upalih rupica na obrazu prilikom samo osmeha, pogleda ili dodira usana.


 

Nedostaješ svakim neobjavljenim statusom – jer kao i ti, ljubav merim količinom karaktera.

Nedostaješ svakim komentarom ispod mog – jer kao i ti, :* i <3 ne dajem bilo kome.

Nedostaješ svakom neupload-ovanom fotografijom svojom - jer kao i ti, pućim se slici tvojoj.

 

Smenjuju mi se misli o tebi kao serije na FOX Life televiziji, repriziram osećanja kao program RTS-a, tugujem kao posle komičnog šoua na Prvoj srpskoj!

Ljubomora za mene ne postoji, delio bih te sa svim profilima – bez targeta i na public! 

 

Budi moja fashion hipsterka! Budi moj svet! Budi moj hard i software za #respect!

Ja sam samo Tvoje stranice fan - not!

Pratim parfem, kupaći kostim i torbicu koje nosiš. O tebi spamujem svakog bota. Život da delimo mogu da zamislim, čak i preko bloga!

Ljubim tragove koje ostavljaš po tastaturi, ulazim u trag svakoj IP adresi koja te uznemirava, znam ime tvoje mame preko zajedničkog profila taštine zaove!

  

I nikada ovu poruku neću objaviti javno!

Jer ugled i cenu ne dižem preko tvojih follower-a.

Jer sam želim da svojim uticajem utičem na uticajne koji utiču na uticajne uticajnih.

Jer sam pravi muškarac – ne pričam uživo, ali brzo otključavam ekran i palcem dižem Joypad iz bendža.

Daj mi svoj mejl, pa da izađemo na Vine-u.

Zauvek Tvoj na hide-u,

@MRRadoja

Tašne i kravate: RukOM // Frizura: Irena, Salon BOB // Šminka: Tanja Andrejević // Haljine: Fabrique // Nakit: Ana Z jewelry i iz privatnih izvora // Stilizacija odeće: Milena Zverzhanovski // Slatkiši: Muffin club // Restoran: Gnezdo organic // Asistent fotografije: Daniel Romanović // Fotograf: Nikola Marinković // Ispomoć na snimanju: Marina Čavić, Dragana Ivanović // Idejna postavka, organizacija i stilizacija seta: Ivana, Jedan frajer i bidermajer



16 komentara


text
26.08.2014.

Zašto to i čemu?

„Dragi Frajeru, treba mi _______“ (unesite šta god vam padne na pamet; možete slobodno birati nešto iz oblasti venčanja, rođendana, slavlja, snimanja i sl.; budite maštoviti, u obzir dolaze: pozivnice, kolačići, torta, slatki stolovi, slani stolovi, fotoćošad (iliti photo booth-ovi), šminka, frizura, haljina, cipele, fotografi, restorani, bendovi, kamera za venčanje / dečiji rođendan / veridbe / devojačko veče  i sl.). Često dobijam pitanja ovog tipa – Dragi Frajeru, da li radite To-i-To? – te sam odlučila da sednem i pišem o Tome-i-Tome. :)

Bezrazložno sam sebi utuvila u glavu da će ljudi kroz čitanje postova shvatiti šta radite, čime se bavite pa će spontano steći sliku o celokupnoj ponudi, ali sam u ovom slučaju potpuno neuka ispala. A kako je kod mene u karakteru izostala osobina „zar nisam najbolja, razvalila sam kako sam To-i-To uradila, niko To ne radi kao Ja“ na jednom skorašnjem sastanku dobila sam sugestiju da „bojažljivo“ govorim o tome šta tačno na Frajeru radim. Pošto preko noći ne mogu sebe da prislim na samoprezentacije tipa Ivana THE GREAT (šta ću ga znati, nikada nisam naročito cenila taj tip ljudi), odlučila sam da budem podosta eksplicitnija u vezi sa onim što na Frajeru (kažu drugi kvalitetno) radim. Na ovom podstreku u decidiranom izražavanju zahvaljujem se dobronamernoj Jeleni (možeiovako.com) koju sam upoznala na E-trgovini i koja me je ohrabrila da jasno i glasno izrazim šta sve radim i na koji način budućim mladencima / roditeljima koji organizuju rođendan ili krštenje / ljudima koji žele stilizovano snimanje mogu da pomognem.

Dakle, pored raznih snimanja/inspiracija koje šmekerski radimo u vidu mini-editorijala za različite brendove, kao i mog blogerskog dodatnog posla, bukvalno u SVE što možete da zamislite, a da je u vezi sa venčanjem / partijanjem / proslavama porodičnog tipa, dakle u sve što se tiče lepote svakodnevnog življenja i neprocenjivih trenutaka Frajer je umešao svoje prste. :)
Dakle, komplet organizacija, stilizacija i pomoć oko bilo kakvog dešavanja. Snimanja, engagement session-a, pre-wedding setova, venčanja, dečijih rođendana, devojačkih večeri, bitnih trenutaka, života. Osmišljavam, uređujem i sve stvari sređujem. :)

Elem, kako sam došla na ideju da sve ovo radim kada je obično prva rečenica koju mlada na početku organizacije svog venčanja izgovori sledeća:

„Šta će meni organizator venčanja, pa to valjda to mogu i sama?“

Dabome, i ja sam bila ta fela. Sve mogu sama, sve najbolje znam, ni u koga nemam poverenja, pa ipak je to moje venčanje, ko će se tu založiti više od mene?
Meseci istraživanja, sastančenja, kalkulisanja i uklapanja budžeta za jedan jedini dan. Pritom se desi najveća mora, ona koje se svaka mlada pribojava i od čijeg pomena joj se ledi krv u žilama. Razbolela sam se. Usred priprema venčanja. I to gadno.
Najpre sam morala na operaciju da bi mi mesec dana pre venčanja ustanovili subfebrilnu temperaturu kojoj je uzrok nepoznat. Skor je jasan – umesto organizovanja venčanja, svakog dana sam organizovala odlazak kod drugog lekara specijaliste. Yau, lucky me! :)

Preciznije, organizam je od svakodnevnog posla, psihičkog opterećenja i organizatorskog ludila sopstvenog venčanja načisto prs’o. Želela sam da budem i divna mlada i organizator sjajne žurke, čini mi se, da sam mogla sama tortu da mesim, mesila bih je. Tako sedeći po čekaonicama raznih zdravstvenih ustanova pomišljala sam u sebi: „Bože, Ivana glupsonko, pa šta ti je sve ovo trebalo? Umesto da ideš kod kozmetičara i na pilates, da razmišljaš o cvetićima-šarenićima i da se raduješ novoj životnoj fazi, ti se vucaraš po bolnicama! Tako ti i treba, maćora, sve možeš sama, neka te, samo te gledam...“

Kasno Marko na Kosovo stiže, ili lampica mi se too late upalila, već sam bila slomljena, umorna i izmoždena. Smršala sam kao nikada u životu i praktično izgledala kao kostur u danu kada treba da zablistam. Dabome, i ja sam mislila da neće baš mene strefiti, da mogu sve to da iznesem jer mi je zabavno, jer uživam i sl., ali istina je da većina mlada koje preuzmu teret organizacije celokupnog dešavanja, razboli se pre ili posle venčanja (naročito ukoliko organizuju venčanje za veći br. gostiju). Izvinjavam se momcima, ali dosadašnje iskustvo mi govori da po prirodi stvari žene preuzmu većinu obaveza oko venčanja. Čast izuzecima, znam i za obrnute slučajeve, moj duboki naklon.

Nedavno sam bila gošća na jednom venčanju (verovali ili ne!) na kojem mi je mladoženja prišao i rekao „Brateee, to što ti radiš vredi svake pare, trebalo je da angažujemo organizatora. Ovakvo višemesečno cimanje ne pamtim. Te treba ovo, te treba ono, uvaljuju ti neke pakete, svoje mafijaške dilove gde god se okreneš. Ucenjuju te, vodaju te, a ti kao mula ideš i samo se nerviraš dok pucaš pare. Bar da znam šta sam platio...“ Rečenica koju mladenci na kraju izgovaraju. :) Kasno Marko... A, da. Rekla sam već. Očigledno da nisam jedina. :)
Možda me je moje celokupno iskustvo ka ovome opredelilo. Nije nužno da svi da stradaju na istim greškama.

„Dobro kapiram. Ne mogu sve sama. Treba mi pomoć. Šta sada?“

Druga rečenica koju obično mlade izgovaraju. „Radim po ceo dan / Kada se vratim kući nisam ni za šta / Živim u inostranstvu / Treba mi uigran i dobar tim / Čovek od poverenja kome mogu da poverim novac da sve redom plaća i dogovara šta želim itd. Ali odakle mi, dovraga, budžet još i za organizatora venčanja?!“

E, tu dolazimo do sledeće činjenice koju niste znali. Plaćajući organizatora (ovde govorim isključivo u svoje ime jer zaista ne znam kako drugi posluju) dobijate veoma povlašćen položaj, priličan broj popusta i povoljnosti tako da ćete kroz sve to ne samo isplatiti organizatora venčanja, već ćete dobiti super uslugu i sačuvati svoje zdravlje.
Kao primer navešću vam da frajerske mlade imaju jako fine povoljnosti kod najboljih domaćih kreatora haljina i to baš onih nad čijim haljinama uzdišete „ah, oh, bićeš moja“ (npr. kod OVOG, OVOG, OVOG i još mnogih vama omiljenih). :)
Zatim, toliko ćete uštedeti npr. na super fensi burmama da ćete za taj novac moći sebi i one nestvarno dobre cipele da kupite.
Puno je brendova sa kojima Frajer sarađuje i kojima se frajerski mladenci dopadaju, naravno da će se otvoriti za različite povoljnosti. ;)

I kada tako saberete šta sve za taj novac dobijate, isplatili ste osobu od poverenja koja će na vaš događaj dovesti super tim i poprilično vam olakšati život. I što je najbitnije, pomoći vam da ostanete zdravi i na nogama pravi na dan svog venčanja.

„Ali ja zaista želim da budem uključena u svoje venčanje, ne želim da neko drugi odlučuje umesto mene!“

Treća rečenica. Naravno, mila, ne može i neće. To se niti jednog trena ne dovodi u pitanje. Tu sam da pomognem, da posavetujem, da osmislim šta treba, ali finalnu odluku ti i tvoj frajer uvek donosite. Ko nema tad šta da vam kaže, neka na venčanju zauvek ćuti. :)

„A šta sve radi organizator venčanja? Kakve pakete Frajer nudi?“

Evo ovako. Postoji nekoliko opcija kako sam uočila da različiti ljudi žele različite stavke.

  • WEDDING CONSULTING. Jedna od omiljenih varijanata mojih „domaćih" mlada. Mnoge su kroz moje šake i savete prošle pre no što su se udale. :)
    Elem, pregršt ponuda, bezbroj venčanih stavki, šta pre uraditi? Koga kvalitetnog angažovati? Treba vam iskren savet i neposredno iskustvo sa više „ponuđača radova“?
    No frks, nađemo se na 2-satnoj kafi, pre toga mi u mejlu odgovorite na par pitanja u vezi sa vašim venčanjem i za ta 2 sata obezbedim vam sve popuste koje imam, dam neophodne kontakte, čujete moje višesvadbeno iskustvo, ukažem na „kamenje spoticanja“ koje se rola po putu do oltara, dobijete gomilu saveta u vezi sa venčanim protokolom, izgrlimo se, kafu posrčemo i odatle sami kormilo preuzimate. Naravno, zvrcnete me u međuvremenu da mi kažete kako napredujete i da li je negde zapelo ako vam ustreba moja pomoć. Za dobru i konstruktivnu spiku kao i za odvezivanje zapetljanih čvorova iz venčane luke za moje mladence uvek vremena imam. :)
    Zašto frajerski mladenci vole ovakav način saradnje? Zato što dobiju sve na tacni sažvakano i uštede sebi vreme i novac.

  • ORGANIZACIJA VENČANJA (ili stavki koje su vam potrebne) BEZ PRISUSTVA frajerskog ORGANIZATORA VENČANJA na dan V. Kako sad pa to f-oniše? Vrlo lako.
    Svih pripremnih meseci tu sam za mladence, zajedno sa mojim frajerkama iznalazim za njih najbolja rešenja, osmišljavam pojedinačne stavke i oblikujem ih u jedinstvenu sliku. Da, svaku venčanu stavku ponaosob. Od prostora, klope, muzike, matičara i sl. (uostalom znate već bez čega venčanje ne bi moglo da funkcioniše), sve do najmanjih finesa – poklončića za goste, slatkih detaljčića, zanimljivosti koje će pratiti protokol. Povoljnosti? Naravno da se podrazumevaju. Pozovem i najavim vas gde treba. ;) Special treatmant included.;)

  • ORGANIZACIJA VENČANJA (ili određenih stavki) SA PRISUSTVOM frajerskog ORGANIZATORA na dan V. Iskrena da budem, najviše mojih mladenaca (naročito iz inostranstva) odlučuje se za varijantu celokupnog praćenja protokola na dan V-enčanja. Iz jednog prostog razloga → tog dana treba da budete mladenci, a ne organizatori. Ne treba da mislite o tome da li su vam gosti iz inostranstva sleteli, da li će svako sesti na svoje mesto, da li je predjelo posluženo u dogovoreno vreme, ko daje znak za prvi ples, kome se javlja čovek za vatromet, u kom trenu, šta, kako? Vidite o čemu vam pričam...

„Zašto baš Frajeru da prepustim u ruke svoje venčanje kada već ima toliko mnogo agencija?“

Zato što je frajerska ekipa mnogo dobra ekipa. Zato što ćete angažovati dobre ljude koji mnogo vole to što rade i dobro ga rade.
Zato što zaista držim do toga da za svoj novac dobijete najbolje što možete. Zato što se svim ljudima dajem do daske i u njihova dešavanja ulažem energiju kao da radim za sebe. Zato što volim opuštenu i pozitivnu atmosferu i zato što mi je najbitnije obostrano poverenje. 

I zato što – ne, Frajer nije suvoparna agencija.
On više funkcioniše kao jedna velika porodica.
Neko može pomisliti da ljudski i neposredan odnos isključuje profesionalizam, ali to je varka. Hladnoća i glumatanje ozbiljnosti ne podrazumevaju ništa drugo do toga.

Za koga su custom-made slavlja koja Frajer organizuje?

DakleM, za ljude:

  • koji puno rade;
  • koji nemaju previše slobodnog vremena;
  • ili, pak, žive u inostranstvu i ne mogu sebi da priušte da svakog bogovetnog dana pola godine trčkaraju po sastancima;
  •  koji bi svoje slobodno vreme da utroše na nešto pametnije i kreativnije od ganjanja različitih „izvođača“ svadbenih radova;
  • koji žele da prave nesvakidašnje venčanje, možda na nekom drugačijem mestu i treba im pomoć oko keteringa, stolova, stolica, pribora, pagoda i 300 ostalih čudesa;
  • koji žele da frajerski tim dođe u njihov grad ili u njihovu zemlju (da li ste samo znali da su venčani troškovi neuporedivo skuplji u svim drugim zemljama te vam se i te kako isplati da pozovete frajerski tim iz Srbije);
  • koji vole da sarađuju kreativnim ljudima u dobroj atmosferi, da se zabavljaju dok donose odluke i konsultuju se sa nekim ko je kroz sve to više puta prošao;

  • za one koji vole da im venčanje dobro izgleda kao da su potrošili milion dolara, a realno će potrošiti 100 puta manje para;
  • za one koji ne žele da ih neko pravi budalama za sopstveni novac, a da opet budu sigurni da će dobiti najkvalitetnije izvedbe venčanih stavki. 

Jeste li se pronašli? :)


Kontam da se pravi ljudi uvek prepoznaju, da cene jedni druge i da su zaista srećni što rade zajedno. Moja dosadašnja iskustva su upravo takva.
Na istoj smo strani. ;)

Neka se frajeri i frajerke množe,
Dok se Stanije-seljanije lože,
I oko bespedmetnih stvari glože,
Dok se tripuju sa mesta iz lože
I nas gledaju nas ko ludake, strogo, strože,
Jer nam se tako može,
Baš tako može! :)


Do čitanja i novih pisanja,
poljupce šalje Ivy M2

* Fotografije su uslikane sa mojim mladama, mamama, verenicama, na venčanjima, dečijim rođendanima, snimanjima i drugim događajima na kojima je Frajer uzeo učešća. Kako mi je beskrajno krivo što nemam fotku sa svakom mojom klijentkinjom, pothitno ćemo morati to da ispravimo. Žene, niste još završile sa mnom!
Smišljajte naredni povod za žurezu! ;)

Big HUG


16 komentara


text
30.07.2014.

Nataša i Goran

Često osetim bojazan u ženskim rečima koje odzvanjaju strahom imenovanim – „a, šta će drugi da kažu“.
– Znaš, mnogo je lepo to što na Frajeru prikazuješ, ali ja imam baaaš puno gostiju, ne mogu da napravim neobično venčanje. Doći će mi rodbina sa svih strana, znaš, oni očekuju da izgledam kao puslica torta... Moram i taj nakit da stavim što mi je njegova porodica dala. I narukvicu, i ogrlicu, i minđuše. I krunicu. Znaš, red je. Njima je to bitno. Uvrediće se u suprotnom.



Pročitaj ceo tekst...


34 komentara


text
20.07.2014.

Uspomene boje lavande

Kažu da dobar miris može oterati sećanja na najgore događaje, a mislim da isto tako može prizvati i najmilije. Mirisi mog detinjstva su kontinentalni i rustični, mirišu na šaš i kanticu sa mlekom koju mlekadžika svakog jutra ostavlja ispred vrata da bi se tečnost ubrzo našla u šerpi na koju svi motre da ne zagori. Detinjstvo miriše na ciku i vrisku – kipi mleko, daj još jednu flašu soka paradajza sa peršunom, imam nov recept za ajvar, prekiselila sam ovogodišnju turšiju! Zvuci odjekuju kroz hodnike naše kuće, uvek smo se dovikivali i to svi uglas, bilo nas je mnogo, različitih uzrasta, nas grlatih, koji paze na mleko. :)



Pročitaj ceo tekst...


6 komentara


text