Sonata_baner

andrejevic_2

s9-wedding-banner-180x150.gif
3.04.2016.

Let’s drink champagne and dance whole night!

Pred fazom novog života (oću reći pred novom fazom života :)) čovek ne uspeva a da se ne zagleda unazad. Koliko se ostvario do tog praga, koliko je svoj unutrašnji glasić slušao i uspeo da isprati sebe. Pritisnuti moranjem, zaradom, tuđim pritiskanjima, sopstvenim očekivanjima gubimo se i duboko pogurene kičme tonemo u dane. Jednolične, dosadne i umorne. I takvi vremenom postanemo sebi.

Naviknemo se na svoju ubijenu varijantu, nezanimljive i „nekada sam imao super nadanja, ali život me je ošinuo“ sebe. Zaboravimo da se radujemo, osećamo knedlu zbog neostvarenosti nekog dela svoje ličnosti i pune svesti napravimo masakr po sopstvu gde su jedini nastradali naši vitalni organi. Zato pred fazom novog života gde se mešaju strahovi-nadanja-moranja, ne mogu a da se ne zapitam – ukoliko ne pronađemo taj lični glitter, čemu onda živimo? Šta ćemo ovom svetu i svojoj deci da ostavimo? „Nekad sam bila dobra i mlada / i poverljiva i puna nada, / nekada pre …“ Baš dovraga sve. :)

Zarobljeni u vrzinom kolu svakodnevice, isklizne nam dan u brzini. Eto ga, još jedan bivši, tone u zaborav. Ta nema veze, ionako imamo sutradan da nas budi. Puštamo trenutke „kao brodove rekom papirne, na svakom piše – čekam, a nema te“. Ko nam je onda kriv kad se na palubi uzvrtimo u mislima – gde (mi) život prođe i brod nikad ne dođe? U čekanju, brate mili. U čekanju. :)


Zato hoću mnogo da slavim. I sitnice i krupnoće. Nova poznanstva i nova iskustva. Nove nas na ponekad blatnjavom, ponekad šljokičastom putu. Nove izazove i izlaženja na vetrometinu iz zone komfora. Svako „ne znam“, „ne umem“, „plašim se“ i „ne mogu, stani“ jer vodi u nepoznato. Svako tamo gde se najbolje uči i savladavaju usputne ale.

Takav svet svesno bojimo, stvarnost krojimo i roze penušavce u svakoj prilici volimo! Jer smo u more strahova uskočili i mnogo njih zaskočili. Poput feniksa se uzdižemo, roze flamingose nižemo i raspoloženje dižemo! ;)

Ovog puta za inspiraciju i frajersku kreativnu zanimaciju glavni krivac je „Moet“, šampanjac koji je world wide poznat kao classy, stylish i bloggish. Kada me je jedna sjajna Marija, preslatka brend menadžerka ovog penušavca, pozvala na kavu, rekla da voli i prati Frajera i da bi volela da zajedno stvorimo pinkish čarolijicu, treba li da napominjem koliko sam na pragu nove životne faze bila inspirisana na zaljubljeničko slavlje? Moet je smislio romantique večeru za dvoje u Terminalu i pozvao Frajera da bude obla malina u penušavcu. ;)

Kako tako nešto može da se odbije i u 9. Mesecu trudnoće?

Kao i sve velike firme koje prate trendove, Moet je na globalnom nivou bazirao kampanju na PINK flamingosima, dugonogim i atraktivnim pernatim stvorenjima, tako egzotičnim i inspirativnim ptićima za tematsku stilizaciju. A kada sa druge strane imate mlade ljude u domaćim firmama koji sa žarom izgaraju za sve super predloge, teško je da se ne zaljubite u njihov entuzijazam i spremnost za nove ideje. :)

Fer-plej, glasanje preko neta, odvelo je ovaj mlađahni par u tropske krajeve i pre leta. :) Večera za dvoje koji ljubavlju život kroje, primamljivo zvuči i žeđ za lepim stvarima luči. ;)



Ofkors, naravno da smo kao cure odlepile na boje i maskotu, pink&roze uz malo čarobnog zlatnog praha za zlaćane poze. LOVE znak da svetli u mraku, namamiće na romantiku i vašu baku. :D Pinterestom zadojene, stilom iskrojene, ideje se nižu i sve na noge nas dižu! :)

Iskreno, veliki je izazov piće koje se kod nas konzumira i u nekim krugovima koji nisu „my cup og tea“ smestiti na porodične zabave, večere, rođendane, familijarna okupljanja i proslavljanja. Kako na venčanjima „šampanjac za sve goste“ (hvaljen Isus) uzima primat, Moet je za mene brend uz koji se frajerski događaji zaista kreativno i veselo slave. A ova keva-to-be ponovo se vraća pastelnim nijansama otkad se u njoj budi jedan devojčurak koji se mora naviknuti na mehuriće sa vremena na vreme. Ne kaže se džabe – pijan kao majka. :D

Frajerke i Frajerkice mogu slobodno da kažu – mission comlete, vidimo se u novoj fazi da pijemo slavimo i čarolije pravimo!


Penšuavi poljupci od vaše Ivane sa frajerkama!

Sponzor posta i kreativne večeri: Energy star, Moet // Lokacija: Terminal // Fotografija: Nikola Marinković // Stilizacija i dekoracija: Jedan frajer i bidermajer


0 komentara


text
23.02.2016.

Posvećenje proleća u haljinama Mirjane Vujčić

Dobre ljude čuvam kao suvo zlato. Dobre saradnike još više. Kao rudar koji kopa i slučajno u prašnjavoj zemlji oseti grumen, takav vam je osećaj kada se u poslu energetski poklopite sa nekim, sasvim nenadano. Izuzetno cenim žene u poslu jer znam koliko je teško stvoriti i održati svoj brend. Naročito ukoliko ste vredno učili i pijukom kopali u 20-im, a počeli apsolutno da se ostvarujete kao poslovno biće tek deceniju kasnije. Tridesete nose veliku sigurnost, zrelost i samopouzdanje, ali i težinu za koju žena oseća da je pritiska jer poput Šive mora iznedriti 100 ruku i izbalansirati sve bitne životne momente – decu, muža, kuću, posao, prijatelje, sebe. Da li je normalno da se žena u ovim godinama sve više gubi, kontradiktorno momentu kada treba na više polja da procveta?

Zato od samog našeg poznanstva skidam kapu (ili u našem svetu – damski šešir :)) Mirjani. Poznajemo se od početaka i njenog i mog brenda (moje impresije o njenom radu možete pročitati u OVOM postu) i mogu samo da kažem da izuzetno cenimo jedna drugu. Ne samo talenat, znanje, upornost i rad, već kao žene razumemo koliko je energije potrebno „sve stići i postići i na strašnom mestu postojati“.

Moda diktira svoj surovi tempo, a dizajneri koji žele ženu da učine ženom moraju držati korak sa svim aktuelnostima iz sezone u sezonu. Moraju učiniti da žena u svakoj životnoj fazi na novi način procveta, a ko bi to znao bolje od druge žene? Mi najbolje prepoznamo slabosti jedna drugoj i razumemo koliko nam je snage na raznim životnim bojištima potrebno da pobedimo sebe, druge, životne okolnosti. Zato hajde malo da se podržimo u tom ženskom rascvetavanju!

Čitave zime se Mirjana i ja dogovaramo da svratim do njenog uređenog studija u Novom Sadu gde bih uživo uživala u njenom novom, napupelom dizajnu kolekcije za 2016. pod nazivom BLOOM. Silno sam želela da uradim nešto za sebe, da se na tren osetim lebdivo-glamuroznom, mrdnem malo iz Beograda, napravim nezaboravne fotose sa stomakom u njenim haljinama romantičnog luksuza.

Ali ne lezi vraže, visokorizična trudnoća i oprez koji sa sobom nosi, zadržali su me u jednom mestu, negde između želja i realnosti gde žena mora da uspori i da se novonastaloj situaciji prilagodi.
Iako često želimo da budemo „ona“ uspešna žena/trudnica/mama sa reklame (jer kako njoj, dovraga, sve tako dobro uspeva?), moramo naći snage da svet prilagodimo sebi. Drugačije će našu rascvetanost svako „drugom to ide bolje“ osušiti. Prolazak kroz mučan put i tok misli prihvatanja sopstvenog tela, emotivnog sklopa i života, nije lagan i ne dajte se deprimirati što niste sad i odmah „na nivou zadatka“, misli i osećaja.

Krize, padovi i besovi sastavni su deo buđenja proleća u sebi, zato oprostite si svaku ljubomoru, nepravdu i grozotu koju osećate. Možda nije lepo ni učtivo, i fakat da je nezahvalno, ali je autentično i iskreno. Pustite lajfkouč gurue koji nas hipnotišu pričama o najboljoj verziji sebe. Nabijaju osećaj krivice i stalno nas gone na neki put „blaženstva“ ne dozvoljavajući nam bilo kakve „loše“ misli i osećaje. Normalno je da nam fokus skrene i da zaboravimo na svetle stvari kada se razotkrivaju i mrakovi u nama. Iskreno verujem, i neću da me zbog toga grize savest – da ukoliko se naša „mračna strana“ spozna i unutrašnjim pogledom obuhvati, sigurno da put od nje vodi ka pravoj, makar autentičnijoj i na kraju tunela – svetlijoj sebi.

Zato nisam htela da se samoobmanjujem i izigravam prepodobnu „u miru i harmoniji sa sobom“ djevušku u ličnim lomovima i proživljavanjima. Dozvolila sam sebi da sve crnilo izađe napolje, da ga pogledam u oči i da sebi priznam – da, plašim se. Da, nisam savršena. Da, i grešim puno. Da, osećam lepe, ali i strašne stvari. Misli su mi ponekad jezive i društveno neprihvatljive. Da, sve je to normalno i ne dozvoljavam da me ubeđuju u suprotno.

Šta sam u periodu velikog straha i nadanja uradila? Na tom putu gde se lomi želja i odustajanje, gde se postavljaju pitanja o smislu i besmislu postojanja, gde se rađaju osećaji uskraćenosti i punoće?
Ono i onoliko koliko sam mogla. Prestala da se kinjim da nešto mogu više i bolje, da „samo ako se dovoljno potrudim ili želim, probam/pokušam, mogu nešto da izmenim“. Sabrala sam se u samosažaljenju i kuknjavi i uzela da učim iz situacije koju imam sada. Šta sa njom mogu? Ne mogu da letim svakog dana na štiklama po belome svetu, ne mogu čak ni na sat vremena da mrdnem do Novog Sada, niti da budem sexy trudny koja sve uspeva i stiže, ali ipak mogu nešto. Imam NEŠTO. A to nešto sastavni je deo mene i mog samosazrevanja. Rasta kao žene, buđenja nove mene.

Mirjana mi je javila da od skoro izlaže svoje kreacije u П1 Concept Store-u u ul. Kralja Petra. Nakon jednog od mnogobrojih pregleda, prošetala sam sa mamom do radnje isključivo zato da sebi napravim gušt. Da pod prstima upijem čipku i osetim kako će se jedna pod hormonima preosetljiva i razdražljiva žena snaći u damsko-šik kolekciji. ;) Mnoge frajerske klijentknje traže haljinu za devojačko veče, venčanje, krštenja ili druge naročite prilike u periodu bombastih stomačića i znam koliko su indisponiranosti sa sobom nosile jerbo žene u tom trenu nemaju „struk i kuk“ i ne mogu se uvući u željeni model. Zato sam na sopstvenoj koži želela da osetim šta je ono što ženi ponajbolje paše (a da nije treša :P) u ovoj specifičnoj fazi života.

Vođena parolom da se moda menja, ali klasika pariske elegancije ostaje, Mirjana je kvalitetnim materijalima i svevremenskim krojevima izdigla prefinjenost iznad trenda, dok je osveženim detaljima (poput bubi kragne, manžetnama od čipke, floralnim motivima, velikim dugmadima i ukrašenim pojasevima) naglasila savremenost ženske persone. Uzimam jednu pastelnu i nežnu, čipku koja pada i nežno zaokružuje dolazak novog bića (jer da se ne lažemo, devojčice vole pastel! ;)) i drugu snežno-belu, onu koja me podseća na čistotu i sjaj razgrnutih slojeva sofisticiranosti. Ali najveća ljubav zapala je na malenom komadu odeće, zamisli kako će jedan novi duh na ovom svetu, još uvek nesvestan sebe, postati isto tako neka nova, u nastanku žena, jednog dana…

Mantra „sada i ovde“, puštanje besova da budu i prođu, navikavanje na život koji svašta nosi, rađaju novu zahvalnost za sve ono što imam. Telo, koje je uspelo svašta da iznese. Vreme za rad na malo drugačiji način. Spoznaju nove vrste ženstvenosti. Ne one predeskriptivne i maštovite koja se zanosi na 7. nebu, već one zrelije. Koja se rascvetava u postanku prave žene.

Uzimam najbolje od današnjeg dana. Čaj kod kuće, cveće koje najavljuje proleće, sumnje da do 9. neba uopšte pogledam u nebo. Pakujem ih u jedno popodne za sebe uz najukusnije u gradu „Mandarina“ grehove koji mi šalju anđeoske poljupce. Oblačim Mirjanine damske haljine, bojažljivo vadim iz kutije prvu plišanu igračku Jellycat iz Gradske bebe, skupljam froncle hrabrosti i kažem sebi – znam da šta god život donese, ja to mogu. Dok slažem u sebi pakao i raj, znam da sam spremna. Da se popnem na to novo nebo.

Putevi vas vode tamo gde možda niste želeli. Ili bar ne onako kako ste želeli. Očekivanja znaju da nas prevare jer se iznova pokazuju kao naopaka za naš razvoj. Prepuštanje toku života i osluškivanje sopstvenog promenljivog tempa, možda je recept. A ako ništa od ovog ne funkcioniše, naći ćete već svoj. Obucite novu haljinu, smažite kolač, uberite pretprolećno cveće. Vidite svoje strahove, unesite im se u lice. Dozvolite da vas sve preplavi i da se čupate iz mutne vode. Jer kada se budete nagutali mnogo soli i kroz škrge uspete da prodišete, znaćete da ste nadohvat čvrstog tla.
I da još uvek možete, iscrpljeno i umorno, sa novom zamajacem strašnog iskustva svetu da date još razbokorenije nove cvetove.

Let’s blossom!

Trudnički zagrljaj od vaše frajerke Ivane

Haljine: Mirjana Vujčić // Kolači: Mandarina Cake shop // Prva igračka, mekani zeka: Jellycat Boubou Gradska beba // Lokacija: Kuća Frajerića // Fotografija: Aleksandra Vučković




4 komentara


text
7.02.2016.

Nena i Marko, Kopaonik 2016.

Stiže mejl. Neobičan, kao i većina koje primam. Znak da ljudi, iz koje god branše bili, uvek imaju nešto zanimljivo da kažu ili pokažu. Javlja se jedna buduća mladica. Kul je, doktorka, zabavna već u komunikaciji, želi da se čujemo oko jedne zanimljive i neobične ideje. Naravno, ostavljam joj svoj broj telefona (za koji me inače pitaju zašto ga krijem kao zmija noge, ali uvek vođena parolom „ko želi, nađe način, ko neće, nađe izgovor“ ne volim da se „besim“ baš uvek i svuda). :)

Živo me je zanimalo šta je doktorka naumila. ;) Malo zabave, malo smeha uz dosta preciznih i taksativnih navođenja šta su ona i njen verenik sve zamslili za svoje venčanje (tako volim, that’s a real woman) dođosmo do njihove nestvarno dobre ideje.

U tom trenu čujem ono što svaki kreativac voli da čuje – da li možete da nam organizujete zimsko venčanje na planini?! Mali broj ljudi, matičar na ski-stazi, sve stilizovano do bola. Da li ja to dobro čujem – skijaši? Sestro slatka, šta da ti kažem, pozvala si specijalistu za neobične i zahtevne događaje… ;)
Pothitno sazivam tim; kreativni konzilijum (na skijama) može da zaseda! ;)

Pravo je pravcato zadovoljstvo kada znaš da si inspirisao ljude (OVDE i ONDE; dobro možda i TAMO :)). Da si ih okuražio na drugačijost, na ludost. :) Na nešto što će zaista biti izrezbareno u njihovim sećanjima kako budu konzumirali bračne dane. Na fotke koje će pokazivati unucima jer su bili tako neustrašivi i netipični. Zato više ne moramo nužno da pravimo inspiracije. Sada imamo ljude koji žele da im osmislimo prave pravcate inspirativne događaje!

Mislili su da se venčaju na Maldivima ili Sejšelima. Samo njih dvoje. Nena je pinovala sve divote u vezi sa venčanjem „Ispod palme na obali mora“. Potom je Marko poslom otplovio u severne fjordove, pa su zamenili leto zimom. Pritom, oboje obožavaju da obilaze svetska skijališta i da žive život u karvingu, mislim da se potpuno razumemo, posebno kad je o putovanjima reč. ;)

Prebacivanje venčane ideje sa plaje na planinu, kakav nadmorsko-visinski šok! Plus, mlada nam je perfekcionista, voli sve da isplanira do detalja i da bude sigurna da torta neće stići u formi bljuzgavice. Moramo hitno&bitno delati, rok je 2-3 nedelje za komplet realizaciju. Ski-staza, restoran, smeštaj i prevoz za ekipu, komplet stilizacija, huh… Može, volimo izazove i ljude spremne na lude poduhvate!
I, idemoooo! Let’s roll again!

Prva misao koja mi se javila jeste napraviti nešto malo drugačije i ne ponoviti se. Jarko crvena je pomalo passe za gradska venčanja, ali se sjajno kombinuje uz belinu snega i planinsku atmosferu. Dakle, wedding lady in red, dolaz u obzir samo u detaljima. Naročito što naša mlada voli „Frozen, when your heart is open“. ;) Ledeno, zimski, inje koje se pohvatalo po lišću, šumska moderna kraljica u pancericama i ski-tip koji je izvodi pred oltar. Može, počinjemo da se igramo!

Kako nam vreme nije išlo sasvim na ruku jer je pred Novu godinu planina ostala naga u svojoj „bezsnežnosti“, morali smo smisliti lokaciju gde ima snega. Dakle, pravac ski-staza i dozvola od Skijališta Srbije da nam u jeku skijaške sezone obezbede jedno parče staze koje ćemo preurediti za venčanje (ovom prilikom se srdačno zahvaljujem na tome što su Frajeru izašli u susret!).

Prednost neobičnih venčanja na terenima koji nisu predviđeni za ovu vrstu događaja (vidi npr. OVO venčanje) jeste činjenica da zaista čarobna! Nesumnjivo ćete i vi i vaši gosti nositi poseban ugođaj i ukus tog dana. Takvi događaji zaista nisu za svakog. Oni su za hrabre, odvažne ljude koji se ne boje toga „šta će čaršija da kaže“. Oni se vode svojim instiktima i željama znajući da rade neponovljivu stvar. Za sebe i svoje najbliže.

Ukoliko želite iskren savet od nekoga ko sve predstavlja sa lakoćom životnog postojanja, pa svaka priča na Frajeru izgleda kao piece of cake – zaista „ne pokušavajte ovo sami kod kuće“. Iako vas podržavam u tome da sami DIY-išete, seckate, lepite i pravite si kreativnu zabavu, mnogo je posla „iza kamera“ koji nije golim okom vidljiv i o kome ljudi ne razmišljaju kada se upuste u ovakvu avanturu. Ukoliko ne želite da nosite tortu u krilima do nedostupne lokacije, da obezbeđujete 300-kilometarski prenos cveća u kofama, da se bavite prevozom, ishranom i smeštajem svih ljudi koji će učestvovati u vašem V-danu, opustite se i prepustite ovakve poduhvate profesionalcima kako ne biste straćili sijaset svog vremena i dobili 1300 nervnih slomova pride. To nikako ne znači da ćemo vas poštedeti svih slatkih muka u kojima ćete morati sami da odlučujete o svakom detalju. Naravno da bez kreativnosti naše mlade Nene (koja si je uz pomoć svoje sjajne zaove sama napravila bidermajer i venčić) ne bismo bili ovako inspirisani. ;)

A prava čarolija može na videlo da izbije tek kada je sve dobro utegnuto i osmišljeno, kada imate ovako sjajne mladence koji vam se prepuste i opuste se jer vam veruju da će sve biti baš kako treba. U toj energetskoj interakciji zajedno stvarate magiju i nešto što volim da zovem „pravo frajersko“ venčanje. ;) Mislim da ne treba ni da pominjem koliko nam zadovoljstvo predstavljaju ovakve, mogu slobodno reći – egzibicije i koliko svi „srce ostavimo na terenu“ kada nas pozovu ljudi koji žele ipak nešto drugačije.

Tada pomeramo planine, topimo ledene bregove, savladavamo krivine usput i uživamo u svakom komadu planiranja (i planinarenja), osmišljavanja i ponovnog izazivanja Pinteresta na crtu. Jer granice su tu da bi se rušile, a naša želja da se makar malo približimo svetskim stilizacijama sa godinama ne jenjava. ;)

Zato se sa našim mladencima spuštamo niz najstrmiju stazu, kroz goleti i vrleti, šume i doline, tražeći prave puteve. Usput uvek shvatimo da uživamo u samom traženju, u neprestanom putovanju i menjanju. Kao vetar koji ti vitla po ušima dok se spuštaš niz stazu, magla kroz koju se probijaš, tereni koje pokoravaš, krčimo put do savršenstva. Sve dok ne izbijemo na čistinu odakle pukne sunce i nepregledni vidik, ne zaustavljamo se u konstantnoj vožnji.

Vozite se sa nama, putujte i maštajte. Inspirišite se tuđim avanturama i stremljenjima. Tražite hrabrost u pričama koje su prave i jake. I ne zaboravite da nikada, ali nikada ne posustajte u svojim željama, čak i kada su obešene o najvišu liticu. Tek kada skočite, čeka vas pravo iznenađenje. ;)
Istina je uvek s one druge strane. ;)

Jesam li vas sasvim, potpuno sasvim nagovorila na ugruvavanje, padanje i lomljenje vratova? Ukoliko nisam, obavezno je čitanje priče ispočetka.
Što bi skijaši rekli: "Pun gas, i pamet u glavu". E, baš tako je u braku. :)


Frajerski poljubac do novih istina i novih avantura, šalje vam Ivana sa frajerskim timom

*Bravo, cure, Frajerke i kraljice, želim javno da vam se zahvalim i pohvalim vas na sjajnom radu!

Takođe se zahvaljujem i Skijalištima Srbije na ažurnosti. Naše avanturiste, odvažne mladence, grlim i šaljem poljupce do svetskih centara odakle se vrtoglavo spuštaju sa vrha u podnožje dok u karvingu testiraju bračne čistine i krivine. ;)
Moliću jedan spust ove sezone i za mene! ;)

Do čitanja…

Lokacija: Kopaonik // Grafički dizajn, papirnati asortiman: Jedan frajer i bidermajer // Dekoracija: Jedan frajer i bidermajer i Studio Mušmula // Fotografija: Nikola Marinković // Stilizacija i organizacija: Jedan frajer i bidermajer



5 komentara


text
6.01.2016.

Novogodišnja dekoracija i stilizacija doma

Da li uopšte mislimo o tome kako nas mogu ubiti sopstvena očekivanja? Očekivanja lako iskliznu i počnu svoj život neovisno od nas. Počnu da vladaju nama. Kao moćni vlasnici, Zahtevi. Prema svojim roditeljima, prema svojoj deci, prema Deda Mrazu, prema sebi, prema Životu. I dok nas sa svih strana bombarduju kako je „sve moguće“ po bilo koju cenu, ne mogu a da se ne zapitam – gde se nalazi dobra ravnoteža, balans između naših realnih i nerealnih želja i očekivanja?

Koliko kinjimo sebe u sopstvenom nagonu za samoostvarenjem, u neprestanoj želji za željom? Da li smo zaboravili šta smo želeli kao deca, koje su uopšte (bile) naše primarne želje?

Živo iskrsavaju praznici kada smo kroz staklena vrata piljili oči ne bismo li ugledali tragove Deda Mraza u snegu. Otac se u našem detinjem dobu preoblačio u čuvenog dedicu sa poklonima, a mi deca smo neretko viđali i umišljene irvase koje zauzdava. Dok smo trljali oči, pospani i tek probuđeni, roditelji su potpirivali našu maštu trudeći se da novogodišnja čarolija još dugo traje u našim dečijim umovima. To je bilo doba prepuno debelih slojeva snega kada su se pravili najviši Sneškići Belići i kada se sankama jurcalo sa vrha brda jer smo bili tako nezaustavivo neustrašivi.

Vremenom smo ćaleta Mraza raskrinkali, ali smo i dalje čulili uši i piljili u dvorište, proveravali dimnjak i jedva hvatali dah od klepetanja srca u ponoć. Pomirenost je vladala u kući, sve nesuglasice, zahteve, očekivanja, ostavljali smo sa strane. Kao da su nekom čarolijom loše stvari bile smeštene u prašnjavo ćoše, želeli smo da praznični osećaj zauvek traje.

Zato se naročito radujem prazničnim poduhvatima i sa oduševljenjem prihvatam stilizaciju novogodišnjeg iznenađenje za jednu jedanaestogodišnju devojčicu. Ona nije izrazila želju, zahtev, prohtev, već je njen tata spontano poželeo da u novogodišnjoj noći bude Deda Mraz i da njegov curetak zauvek pamti prazničnu magiju sigurnosti ispunjenosti i kad bude narasla do velike devojke.

Takvi momenti, kao takva nekadašnja djevojčica, mogu da tvrdim, nose se sa sobom kroz vreme. Osećaj iskričavosti i ušuškanosti u novogodišnjoj atmosferi, verovanje da će sve na kraju biti dobro, vodi nas dalje kroz život u duhu dobrote i porodične bliskosti.

Iako je tata ove devojčice jedan od naših najpoznatijih TV voditelja, on je kod kuće običan tata. Dobro, ne baš običan. ;) Više je Supermen-domaćin koji sve stiže, pa i da nas ugosti i po završenom i po započetom poslu (ovaj deo ispijanja čajeva i slušanja Josipinih ploča „iza scene“ nazvali smo – Veče sa Ivanom Ivanovićem ;)). Kada me je Ivan prvi put pozvao da mi objasni o čemu je reč, rekao je sledeće – želim da iznenadim moju 11-godišnju devojčicu. Kada pristigne sa puta, voleo bih da sva čarolija bljesne. Za Deda Mraza ću se ja pobrinuti. ;)

OK, dogovorili smo se. Za čaroliju ću se ja pobrinuti. ;)
Iako smo ovo iznenađenje (i slobodno mogu reći – preuređenje) pravili prošle zime, toplo mi je oko srca kada se ponovo na njega osvrnem i sa jednogodišnje distance uvidim da nije izgubilo na aktuelnosti.
Dokaz da je praznični duh uvek nov i jednako uzbudljiv. Naročito kada ga oživljavate zarad oduševljenja i radosti jedne mlade šmizle. ;)

Dakle, kako dekorisati celokupan stan u minimalističkom stilu tako da liči na novogodišnju bajku krojenu za jednog curetka na pragu puberteta? :) Mnoštvo oblika, zvezdica, srca i tufnica, crveno-bele boje koja asocira na praznike i zlatne da pridoda glamurozni sjaj celokupnoj atmosferi, jer, dabome, devojčice vole šljokice. A lots of glitter, baby! ;) Želela sam da sve bude pedantno stilizovano, ali ne sterilno, da nosi toplinu doma i da transparentno kliče – stiže Deda Mraz, samo što nije! ;)

Ekipa u sastavu: Milica Milika sa svojim preciznim grafičkim dizajnom, Jovana Pjaf specijalista za kićenje jelki i moja frajerska malenkost sa stilizacijskim rešenjima udružile smo snage i danima osmišljavale svaki detalj stana koji treba ukrasiti. Na prvom sastanku sam čoveku uzela mere prostora, osmotrila svaki iskoristivi kutak i nakon toga sela sa curama da im izložim ideju. Nakon iscrtavanja plana i programa, odluka je pala – skockaćemo prostor do neprepoznatljivosti. ;)

Moram da pohvalim i našeg domaćina koji je imao puno poverenja i do kraja verovao frajerskim idejama i ženskim veštim rukama. Družeći se sa takvim ljudima shvatite zašto su najbolji. Oni su odgovorni, poštuju tuđ pošten rad kao što poštuju svoj i iskreno cene svaki ljudski trud i napor.

Ovaj Tata Mraz je ooozbiljno shvatio svoj zadatak – slao mi je omiljene fotografije svoje ćere, citate koji za nju imaju naročito značenje, aktivno učestvovao u svim fazama dekoracije, od torte i kolačića do ukrasa koji bi njegovu devojčicu asocirali na zajedničke novogodišnje radosti. Kada vas neko pusti u svoj dom, to za mene zaista nosi posebnu vrednost i odgovornost. Zato se ovom The Tata Mrazu od srca zahvaljujem na ljubaznosti, otvorenosti i poverenju da ćemo dati sve od sebe da njihova intima i porodični mir bude sačuvan i ušuškan, baš kao što i treba da bude.

Navucite to dedamrazovsko odelo, predozirajte se božićnim kolačima, skakućite po snegu, zasmejavajte svoju decu i koliko god ozbiljni&odgovorni bili, ne shvatajte život previše uštogljeno. Vaše supermoći su u načinu da sačuvate šašavo dete u sebi, da ta potisnuta radost pukne i razlije se po svima oko vas. Koliko god nam čađavi i kameniti životi bili, jedino što možemo je da se iz petnih žila potrudimo da po drvlju i kamenju pospemo malo čarobno-svetlucave iskre. Možda putevi puknu pred nama nepregledni, beli poput snega u ovo doba godine. I razmagle se pod naletom sjaja radosti koju smo nosili kao deca. Nećemo ništa zahtevati ni očekivati. Samo ćemo se prepustiti i opustiti. Let it flow! Let it snow! :)

Srećno Badnje veče, Božić i svi praznici!
Svako vam se dobro dalo! Čuvajte se i volite. ♥

Vaša Ivana sa frajerkama

* Hvala još jednom Ivanu na toploj, gostoljubivoj i ljudskoj saradnji (mi casa es tu casa! :)).
Hvala, čovek, i na tome što si dozvolio da ovu priču o praznicima ispričam na svoj način, uz fotografije u frajerskom maniru.

Fotografija: Monika Pavlović // Organizacija i stilizacija: Jedan frajer i bidermajer



4 komentara


text