Milijana i Đorđe

O, da. Širi se lagano novi talas srpskim sokacima… Taman smo pomislili da smo se zaglavili u senovitom bespuću supkulture 90-ih, kad eto ti friške generacije sa taze osećajem za svet. Da li su to snoviđenja, pitanje je sad? Preobučeni duhovi prošlosti koji nikako da odu? A, ne. Ne ovog puta. New wave generacije začinju novu, a staru Srbiju. Ne gubeći tradicionalne vrednosti iz vida, već se lagano podupirući o njih, ta generacija uspravlja se polako da obema nogama korača kroz novi milenijum. Ako vam ove rečenice slučajno zazvuče otrgnute od kakvog političkog programa, pričekajte još koji redak. 🙂

Mnoštvo maštovitih ljudi prošlo je i proći će kroz ove strane. Ako je moj udeo i minoran, manji od zrnca peska, i dalje je dobro. Jedna tako svakodnevna tema kojoj se lako pristupa, pa ko bi zaboga želeo time da se bavi? Venčanja. Već znamo kakva treba da budu. Zašto bismo nešto menjali, isprobavali, još da pogrešimo i da se ogrešimo o očekivanja… Zaboga. Bolje ne, izvesnije je ostati u okvirima sigurne zone. „Ispoštovati“ sve druge osim sebe.

A opet ta new wave generacija nešto ’oće. Nešto joj ne da mira, oseća da je sposobna, da je delatna i da joj izrastaju krila. Zbog takve generacije pišem. Zbog svih ljudi koji se osećaju pripadnicima kreativne vere. Zbog ljudi koje ne mrzi i koji kapiraju. Da može i drugačije. Za one koji intuitivno osećaju, a možda se još uvek ne usuđuju. Za one koji noću zbacuju zmijsku košuljicu i pretvaraju se u najdivnija bića. Možda će im nekada sesti na pamet pomalo začudna misao – kako su mnogo lepi bez košulje, slobodni u nagosti duha dok budu posmatrali pepeo svoje preobuke. I raširiće krila slobodni, konačno bez stega.

Shabby chic venčanje. Usred Srbije. Zašto to i čemu, mnogi će se zapitati. Dok će drugi skinutih košulja prigrliti ideje, uklopiti ih u svoje podneblje, u svoj osećaj za svet.

Ova divna i senzualna mlada mi se javila na početku svojih priprema za savete i koju smernicu. Kaže da voli meke i neutralne boje, starinu, cvetne dezene, već vidim da su nam frekvencije vrlo slične. Jedva sam čekala da vidim kako će realizacija shabby chic venčanja izgledati.

Kakvo ste venčanje vas dvoje zamislili? Jeste li imali neku unapred određenu temu?

“Kao i većina devojaka, i ja sam od malena maštala kako bi taj dan mogao da izgleda. Međutim, kad je došlo vreme za pripreme ispostavilo se da i nemam baš jasnu viziju o tome kako naše venčanje treba da izgleda. Sviđalo mi se sve i svašta. Pretraživala sam internet, gledala fotografije tuđih venčanja i bilo je tu mnogo stvari koje su mi se dopale. Međutim, uvek bi me najviše oduševila ona romantična sa primesom tradicionalnog, rustičnog, bez pompenznih cvetnih aranžmana, kristala, vatrometa… Onda sam shvatila da bih ja zapravo da naš dan bude onakav kakav bih volela da je i naš život – ušuškan, skroman, ali sa puno emocija i ljubavi.”

Styling. Koja je bila ideja vodilja dok si ulapala detalje u svoj stil? Kako si želela da izgledaš?

“Želela sam da tog dana ne odstupim drastično od onoga što je moj stil inače. Moj stajling na dan venčanja najbolje opisuju reči mojih prijatelja, koji su mi više puta ponovili: „Ovo si ti.“

Venčanica. Nežna, romantična sa starinskim šmekom. Čipkana, neopterećujuća, lagana i suptilna dopunjena detaljima sa patinom. Starinski broš, sat i minđuše tek da u tragovima naznači vintage stil.

“Svoju venčanicu sam pronašla u kolekciji staroj 2 godine. Iako sam više volela da ponesem neku novu haljinu, možda da budem i prva koja će je obući, ni sa jednom drugom se nisam tako povezala kao sa ovom. Postoji i jedna anegdota vezana baš za odabir venčanice. Par nedelja pre svadbe zamolila sam devojke u salonu da je probam još jednom (nisam bila sigurna u svoj izbor). Dok sam čekala da dođem na red, posmatrala sam druge mlade koje su isprobavale venčanice. Sve su mi bile lepe, svaka na svoj način, ali nijedna nije bila onako WooW i ni u jednoj nisam videla sebe. Onda je devojka koja radi u salonu prošla pored mene sa nekom venčanicom u rukama. Videla sam samo materijal venčanice i rekla joj: „Jaooo, ova vam je predivna, hoću nju da probam.“ Devojka mi je odgovorila da je to upravo moja venčanica. Tada sam znala da je potraga završena i da nema potrebe više lupati glavu. :)”

Mladoženja’s style. Uz shabby chic mladu i mladoženja je morao biti tres chic. 🙂 Plavo odelo i kravata kajsijastih tonova otvaraju kombinaciju.

Kićenje gostiju. Ideja mlade i njenih ruku delo. Ordenje za sve vitezove i dame junačkoga srca. 😉

“Želela sam da kićanke budu drugačije od onih standardnih cvetića za koje gosti često ne znaju šta će sa njima nakon svadbe. Najpre sam imala ideju da devojke budu okićene cvetnim broševima koje bi mogle i kasnije upotrebljavati, ali sam oko muškaraca imala veliku muku. Razmišljala sam čime bi to jedan momak voleo da bude okićen i pao mi je na pamet orden. 🙂 Tako su nastale kićanke u obliku ordenja za muške goste, a onda su me drugarice ubedile da će devojke biti ljubomorne što su dobile samo cvet, pa smo se u poslednjem trenutku odlučili da i one nose orden u malo nežnijoj varijanti. Sama sam krenula sa izradom kićanki, jer sam imala želju da to bude mojih ruku delo, ali kako se približavao dan D i ja imala sve više obaveza, na kraju su posao dovršile moje drage dekoraterke.”

Dekoracija. Sledila je celokupni shabby chic talas. Pastelni tonovi, neobavezi cvetni aranžmani sa mnogo, mnogo hortenzija i ruža daju vintage šmek. Čipkom obložene vaze i budilnici koji zvone na pozornost. 😉

Pokloni za goste. #Ono kad se tata uključi u dekoraciju i napravi sve što fali. Milijana će vam već sama ispričati. 😉

“Za poklone sam želela nešto što će gosti zaista rado poneti kući. Odlučili smo gostima darujemo ram za fotografije u kome je bila uramljena zahvalnica za svakog gosta, a ujedno je činio i deo dekoracije na stolu. Namučili smo se oko potrage za tolikim brojem ramova (koje je još trebalo i ofarbati u belo, ošmirglati da budu rustični…) i kada smo pomislili da će to biti nemoguća misija, moj otac se prijavio da ih on sa prijateljem napravi. Ispali su sjajni, mnogo bolji od svih onih koje smo u tom trenutku mogli da nađemo u prodaji.”

Izbor muzike.

“Uf, ne znam kako je kod drugih, ali ovo je nama bio možda i najteži zadatak. Proveli smo dane u odabiru numere za prvi ples. Mi imamo izvođače i pesme koje volimo, ali nam se ništa od toga nije činilo prikladno za tu priliku. Na kraju smo se odlučili da prvi ples protekne uz Can’t Help Falling In Love Elvisa Prislija (ili kako Pravopis nalaže Preslija – prim. autora :)), ali u izvedbi Bočelija i Ketrin Makfi. Odabir pesme za ulazak i izlazak torte prepustili smo bendu (tako nam je bilo lakše :)).”

Ko vam je najviše pomogao oko organizacije?

“Najviše smo za savete pitali našeg druga Nemanju, iako on još uvek nije stao na ludi kamen, niti je nekad učestvovao u organizaciji venačnja. Ipak, on nas najbolje poznaje i njegovim iskrenim komentarima smo najviše verovali. Naravno, tu su i bili i i roditelji, spremni da saslušaju naše svakojake ideje i daju nam dobronameran savet.”

Koji momenat se kvalifikovao za najemotivniji toga dana?

“Kod nas je situacija bila malo specifična, pošto smo mi nedelju dana pre našeg dana V imali proslavu i u mom rodnom gradu. Kako su Beograd i Leskovac dosta daleko, te veliki broj moje rodbine i prijatelja ne bi bio u mogućnosti da dođe na venčanje, odlučili smo da i za njih organizujemo slavlje, tj. da mladoženja dođe po mladu. To je za mene bio možda i najemotivniji momenat, trenutak kada me je otac predao budućem mužu.”

Šta smatraš najbitnijim u pripremanju sopstvenog venčanja? Da li bi nešto izdvojila i postavila na prvo mesto?

“Meni je bilo bitno da se organizacija ne pretvori u stres, već da sve to shvatim kao igru. Bitno je da mladenci razgovaraju o svojim željama, da naprave poneki kompromis (ukoliko je to potrebno), jer taj dan treba biti odraz njih dvoje. Iz ličnog iskustva kažem – ne znači da sve što je lepo mora biti skupo. Ukoliko ste kreativni, imate ideje i strpljenja da nađete prave ljude koje će ih sprovesti u delo, učinićete taj dan posebnim i sebi i gostima.”

Kako bi posavetovala buduće mlade koje se spremaju da uđu u proces osmišljavanja venčanja?

“Uživajte! Taj dan je jedan od retkih koji je posvećen samo vama, zato uživajte u njegovoj pripremi. Iako smo imali dovoljno vremena da sve organizujemo (čak smo imali dva slavlja plus venčanje u crkvi na medenom mesecu), cela ta euforija trajala je skoro mesec dana, a nama je sve to tako brzo prošlo da smo dan nakon svadbe bili tužni što sve to nije trajalo duže. Ne obazirite se previše na komentare i ukuse ljudi iz vašeg okruženja (ma koliko da vam je do njih stalo), prihvatite ono što vam odgovara, a zaboravite ono što se kosi sa vašim ukusom jer ne postoje pravila kako neko venčanje treba da izgleda. Jedino ispravno je da je taj dan odraz vas dvoje i vaše ljubavi.”

 

Motiv last unicorn ili se oslobađaju nove energije? Neki fini svet, nepretencioznan, skroman i darovit živi život po svojoj meri? Volim da verujem da je ovo drugo. Da ćemo se tek lagano osvešćivati i za prave vrednosti dohvatati. Bez stega, očekivanja, moranja i nametanja, lagano krojiti život po svojoj (pravoj) meri. Ili biti u potrazi za njom. Bitno je da se, na kraju krajeva (ili na početku svih početaka), ka njoj uvek i krećemo.

Grli vas
Vaša Ivy M2

Venčanica: Ares – Manuel Mota // Cipele: Majstor Dane // Šminka: Anđelka Anastasijević // Frizer: Ivan // Mesto: S klub Jakovo // Bend: Talasna dužina // Svadbena torta: Rođendanske torte // Slatki sto: Studio Pjaf i Art & Honey // Dekoracija i bidermajer: Studio Pjaf // Fotografija: Nikola Radulović