Vida&Boris

Toliko ljudi, toliko utisaka, toliko momenata koje ne želimo da zaboravimo. Toliko rada i truda, toliko mladenaca, toliko saradnika, toliko vremena koje je uloženo u kreiranje prošlogodišnjih i ovogodišnjih venčanja koja neosporno zaslužuju da ih ugledate, sagledate i dozvolite da vas preplave i inspirišu.

Svako venčanje je za nas novo i posebno, izazovno i u samom startu nedokučivo. I pored toliko iskustva da već mogu reći “sledeći izazov bi nam npr. bio da pod vedrim nebom organizujemo koncerte” jer sve ovo što već radimo ekvivalent je tome, uvek osetimo titraje u stomaku kada nam se javi neki novi par i iskreno se radujemo ovako hrabrim ljudima. Onima koji žele nešto drugačije i nesvakidašnje, koji vezuju svoju životnu priču i svoje venčanje za potpuno neobičan i netipičan “weddnig venue” i koji žele na svoje goste da prenesu toplinu tog dana i prirede im nemerivo iskustvo.

Venčanje pod vedrim nebom, bez adekvatne struje, bez pijaće vode, kanalizacije za toalete i ostalih tehnikalija (da vas ne operećujem stavkama, a ima ih podosta), već je signal da Frajerke u tu izazovnu priču upadaju! Uveliko nas zovu wedding S.O.S. , dobre vile mladenaca i svih gostiju, osobama koje uskaču i rešavaju sve probleme, čarobnim štapićima ispunjavaju želje, a u nastavku videćete već i zašto. 😉

Kada su se Vida i Boris prvi put javili iz hladne Kanade, bilo je nemoguće zamisliti kako će njihovo venčanje na imanju Vidine bake i deke, usred srpskog sela gde vuku koreni, uopšte za godinu dana izgledati. Mesecima smo dolazili do uobličavanja i vizuelnog i organizacionog, popisivali prioritete i beležili šta je sve potrebno kako bi se gosti na livadi pored voćnjaka osećali ugodno i imali uslugu kao u hotelu sa 5 zvezdica. Mogu vam reći da ovaj zadatak nikada nije lak. Iako imamo puno iskustva sa neobičnim lokalitetima, svaki novi teren vam se nameće kao divlji konj koga treba ukrotiti. Kakav je kada padne kiša? Koji mu je nagib? Frajerke-arhitekte i scenografkinja odmah na teren trče. Nema pijaće vode? Okej, iznajmićemo cisternu sa vodom. Nema toaleta? Okej, naći ćemo najbolje montažne toalete sa kanisterima, pumpama, izračunaćemo da li zemljište trpi njhovu težinu, imaćemo rezervni traktor za svaki slučaj. Gde pagode podići, a voćnjak ne iseći? Izmerićemo, premerićemo, zabeležiti svakako, odluke doneti. Struju, vodu sprovesti, svima krov nad glavom obezbediti pa se posle stilizacijom igrati. Morale smo da napravimo baš dobru podlogu da sve teče kako treba, da organizujemo hranu, piće, vodu, hladnjače, agregate, ljudstvo, komunalce, čitavu plejadu saradnika digle smo na noge, uzbuđene ih pozivajući jer imamo nešto nesvakidašnje. Imamo izazov. 😊

Uvek vam je zanimljivo da čujete šta mladenci imaju da kažu, tj. mlada je ta čiji se glas najpre prati. 😊 Mlada Vida, mujer de mi vida, žena u najlepšoj boho venčanici koju ste ikada videli, moja zemljakinja koja pleni duhovitošću i harizmom, izdvojila je za vas ključne momente kroz koje smo zajedno prolazili. Pa da čujete šta vas sve čeka i gde živce treba da podesite ukolko se oštrite da imate netipično frajersko venčanje u prirodi, pod vedrim nebom.

1. Kako izgleda ostvariti venčanje u bakinom voćnjaku?

Izgleda kao jedan jako uspešan i odlično odrađen projekat.  Bilo je baš ono što smo zamislili: mesto gde se porodice mogu okupiti da stvaraju nova sećanja.

Mora se napomenuti da je ovo i Bakino i Dekino; iako Deka nije više sa nama, teško je sagledati to porodično imanje bez njega u vidu…

2. Koliko je važna lokacija venčanja i da li ste od početka uvideli “egzoticnost” venčanja u prirodi?

Iskreno, donekle mislimo da dosta parova potceni važnost lokacije i prostora venčanja. Mi smatramo da je ovo bilo jako bitno jer realno prostor utiče na atmosferu čitavog dana! Od toga kako se fotografiše, količina prirodnog svetla, raspored elemanata u samom prostoru, itd.

Nas dvoje se relativno dugo zabavljamo, i kao i kod svake duže veze, dođosmo na temu potencijalnog venčanja iliti svadbe. Još i pre no što smo se verili, kroz tu priču smo došli do zaključka da je Lozovik mesto gde želimo da napravimo žurku. Borisu se oduvek svidelo imanje – to je njegov neki “vibe”, a za mene je to uvek bilo mesto lepih sećanja i porodice. Nekako nije ni bilo sumnje gde ćemo proslaviti ovakav dan! I bilo je apsolutno sve ono što smo i bili zamislili 

Ali generalno, odgovor je “da – od početka smo uvideli da ce se taj događaj odvijati u prirodi”.

3. Proces kreiranja tako važnog događaja pod otvorenim nebom iziskuje kompleksnu organizaciju (koordinacija keteringa, cisterne, hladnjača, montažnih toaleta…), koliko je važna uloga agencije za venčanja za ovakve netipske događaje?

Mi smo se na agenciju kompletno oslonili, tj. na ovu Kristinu zen-majstora, i na ovu Ivanu što mi je čitala misli sve vreme (šta god Ivana, moja ideja sa granama i crnim fenjerima je bila odlicna, iako sam zvučala kao prava severnoamerička mlada). 

Ali šalu na stranu, jako je teško organizovati venčanje na daljinu. Štavise, inače je teško organizovati sve ovo i zaista mnogo znači kada sarađujete sa nekim ko već ima ostvarene kontakte, saradnike i iskustvo. Za nas je frajerska agencija bila izuzetno bitna! I da ponovo sve ovo radimo, bilo za svadbu ili koji god već veliki životni događaj, mi bismo sve sa agencijom organizovali.

4. Savet za mladence koji žarko žele venčanje na otvorenom, u prirodi?

Budite spremni na kompromise – jer će ih biti – i nemojte da potcenjujte vreme i podlogu (treba imati pod u sklopu svakog šatora ako može). Pogotovu ako ne poznajete lokaciju.

Ali ono najbitnije, ne potcenjujte samu prirodu kada dodje do stvaranja atmosfere – uključite je u događaj i sam dan, ponekad fairy i patio lights mogu sve da promene…

5. Imati organizatora venčanja na samom velikom danu, za vas je značilo…?

SVE! Mi ne bismo ovo nikako drugačije odradili. Organizatorka Jelena je meni (Vidi) apsorbovala sav stres tokom spremanja, štaviše, u jednom momentu sam joj ja kao mlada rekla da ima dosta vremena i da se opusti 

Ovako, strepnju, uzbuđenje i nervozu ne možete nikako izbeći kada dođe do organizacije venčanja. Ali mozete je pravilno kanalisati. Brak je za par, svadba je za goste.

Od srca preporučujemo da se deo budžeta investira u organizatore venčanja i koordinatore za sam dan. Ne treba se nervirati niti cimati, ako se ne mora. To je divan događaj, i prođe brzinom svetlosti – treba uživati u njemu, a ne stresirati se oko toga da li su salvete složene u obliku perfektnog labuda, ili šta već.

6. Kakav je utisak stranaca o venčanju i kakav osećaj su poneli iz Srbije?

Eh sad, to je malo teže odgovoriti, naši gosti su nešto više subjektivni na ovu temu… Ali generalno su oduševljeni!  Beograd ih je mahom sve oborio s nogu, ljubaznost naših prema strancima, dobra klopa – ma sve! Mislim da će se vratiti u drugu posetu.

7. Da li želite nešto da dodate?
   

Za buduće mladence jedan savet: samo polako, stanite na loptu. Razmislite i domislite šta je vama prioritet i šta vama znači, krenite od toga. Vaše venčanje i taj dan može biti onoliko kreativan i kompleksan koliko i sama vaša mašta, nemojte ga dodatno opterećivati. Nažalost taj dan prođe za tren, ne treba ga provesti u stresu, treba da vam je lepo i da odlikuje vas – a ne Pinterest venčanje nekih likova iz Utah, USA. Ako ste u mogucnosti, angažujte agenciju da vam pomogne oko organizacije – verujte da ce vam ulepštati dan milion puta!

Za nase devojke: hvala na svemu  Šta drugo osim toga?

I za kraj, izdvojiću reči Kristine, naše Zen-Frajerke, one koja svojim osećajem za ljude i plemenitošću osvaja svet, misli na vozače da li su jeli, teti koja čisti toalet donosi stolicu da sedne, one koja je uvek na strani ljudi i ljudskosti. Ja zaista ne bih bolje rekla kako nam je i poslovno i emotivno ovaj dan srce uzburkao.

“Venčanje u jednoj varošici, u bakinom voćnjaku, pod vedrim junskim nebom. Život je spakovao da frajerska ekipa stvara bajku na travi lepoj Vidi i kršnom Borisu. Želja mladenaca je bila da proslava bude baš na tom mestu jer taj voćnjak priča jezikom osećanja i porodičnih sećanja. Velika odgovornost, izazov i zadovoljstvo su mi se mešala po grudima, a opet mirna intuicija mi je govorila da će sve biti dobro, nežno i važno. I voćnjak je specijalno za priliku uskočio u dekoracijsku odeću i inspirisao nas da čitavog dana budemo bolje, brže, odlučne i uvek dirnute na zagrljaj sa mladom. Sve te cisterne, montažni toaleti, hladnjače, kombiji i ostala organizaciona i logistička čudesa nisu više morile naše glave, već je ljubav bila jedina stvar koju mirišemo u vazduhu. U srcu ću zaista uvek pamtiti mesto Lozovik, najtopliju baka Ljubinku, veliki logistički frajerski podvig i ljubavan dan jedne Vide i jednog Borisa.”

Do čitanja i novih priča koje vam šire um i oplemenjuju dušu, grle vas Frajerke ❤️

Fotografije: Irina&Matej

Organizacija, scenografija, stilizacija i dekoracija: Jedan frajer i bidermajer