Tamara i Branko

Jedan frajer i bidermajer nastajao je negde između sna i želja. Nikako u realnosti. 🙂 Sve su prilke bile da od njega odustanem ili tačnije, nisam valjda blesava pored svih obaveza u ovu avanturu da se upuštam? Nemam vremena, imam ozbiljan posao, nisam cura kojoj je preterano stalo do samoislikavanja, a i čemu toliki rad na nečemu što apriori nema prođu u GRANDioznoj naPARENoj zemlji?

Primarna ideja bila je da se oko Frajera okuplja dobra ekipa koja će raditi lepe stvari. Ekipa koja će ljude nadahnuti i činiti sam život zanimljivijim, lepšim, ispirativnijim. Frajer je izronio kao čista kreativna sila i njegov put je bio nedefinisan i neizvestan. Vremenom se razbokorio i narastao, ali je primarna ideja ostala ista – okupiti oko sebe ljude talentovane, dobre, lepe, pametne. Vredne i idejne. One koje imaju nešto lepo da kažu ili pokažu.

Zato je današnja priča o jednoj curi koja je sve sama uradila da njeno venčanje bude kao sa reklame. Iako me čekaju prošlogodišnji raznovrsni događaji koje sam stilizovala i organizovala i koja me non-stop opominju da ih objavim, prednost ovog puta dajem devojci čija je krilatica bila – Ako nemam ogroman budžet, imam ideju! Tu su i ruke da se razigraju i na delu se pokažu.

Tamara je stomatolog koji je sam mesio kolače za slatki sto, cickao i seckao papiriće, vezivao mašnice, lepio i pravio 300 čuda za svoj dan V. Upoznale smo se tako što joj je moj Nikola fotografisao venčanje i ubrzo, nakon nekoliko ispijanja kafe, Tamara je postala deo frajerskog organizacionog odbora. 🙂 Mnogi su kroz Frajera prošli i deo tog praha kroz dalji život i posao poneli, mnogi novi ljudi su došli, tako da zaista sa ponosom mogu da kažem – kreacija nastavlja da živi. 🙂

Iako je ovo venčanje nastalo prošle godine, poželela sam da vam iz prve ruke prenesem kako je raditi sve sam. Teško, lako? Zadovoljstvo ili mučenje? Zavisi koji ste tip. I koliko pomoći/ekipe imate. 😉 Da čujemo šta jedna DIY mlada na sve to ima da kaže.

“Nisam želela da to bude venčanje na kakvo su svi navikli. Želela sam da ima naš pečat. U prvi mah činilo se teško napraviti nešto drugačije, a da dragi ljudi koji su sastavni deo svega, dožive sve to podjednako dobro kao mi, da se super provedu tog dana i odu sa venčanja puni utisaka i uspomena koje će pamtiti. Trebalo je da bude romantično, opušteno, veselo, spontano, pomalo vintage, pomalo rustic, sa puno detalja koje smo sami pravili. Na naše zadovoljstvo, tako je i bilo.”

Pozivnice za venčanje

“Tražila sam adekvatnu pozivnicu, koja će biti pravi nagoveštaj onoga što gosti mogu da očekuju tog, za nas posebnog, dana. Nisam uspela da nađem gotovu, koja bi u potpunosti oslikavala ono što sam želela. A onda sam pronašla jednu, koja se apsolutno uklapala u celu priču, ali pošto sam nešto slično tome mogla da dobijem samo ako poručim da mi naprave i dosta skuplje naplate ručni rad, rešila sam da se sama posvetim tome. Našla sam odgovarajuću boju papira, papirnu čipku i kanap, koji je kasnije bio neizostavan detalj kroz celu dekoraciju za venčanje.”

Venčanica

“Venčanica nije smela da bude teška, opterećujuća, snežno bele boje, prenatrpana detaljima. Nisam mogla sebe da zamislim u nekoj haljini koja je više puta prepravljana, sa koje bi svakim pokretom ispadao po neki kamenčić. Želela sam romantičnu, dugu haljinu, čipku ili vez, otvorena leđa, naglašen struk i pad u pun krug. Pronašla sam više sličnih modela i sve to u svojim mislima pretočila u jedan. A onda, po preporuci, pronašla i odgovarajuću osobu, koja je bila u stanju da moje želje realizuje. Bila sam i više nego zadovoljna rezultatom. To je definitivno bila haljina o kojoj sam maštala.”

Mlada’s styling

“Htela sam da izgledam nežno, svedeno, a opet upečatljivo. Nisam želela nista prenaglašeno, ništa što bi me tog dana opterećivalo. Htela sam da kada me pogledaju, vide mene.”

Bidermajer

“Zamišljala sam belu boju, pastelno, bledo narandžasto, roze, malo zelenog da razbije monotoniju. Nije mi bio važan određen cvet, samo sam želela da taj buket ima neku priču. Cveće smo birali u hodu. Moja prijateljica, draga Milica je svoje vešte prste i savršen osećaj za moj senzibilitet, iskoristila i napravila pun pogodak. Bila sam zaljubljena u taj bidermajer! Otišao je u prave ruke. :)”

Dekoracija

“Dekoracija je pratila temu venčanja i tu prvobitnu zamisao. U početku sam optimistično verovala da ću sve stići i uspeti sama da uradim, a onda sam shvatila da sebi stvaram pakao. I morala da zatrazim pomoć. Na kraju je to bila jedna divna radna akcija, u kojoj su učestvovali svi pomalo, pa čak i moj dragi koji je vezivao mašnice od kanapa za salvete, iako je prethodno strogo odbijao sve što ima veze sa dekoracijom i smatrao to nebitnim. Kupovali smo razne džidžabidže, pravili detalje za mladenački sto, slatki sto, svećnjake i brojeve na tufne. Bilo je tu hiljadu sitnica koje je trebalo sprovesti u delo. Mislim da smo se na kraju uspešno izborili sa svim mojim željama. Posebno zadovoljstvo pričinjavali su mi pozitivni komentari ljudi koji su sa nama delili radost tog dana, na ono što smo uradili i priredili. Neću zaboraviti kako je sve izgledalo u očima mog dragog prijatelja, koji je rekao jednu, ali vrednu: „Ovo nije obično venčanje, ovo si ti”.

Kićenje gostiju

“Razmišljala sam da li kupiti gotove cvetiće, bedževe i olakšati sebi, ili malo se pomučiti, napraviti sam i svemu dati poseban šmek. Ipak sam odlučila da idem težim, ali zanimljivijim putem. Nisam se pokajala. Rezultat je bio oko 130 cvetića, u kombinaciji sa kanapom vezanim u mašnicu, za rever i oko ruke. Priznajem, imala sam dragocenu pomoć. ;)”

Pokloni za goste

“Želeli smo kumovima da poklonimo neku sitnicu, koja će biti simpatična i upečatljiva. Odlučila sam da svojoj kumi napravim patike sa natpisima, u koje će moći na dan venčanja da se preobuje, ukoliko ne bude mogla da izdrži na štiklama. Poklončić za kuma, prepustila sam Banetu. On je rešio da to bude album sa zajedničkim fotografijama, a onda je jednu posebnu, sa našeg opštinskog venčanja, stavio u ram. Mali znak pažnje, dobio je i naš fotograf, sa kojim smo imali sjajnu saradnju! :)”

Muzika za ulazak, prvi ples i tortu

“Nismo imali neku našu pesmu… Baš tu jednu, posebnu… Pa, eto, čak ni tri posebne. 🙂 A onda smo odlučili da pesma za ulazak bude Time after time, za prvi ples True colors, a uz tortu Happy. Bendom koji je svirao pop, rock, kao i tamburaškim orkestrom, zadovoljili smo ukus svih prisutnih, pa atmosfera nije izostala.”

Torta

“Bila je na tri sprata. Svetlo roze boje, malo karnerića, tri ruže na vrhu. Dve torte koje su mi se dopale, sklopljene u jednu. Da li mogu da kažem da nije u potpunosti zadovoljila moje želje? Pomalo promašenu boju, i prvi utisak kada su je izneli, još više je pogoršao vatromet umesto sveća koje sam želela. Ali, suviše je radosti bilo tog dana, da bi mi torta pokvarila raspoloženje, razvukla sam osmeh i presekli smo svoje parče. Savršen ukus, popravio je prvi utisak. A onda smo zalili šampanjcem. I šta kažeš, torta nije bila bledo krem? :P”

Ko je najviše pripomogao oko organizacije?

“Nikog konkretno nismo želeli da opterećujemo i trudili smo se što više stvari sami da završavamo, ali kad razmislim, za veliku većinu mojih ispunjenih želja, zaslužna je svekrva. Hvala joj na tome. <3″

Koji ti je bio najemotivniji momenat tog dana?

“Svaki trenutak je bio poseban. Čak mi se čini da sam pod nabojem emocija preplakala pola venčanja. A sve je počelo kada sam ispred crkve ugledala sve te drage ljude koji su nas čekali”

Šta si ti kao mlada uvidela da je najbitnije u organizaciji jednog venčanja?

“Važno je da znate kako želite da izgleda vaš dan. Da slušate savete drugih, ali da pre svega ispunjavate svoje želje, jer ako ste vi srećni, zadovolji i ispunjeni, sve ostalo dolazi samo po sebi.”

Bi li iz ove perspektive nešto menjala?

“Ništa ne bih menjala. Ispunila sam svoja očekivanja i dobila i više od toga. U sećanju imam savršen dan, ispunjen emocijama, veseljem i milim licima, bez kojih ne bi bilo to to.”

Šta bi poručila mladama koje se upuštaju u bavljenje sopstvenim venčanjem?

“Naoružajte se strpljenjem i čeličnim živcima, jer će vam svakako trebati. Koliko god da je lepo, toliko je i naporno. Zato se potrudite da što više uživate tih meseci, udružite snage, jer ćete u jednom trenutku shvatiti da ne možete sve sami, a bitno je da imate na koga da se oslonite, kako bi krajnji rezultat bio dan koji ćete pamtiti ceo život.“

OK, shvatile ste. Svekrvu pod ruku i započnite DIY-enisanje i CRAFT-enisanje, uz jedno kafenisanje. 🙂 Idealan način da se zbližite i provedete kvalitetno vreme zajedno. Bonus track – možete saznati još pikanterija o svom budućem mužu koje ćete iskoristiti (isključivo) u 1na1 zafrkanciji. 😉

Naravno da je lagodnije unajmiti profesionalce da urade svoj posao i zaista je moj najtopliji savet da na dan venčanja ne mislite o postavci i izvedbi. Da se ne lažemo, svi radimo kao crnci i nemamo previše vremena da sve što bismo voleli sprovedemo u delo. Međutim, ukoliko vam rukotvorni rad predstavlja silno zadovoljstvo i relaksaciju, zašto ne ostaviti lični pečat na nekim sitnicama? Think about it. Ako negde zagusti, svekrva je tu da pomogne. 😉

Do čitanja i daljih DIY pitanja,
Pokupite ovde puno inspiracija u nastanku vaših kreacija!

Vaša
Ivy M2

Fotografija: Nikola Marinković
Lokacija za wedding session i opuštenu atmosferu: kafe „Kritika“