Autumn wedding (behind the scenes)

Zima nas je već sustigla, a mi smo još uvek u raspoloženju jesenje inspiracije venčanja. Kad nastupe mrazovita jutra, ušuškam se u ćebe i živim od tragova parfema nekih dobrih događaja kada smo se okupljali pod vedrim nebom.

Zažmurim i vidim dane prozračene i okrilaćene smehom, jakom aromom vina sa štimungom salaša. Skupim kapke još jače i vratim se u tren promene godišnjih doba, u jedan od onih dana poslednih u jesenjem nizu. Dan kada smo se ustremili na jesenju inspiraciju venčanja. 😉

Ukoliko se pitate koliko je vremena potrebno da se veliki broj ljudi oko ovakvog projekta okupi, dodajte na to mnogo više energije. 🙂 Sve ide podosta lakše kada oko sebe imate tim ljudi koji deli sličnu strast sa žarkovitom željom da ideja uspe. Mejlovi, mejlovi, sastanci, dopisivanja, preciziranja, i nadanja da baš tog dana neće padati ćuskije. Slično kao kod pravog venčanja. 😉

Vozimo se ka Salašu 137. Iznova i iznova premećem po glavi šta je sve trebalo da ponesem. Da bih predupredila dementnost, vadim blokče, precrtavam, zaokružujem i poput Šive javljam se preostalim rukama na telefon: „Ideš do druge petlje, isključenje za Bečej i Temerin, plavi znak, ne možeš pogrešiti… Ma, evo ti Svetlećeg, njega sam degradirala sa pozicije manekena na poziciju vozača, on će ti to bolje objasniti.“ 🙂 Levo kod Albukerkija počinju da se nižu salaši sve do poznatog belog drvoreda koji u dubinu vodi ka našem mestu okupljanja.

Pozdravljamo se, grlimo, cmačemo, popijemo salašarsku kafu, izmišljamo našim domaćinima koje bismo sve čajeve degustirali i polako se pripremamo. Sve teče simultano. Dok Ucha hair pravi neobaveznu frizuru, sa fotografima obilazim lokaciju gde ćemo montirati scenu. Većamo kada je dobro svetlo, tražimo najbolje mesto za postavku stola gde se otvara dubina, muški principi našeg snimanja, fotografi i kamermani, ukazuju mi na tehničke pojedinosti u spoju sa estetskim.

Mali Iv se za to vreme dohvatila rukotvorenja, secka, boji, šara sve u šesnaes’. Navijam za ćirilicu na karticama, ako je već inspiracija iznikla na ruskoj literaturi uz salašarske motive, ćirilica je morala pasti na licu mesta. 🙂 Evo i Mušmula, ne vide se od cveća, bundeva i rastinja. Istovarujemo gepek i oslobađamo ih rekvizita koje su ponele. 🙂 Sve mi se već dopada iako scena nije postavljena, vidim da će mamin kristal i escajg divno komunicirati sa stolnjakom i miljeima njihovih mama. 🙂 Jer mame znaju. A ćerke i nešto za mrvicu drugačije. 😉

Boji se još na nekoliko strana, najpre po licu naše mlade. Kaćuša postaje prava junakinja Tolstojevih romana, Milana Perišić sigurnom rukom lagano je prevodi u svet vojvotskih dama porcelanskog lika. Vadim unikatni nakit Male radionice, slažem ga uz boho haljine salona Alhemija da odredim jesu li par. Kožna jakna i oker čizme, mekani pleteni prsluk na venčanicu, može. Jer to uvek daje dobru meru šmeka.

Već vidim da će mladoženja Andrija biti pravi maneken (ili obrnuto? ;)), ljubazni ljudi Promode dali su nam dve muške kombinacije uz koje se sjajno slažu VT mašne.

Dok stajlingujem i tjuningujem naše mladence, razmišljam šta li je sa tortama koje je Ana na čelu Bioleda prethodnog dana donela. Trčim do frižidera i imam šta da vidim! Pored torti koje su pripremljene specijalno za snimanje, tu su i torte za čitavu ekipu! ♥ Ima li lepšeg poklona? Mini-tortice na panjićima ukrašene su šipurkom na vrhu, a hrskava doboš torta i neka čokoladasta utapkana u lešnik lepe su na oko, ali se isto tako lepe i prianjaju za usne. 😀

Mušmule i Mali Iv bacaju se na sređivanje slatkog stola. Iz ibrika proviruju karanfili jer „ko ne voli karanfile, ne treba da živi“ (maše vam Pera Davitelj ;)), dok uz torte na panjićima ređaju se bundevasto-cimetasti Hangri kapkejkovi, glatki i hrskavi Fini makaroni i oslikani Creative cookies kolačići.

Oko nas škljocaju naši fotografi Nikola Marinković (fotografija mladenaca u prethodnom postu) i Boris Vlajić (fotografija svih detalja i kadrova „iza scene“), čuvaju nam trenutke za ove zimske dane kada se uželimo sunca. Ozbiljna oprema za ozbiljne kamermane. Stalak, šine i šta-ti-ja-znam raznorazne drangulije za fine snimke, Vladimir i Ivana Talijan u tandemu sklapaju i rasklapaju „po potrebi“. Svaki kadar njihovog love story snimka još dugo će za mene predstavljati lajtmotiv snimanja uz neponovljivu numeru “let’s FALL in LOVE”.

Kada tako slatko umorni sa povišenim nivoom adrenalina sednemo da se opustimo, gledamo se i znamo da smo uradili nešto dobro i da smo za taj jedan dan makar malo prevazišli sebe. Ne samo da smo učestvovali, već smo stvarali čaroliju, rukama, energijama i idejama. Dan lagano odmiče, naši salašarski domaćini svojski nas goste svakojakim đakonijama i specijalitetima kuće da se okrepimo pred put i krenemo sa jednim novim iskustvom, novim saznanjem i novim radovanjem.

Bundeve, gizdavi konji, cimet, dukati, Đelem-đelem, bidermajer od mušmula, pletenice, nabori, salaš, boje, mirisi jeseni i esencija kreativnosti i života. To za mene predstavljaju ovakva okupljanja oko kreativnog projekta. Inspiracije su se rodile iz jedne ideje i druženja nekolicine devojaka koje vole slične stvari pa su se postepeno razvijale i počele da poprimaju, pa mogu mirne duše reći, i neke oblike wedding editorijala. I neću kriti da sam jaaako ponosna što frajerske inspiracije mogu stati rame uz rame sa nekim svetskim blogovima, a naročito na to što i dalje uspevamo da sa malo sredstava dobijemo puno rezultata. 🙂

Pojačana emotivnost i sitne naše ljudske nesavršenosti padaju u vodu pred svim zalaganjem da želje i ideje urode plodom, da dan ispratimo umorni, ali zadovoljni. Ne zato što smo bili „savršeni“, već što smo najbolje od sebe tom danu dali.

Zato još jednom hvala čitavoj ekipi na saradnji, profesionalnosti i kreativnosti!

Nadam se da vam detaljima i bojama ljubavi poneki tmuran dan makar malo naštimujemo. Da ga uglavimo da legne baš tamo gde treba. Da odjednom čučne na mesto poslušan i dobar. 🙂

Do neke sledeće inspiracije,
samo napred i bez sekiracije… 😉

Grli vas vaša zu-zu organizatorka
Ivy M2