Wedding fotografi sa Balkana
Verovatno je jedna od najtežih stvari pronaći ljude koji su spremni da vas nauče onome što ne znate, da vam pokažu i objasne posao. Znate sigurno, to je ona fela koja ne očekuje snishodljivost, koja u duetu sa vama razmišlja bez ikakvih nametanja. Dupke puna glava znanja i iskustva, a zamislite, deli ga sa drugima, nesavršenim, u pokušaju. Ne treba mnogo vremena čoveku da shvati kakve su to face od ljudi, kakve gromade altruizma. Nema ih mnogo, ali ste srećni ukoliko makar na jednog u prolazu naletite. A kako zakon životnog ispunjenja (ili tako nečeg) nalaže, najbolji u svom poslu su i najopušteniji. Oni su iskreni, neposredni, puni razumevanja i radovanja svakom danu. Jednu takvu ležernu, a učenu glavu sa kojom se može o koječemu razgovarati, srela sam ovog leta. 🙂
Ukoliko nekog fotografa priupitate ko je „tata“ u wedd fotografiji na Balkanu, većina njih će izgovoriti slično ime. Aleksandar Jaredić, poznatiji kao Lex-ili-UM. 🙂 Svakome ko je ikada uzeo fotoaparat u ruke, istog trena bude jasno koliko je sati rada i truda potrebno da bi se dobilo takvo svetlo, takva obrada, takve boje. Brat mi je pre par godina pokazao Leksove fotografije, još u ono vreme dok današnji trend fotografisanja venčanja nije kod nas počeo da uzima maha. Pratila sam njegov rad i prvi put porazmislila da zbog takvih neobičnih fotografija možda jednog dana ipak napravim venčanje. 🙂 On je bio jedan od retkih koji su začeli novi pravac fotografisanja venčanja i mogu slobodno reći da je podosta podigao standarde u oblasti wedding fotografije na brdovitom Balkanu. Odškolovao je masu poznatih fotografa na seminarima koje održava kada god mu se za to ukaže prilika i kad god uspe da zbriše iz Crne Gore gde živi i radi.
Njegov stil je monumentalan i pomalo epski. Fotografije svevremene, ne podležu promeni trendova, jedne od onih koje će uvek biti „kapitalna“ dela. 🙂 Ovog čoveka je i časopis Brides svrstao u 25 najboljih fotografa venčanja na određenim lokacijama (top 25 destination wedding photographer). Širi kadrovi, lepote prirode, poigravanje svetlošću i senkama izdvajaju njegovu specifično obojenu vizuru venčanja.
Koliko se dugo baviš fotografijom? Kako si otkrio svoju strast ka ovoj umetničkoj disciplini?
“Fotografijom se bavim od 2005. god., a profesionalno poslednje tri. Dakle, radim isključivo kao full time fotograf. 😀 U vizuelnim umjetnostima sam cio život. Od malena sam volio da crtam i slikam, a kasnije se bavio grafičkim dizajnom, nekih 15-ak godina. Tako da je sklonost i osjećaj postojao oduvijek samo je bilo potrebno da nađem adekvatan alat za prenošenje vizija na papir. Fotografija, naročito digitalna, pokazala se kao idealan medij za to što hoću. Brza je, laka za manipulaciju i lako se iznese u svijet. Na kraju svi mi radimo da bi to neko vidio i da bismo dobili priznanje da smo uradili dobru stvar. U današnje vrijeme je zahvaljujući internetu, društvenim mrežama i blogovima poput ovoga jako lako izaći iz anonimnosti i prikazati ono što radite. Prije ove ekspanzije interneta bilo je nezamislivo predstaviti svoj rad širokoj publici na ovako lak i brz način. Mogu reći da živimo u jako zahvalna vremena za umjetnike. :)”
Kako si počeo da fotografišeš venčanja?
“Slučajno. Mada ne vjerujem u slučajnosti, ali to je tema za neku drugu priču. 🙂 Jedan prijatelj se ženio i pošto je vidio neke moje fotke, zamolio me da mu slikam svadbu. Dopao mi se taj osjećaj i dok sam radio i kasnije kad su mladenci gledali slike i komentarisali. Presudan momenat je bio kad sam naišao na DVD „Masters of wedding photography“ na kojem je prikazano kako rade i žive najbolji svjetski fotografi iz ove oblasti. Bio sam zapanjen kvalitetom fotografija i samim pristupom poslu pa sam odlučio da pokušam i da sam nešto slično uradim. Sad živim i radim skoro kao u tom filmu. :)”
Šta je tebi kao fotografu najbitnije dok radiš? Svetlo, saradnja sa mladencima ili nešto treće?
“Na prvom mjestu komunikacija sa modelima kao i njihova međusobna komunikacija. Neke stvari se ne daju isfolirati. Tu ne pomaže Fotošop. Ako između njih ne postoji emocija, to se vidi na slikama. I obrnuto. 🙂 Tek onda dolaze fotografski alati: svjetlo, kompozicija, ugao snimanja… I naravno hvatanje pravog momenta. Ako uspiješ da uhvatiš taj momenat i emociju, svi zanatski aspekti padaju u drugi plan. To samo mi fotografi vidimo, ostali samo kažu: „jao, što je dooobra fotka“. :)”
Šta te kao umetnika inspiriše da iznova stvaraš, da se ne ponavljaš i da otvoriš svoj „kreativni kanal“? 😉
“Dvije stvari: ljubav i ljepota. Ljubav prema fotografiji i prema ljubavi generalno. Uvijek pokušavam da pronađem i istaknem ono lijepo u svemu što vidim i doživim. Nikad ne bih mogao da se bavim fotografisanjem ružnih pojava i događaja. Umislio sam da je moja misija da učinim ovaj svijet ljepšim mjestom pa makar to i ne bila realnost. 🙂 Sve je ljepše i lakše kad staviš roze naočare i kroz njih gledaš svijet. Ja sam sa mojim naočarima izgleda rođen i ne namjeravam da ih skinem. Ko želi surovu realnost, nek gleda Dnevnik.”
Držiš kurseve i obučavaš ljude koji se interesuju za wedding fotografiju. Danas se mnogi nazivaju profesionalnim fotografima. Zašto se ne može svako ko savlada osnovne tehnike korišćenja aparata i programa za obradu fotografija nazvati i profesionalcem? Šta kaže tvoje predavačko iskustvo?
“Za mene je profesionalac u stvari neko ko rješava probleme. Uvijek i bez obzira na okolnosti. Neko ko je u stanju da napravi dobru fotku ma u kakvoj se situaciji našao. Neko ko ne traži izgovore zbog čega nije mogao da uradi to što je mislio. Neko ko je spreman da uradi sve što je u njegovoj moći da dođe do cilja i da klijent na kraju bude zadovoljan. Neko ko je svjestan kad je pogriješio i kad pokuša da tu grešku ispravi i da se izvini ako treba. Neko ko nikad nije zadovoljan postignutim jer zna da uvijek može i mora bolje. A opet je dovoljno siguran u sebe jer zna šta radi. To je za mene profesionalac.”
U eri u kojoj pravila ne postoje, kako se mi kao laici možemo zaštititi od najezde „fotografskih” usluga? Daj nam neki savet. Osim toga što nam se dopada nečiji stil, šta treba da znamo kada biramo fotografa?
“Dosta fotografa i onih koji se tako osjećaju okači po sliku-dvije sa pojedinog vjenčanja i onda se svi dive i misle kako je on odličan fotograf. Treba pogledati kako je neko odslikao cio događaj, od početka do kraja. Da li je pokrio svaki segment (detalje, sitne momente koji se dešavaju kad niko drugi ne gleda, reakcije ljudi), je li uspio da prenese atmosferu, emociju događaja… Lako je napraviti par lijepih fotki na vjenčanju. Tražite da vidite sve od početka do kraja i onda odlučite. Recimo, ja napravim slide show sa 200-ak fotki sa svakog vjenčanja i tu je cijela priča, od početka do kraja i lako je vidjeti jesam li uspio u svom zadatku ili ne.”
Imaš li neki poseban fotografski session koji pamtiš? Neko zanimljivo iskustvo sa venčanja da nam preneseš? 😉
“Uh, ima toga koliko voliš. Svaki par je priča za sebe i uglavnom sam imao lijepa iskustva. Sa dosta njih sam ostao u kontaktu, sa nekima se i družim i posjećujem.
Jednom je mlada bila ljubomorna na mene jer je mladoženja kad smo završili slikanje sve vrijeme samo pričao o meni. Zvao ljude telefonom da im ispriča „kako ludog fotografa imaju”. Samo ga je pitala: „A ja? Gdje sam tu ja?!” :D”
Kakvo bi snimanjevoleo da uradiš? Imaš li neku pritajenu želju koja tinja? 🙂
“Santorini. Imao sam nekoliko upita dosad za tu destinaciju, ali nije došlo do dogovora. Indija. Volio bih da slikam tradicionalno indijsko vjenčanje jer je to prava ekplozija boja i događaja. U stvari, svaki novi session je novi izazov i svakom se unapred radujem. :)”
Huh, zvuči kao idelan posao? Mnoštvo putovanja, hvatanja sjajnih momenata, zvezdanih neba i svitanja na vrhu planina… Isto toliko stresa i uzdanja da sve bude kako valja baš tog dana koji se (kako se svi tome nadamo) jednom zbiva. Kako bi se ova ogromna odgovornost raspodelila, ne smemo da zaboravimo čoveka i donosioca svetla, Ivana Čojbašića. Čojba zaslužuje da se pomene uz Leksa kao njegov asistent i izuzetno nadaren student režije koji nosi dobar deo posla na licu mesta snimanja. On je svetlonoša koji ume da usmeri munju tamo gde treba i koji zajedno sa Leksom pravi mađije. 😉
Mađije ili ne, da se vratimo na početak. Za sjajnog fotografa (i čoveka) nije bitna samo vičnost, znanje i umenje, već ljubav, deljenje i stremljenje. 🙂 Dobar talas koji Leks oko sebe širi, prepoznali su mnogi, kako fotografi, tako i mladenci. Nije redak slučaj da ga kolege fotografi iz susednih zemalja zovu da im fotografiše jedan od najmilijih dana, a isto tako da se mladenci iz čitavog sveta okolo njega otimaju. 🙂 Nadamo se da će zbog kvalitetnog rada ljudi i dalje dolaziti na balkanske prostore podno Lovćena po koju čuvenu primorsku fotografiju na Bokokotorski zaliv. A one munje koje su maznuli od Peruna, sigurno koriste umesto dodatnog blica. 😉
Ne dam se ovog puta prevariti.
Jer zasigurno znam da samo tako nastaju čarolije. 😉
Do čitanja i novih munjevitih momenata,
grli vas vaša Ivy M2
Ух, због оваквих фотографија бих идуће године обновила завете. Обележила бих прву деценију. 🙂 Ма, обележила бих сваку годину, заиста. Колико је све магично и нестварно.
Većina fotografija je previše “obrađene” za moj ukus… Nekako mi ovaj princip obrade fotografije (otšre ivice, preveliki kontrast i “dramatičnost”) ne idu bas uz ritual venčanja… Primera radi poslednja fotografija me više podseca na scenu iz Gospodara prstenova nego na detalj venčanja sa ovih prostora… Ali to je subjektivni doživljaj i zaista se vidi da je u pitanju odličan fotograf 🙂
Vauuuu :))) Fotografije su zaista fenomenalne, dosta drugačije od onga što sam do sada viđala kada su u pitanju fotografije sa venčanja. Ipak, ja se ne bih odlučila za ovakvu vrstu fotografija koje su previše oštre za moj ukus i nekako su mi “muške”. Venčanja u meni bude nežne emocije, pa mi mnogo više legao stil, na primer, Jovane Tomašević :)))
Ivana, jako mi se dopao post 😀
Eh, lako je njima da imaju lepe fotke, kada imaju more! 😉 Salim se, diiivne su fotografije, zaista!!
Kazu ne moras da budes najbolji, dovoljno je da budes drugaciji 🙂
Da, ovo je malo drugačija perspektiva venčanja, spejsi bajka. 🙂 Trudim se da predstavim različite stilove i afinitete pa neka ljudi sami odaberu šta im odgovara. Neosporno je da se radi o izuzetno kvalitetnom fotografu koji je pre svih počeo da se bavi wedd fotografijom na malo drugačiji, netezgaroški način, a začudili biste se koliko je danas “poznatih” imena obučio za ovaj posao. 😉 Od njega se svašta može naučiti, a kasnije svako formira svoj prepoznatljiv stil prema ličnom afinitetu. Meni je čast što se tako kvalitetan fotograf našao na ovim stranama i puno mu se zahvaljujem na intervjuu.
Bravo Lex, super si i hvala na inspiraciji ! Pratim tvoj rad od samih pocetaka.. cak imam i tvoj sertifikat sa poslednjeg LWW 😉
Kakve fotografije! Uvlace te i teraju da analiziras svaki detalj..
Lako, i malo li je, biti prepoznatljiv i drugaciji u ovo doba :)? Veliko bravo za frajera s olovkom i frajera iza objektiva. Naravno, i za svetlonosu 😉
Postovala sam ga fotografa, a sad ga postujem i kao coveka! 🙂
Malo je reci da sam odusevljena njegovim recima i da mogu sad bih ga izgrlila! 😀
Kome se ne svidjaju njegove fotografije taj nema pojma. Ja stalno pokusavam da “ukradem” neke od njegovih fora. Najbolji je definitivno na Balkanu
Volim da procitam komentare ljudi koji kod nas polako ” uce ” , sta i koliko vredi dobar fotograf na vencanju. Za mene je ovo previse obradjeno i ja stvarno volim stil Jelene Tomasevic koja je umetnik samo po tome sto slika ono sto je detalj i emociju, samo joj iskreno fali ovo a to je najbolja oprema i lightroom da bude pozvana na dodelu nagrada u LV za najbolju wedding fotografiju.Ali da se vratim na post odozgo ,mislim da je najbolji i jedini priznat wedding fotograf onaj koji prikaze ceo svoj rad , od pocetka do kraja svadbe. Day after koji je previse popularan u svetu moze proizvesti neverovatne fotografije bas zbog toga sto je tog dana fotografu na raspolaganju jedan ceo dan i to samo njemu. Pratim rad g. Jeredica ali postoje dosta bolji fotografi sa onim sto se zove ” to je iz ruke ” bez raw formata i lightroom-a.
Huge love for our big daddy !!!! :* :* :*
Ohoho neki pozivi na grljenje padaju 🙂
Hvala svima na lijepim i zanimljivim komentarima. Sto se tice “ovaj je bolji, onaj je brzi…” price: trke su za konje, ne za umjetnike. Druga stvar: kako se doslo do rezultata je nebitno, bitan je rezultat. Konzumenta/klijenta jedino zanima rezultat. Tehnikalijama, opremom i slicnim se bave samo fotografi, a ovo nije takav blog tako da ne bih vise o tome. Veliki pozdrav za sve i stvarno me raduje da se ovoliko cita i komentarise 🙂
Taman htedoh da kazem: “Nije ovo Dizajn zona, uzivajte u postu” … Kako god, kao fotograf, mogu pohvaliti Jaredica, i reci, da je covek objasnio neke stvari… Svaka cast i samo cepaj matori… :*
Konačno Lex na Jedan frajer…
Divan post! Drago mi je da si nam predstavila ovog fotografa, za mene je pravo otkrovenjei. Pogotovo što vidim kako je iskreno i nesebično pričao. Žao mi je da na ovom lepom mestu vidim jetke komentare i nadam se da će čitaoci odvojiti više od 1,5 minuta i pogledati Jaredićev sajt i blog gde ima mnogo više setova koji govore o njegovoj umetnosti. I nadam se da će se nakon toga suzdržati od nametanja sopstvenog ukusa kao superiornog stila kome svi treba da se priklanjaju.
A ja ne sumnjam da je Ivana upoznata sa radom mnogih fotografa i da ćemo imati prilike da vidimo još intervjua.
Hvala, draga Ksenija! Jaredić je nesumnjivo sjajan fotograf sa specifičnim stilom, a štono bi se reklo “de gustibus non est disputandum”. Ja sam tu da predstavim što više kvalitetnih ljudi koji sjajno rade, a ko se imalo razume u fotografiju, zna o čemu se ovde priča. 😉 Bitno je da čitaoci imaju pred očima različite radove, ovo nisu strane gde se favorizuje neki stil ili strujanje. ♥
Ja sam dobio nekoliko upita od ljudi koji su procitali ovaj post tako da sam vise nego zadovoljan i zahvalan Ivani na prilici da se predstavim i ovdje 🙂
Imam jedan link da vidite ko je najbolji na Balkanu ali vam ga neću proslijediti jer sam ga tesko našao a čovjek je fenomen.Negdje sam napravi print skrin njegovog sajta pa kad ga budem našao poslaću vam ako budem raspoložen…Oduševio me čovjek….Inač kad se ja budem dovatio ozbiljno fotografisanja pričaćemo o tome ko je najbolji.Spriječen sam trenutno jer sam angažovan na drugom polju a nemam vremena i živaca sa mladenačkim hirovima.Jaredić nije toliko spektakularan samo što je čovjek rešio da radi….a kad se radi mora nešto i da ispadne.Sve je u tome….
Ne znam ko je tvrdio da je bilo ko najbolji bilo gdje 🙂 Takodje, i da jeste ne znam koji su kriterijumi za utvrdjivanje “najboljoće”, sve i da pretendujem da budem nosilac takve titule…
Ovo na Balkanu iz teksta….Prećerallo se malo mada nisi loš, naprotiv.Svaka ti čast…Tražim onaj sajt pa ako ga nadjem šaljem.
Fotografija mi je jako postala bliska od kada sam se u jednog fotografa zaljubila. I od tada… <3
Jako lijepe fotografije AJ.
Danka, vi ste preslatko biće! I neka ste prekinuli ljubavlju ovakve traktate i prepucavanja. 🙂 Zamolila bih gospodu fotografe da sujetu spakuju u kofer, uče jedni od drugih i ne budu ljubomorni kada se na Frajeru oglašavaju. Šteti lepoti, a hoće i zdravlju. 😉 Ovo su strane za dobru energiju, radite na sebi i pokažite šta znate, ne tražite izgovore u drugima. Love photography!