Bliži se bliži taj famozni praznik. Svako ko se venčao nakon 22. marta minule godine zna da je predstojeći povod za dobijanje poklona – praznik Mladenci. 🙂 Ne znam šta bih vam rekla kako se to slavi. Kako volite i kako vam prija. Kako se organizujete i kako se vas dvoje dogovorite.

Mnogi mladenci prave žurku, nešto nalik manjoj svadbi, dok drugi, pak, imaju intimniju atmosferu u krugu najbližih. Slušajte sebe i ne dozvolite da vam iko išta nameće. Mladenci su, na kraju krajeva, dan za mladence, zar ne? 😉

Mladenci se praznuju u nedelju 17. marta, malo su poranili ove godine. U znak sećanja na 40 postradalih vojnika sevastijskih (pradavne 320. god.), pravi se tačno 40 mladenčića-kolačića za taj dan. Da li će ih biti baš 40, zavisi od vas. Da li će ih uopšte biti, isto tako.

Nešto sam se mislila kako nikad nisam razvlačila testo. Nikad nisam uronila ruke u tu smesu, nikad oponašala pokrete svoje bake koja voli da „premesi“ testo sa posebnom pažnjom. U skladu sa svojim odlukama da ću isprobavati nove, nikad dosad oprobane „veštine i tehnike“, odlučih da se upustim u avanturu pa kud puklo da pukne. Moram biti iskrena, imala sam navigatora i asistenta u vidu mame koja se čudom čudila šta me je to spopalo. Vreme je za mladenčiće!

Recept sam pronašla u knjizi koju sam dobila kao svadbeni poklon od društvanceta sa faksa. Piše Gastronomsko blago Srbije, izdavač Mladinska knjiga. Pravo u moje ruke blago dopremila drugarica-urednica. Ekipa verovatno htela nešto da mi poruči. 🙂 Nalazim da je baš simbolično da iz svadbenog pokona izbunarim recept i isprobam si novu veštinu.

‘Vako, pripremite sledeće:

• 1 kg brašna
• 1/2 l mlake vode
• 5 kašika šećera
• kašičicu soli
• 200 g margarina
• malo pakovanje kvasca
• narendanu koru od jednog limuna
• malo meda
• malo mlevenih oraha

Krećemo. Od 1/2 l vode izdvojiti jednu šolju i u njoj razmutiti kvasac i malko šećera. Kad kvasac nadođe, umešati ga sa ostatkom vode u ostale sastojke. Dobro umestiti testo (ja sam ga nekako gnjavila), ostaviti ga da „nadođe“, pa ga oklagijom razvući na debljinu od 1 cm. Ukoliko nemate oklagiju, možete uzeti i staklenu flašu, radi, provereno. 😉 Uzmete čašu i njome vadite i ređate testaste mladenčiće u pleh koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Svaki mladenčić bocnuti grančicom rodnog drveta (bilo šta što daje plod, tipa: kruška, jabuka, višnja, trešnja itd.; ovo je čisto zbog simbolike), sačekati još 10-ak min. da mladenčići opet narastu tako poređani u plehu, gurnuti ih u rernu i peći na 180 stepeni, 15–20 min.

Kada ih izvadite iz rerne, sačekajte da se malo prohlade pa ih premažite medom i pospite orasima. Dajte si mašti na volju, možete uvek malko da promenite recept i pospete kokos, cimet, kako ste već inspirisani.

Uzela sam kalup i napravila neke srcolike, čisto da razbijem monotoniju. Ti su mi omiljeni! Elem, poslušajte savet novopečene domaćice i nemojte grešiti gde i ona. Nisam znala da pre svakog novog vađenja mladenčića čaša treba da bude umočena u brašno da se testo ne bi lepilo. Zato su mi mladenčići malo nepravilnijeg oblika, lepili su se za čašu. Naravoučenije, „umočiću, i jaaaa ću“. 😉
Ukus im je sasvim zadovoljavajući. Mekani su, hlebasti, nisu preslatki, brzo upiju med, a aroma limunove kore im daje neki šmek. Mogu se jesti i kao kolačići i kao hlepčići. Njams! Happiness is homemade.

Mladenčići su spremni za poziranje, pre nego što budu smazani. Uživajte.

I što bi rekla jedna mudra žena: „Znaš, sine, brak ti je red meda, red limuna. Gledaj da meda bude uvek više.“ U to ime…

Srećni vam Mladenci! Jedite, volite, plešite, mesite, pevajte, ljubite, grlite i ne zaboravite da sve prelijete medom. Prijatno!

(Photo by Nikola Marinković)