Gallery 1250

Na pitanje zašto sam još uvek tako beznadežno zaljubljena u Beograd mogla bih da odgovorim vrlo kratko – zbog ušuš mesta i ljudi koji su u njima mogu naći. Jedno od takvih mestašaca sa šmekom jeste prodajna Galerija 1250. A ona je baš sve štono se o keramici može izmaštati!

Zašto je ova čudna kombinatorika brojki vezana za keramiku? 1250. Misterija cifara jedne letnje večeri je otkrivena. 🙂 Sedim sa drugaricom, naravno, keramičarkom, koja priprema svoju prvu samostalnu i koja ima baš nešto važno da mi kaže… Ona i njene kolege otvaraju prvu galeriju u gradu koja je od glave do pete preobučena predmetima od keramike! A ako nisam znala, na tim visokim temperaturama glina lagano cvrči i peče se. E, pa sada znam. 😉

Ubrzo potom, na otvaranju te radnjice sa šmekom sobe, gomila nekog mladog i kreativnog sveta. Smeštam se udobno u ovaj sobičak i želim da u njemu zauvek ostanem. Pogled mi luta po svim predmetima koji su rukom tvoreni. Iz njih govore jasno i glasno raznovrsne ideje, raznoliki senzibiliteti nove umetničke scene Srbije.

Oni su Miona Stefanović, Ivana Špoljarić, Iva Brkić, Marija Seman i Igor Stangliczky. Do sada su izlagali po raznim galerijama i festivalima, a onda su se dosetili. Udružili snage i prvu autorsku keramičarsku galeriju otvorili. Zagrejali peć i temperaturu na 1250 stepeni podigli. 😉

Šta sve u Galeriji 1250 možete osim ovih divnih i susretljivih stvaralaca naći? Osim upotrebnih predmeta od keramike, između ostalog, i čistu umetnost. Bacite u zaborav hipermarkete kada se nameračite da kupujete poklone za useljenje, rođendan, venčanje ili kakvu drugu zgodu. Bilo da ste naklonjeniji skulpturama i zidnim kompozicijama ili pak crtežima i akvarelima, komad umetnine čeka da ga otkrijete.

U gostima kod ovih nasmejanih ljudi, piju se kafe iz cvetnih šolja, a kolači se grabe iz tufnastih činija. Mislim da sam našla svoj portal u lepši svet. 🙂 Dakle, šta se sve od keramike može izraditi? Kakve keramičke tvorevine možemo u svakodnevnom životu upotrebljavati?

“Mnogo je stvari koje izađujemo i koje imaju upotrebnu vrednost. Od šolja, činija, tanjira, preko ramova, svećnjaka, nakita… Često pravimo predmete koji imaju specifičniju namenu, kao što su čaše za nes, činijice za sladoled, činije za kinesku hranu, slanici za so i biber… Vrlo smo raspoloženi da ljudima izađemo u susret i da napravimo nešto što im treba i što nigde drugde ne mogu naći, a žarko bi želeli da imaju.”

Da li je moguće naručiti neke personalizovane komade porcelana? Može li se postojeći dizajn i ideja nekada prilagoditi određenoj svrsi?

“Sugestije su uvek dobrodošle! Spremni smo za saradnju i narudžbine sve dok se kakav predlog uklapa u naš senzibilitet. Keramikom se može igrati na različite načine… Od opremanja kafića, preko izrade unikatnih kupatila ili kuhinja, preko čitavih fasada (hej, setimo se samo Dalija!)… Keramika je danas u svetu veoma popularna, ona odiše toplinom i zrači izuzetnošću. Na njoj se može bojama slikati ili se može crtati (čak i platinom, zlatom) tako da je zaista moguće postići jedinstveni pečat, u pravom smislu te reči. I što je najlepše, svaki komad je unikatan, tj. na svetu ne postoje dva istovetna predmeta rukom rađena.”

Iako ove ljude spaja ista ljubav prema keramici, osobeni stilovi im se umnogome razlikuju. Njihove različitosti sjajno se nadopunjuju i ostavljaju prostora različitoj vrsti publike. Bilo mi je interesantno da svako od njih kaže ponešto o radu svog kolege. Sedeli smo i ćaskali o tome šta je u ovim radovima od njih kao pojedinaca utisnuto.

O Ivani Špoljarić.

“Za Ivanu je karakteristična umetnička apstrakcija i jak kolorit. Njeni komadi nakita su veći i jači, upečatljivi. Inspirišu je oblici i forme u svakodnevici, tako da od svake igre svetlosti može nastati umetničko delo, kao i od svakog oblika koji poprimi žvaka na asfaltu. 🙂 Sklona je izradi i većih formi, kao što su npr. zidni panoi. Ivanina dela ljudi različito percipiraju, ona uglavnom nisu sugestivna i ostavljaju slobodu pojedincu da u njima vidi različite stvari.”

O Ivi Brkić.

“Ivu odlikuju pastelne boje, nežan kolorit i crtež, tanke forme koje se ogledaju na upotrebnim keramičkim predmetima. Iva voli da se poigrava sa tragovima kiča i voli da ga provlači kroz svoja dela. Uglavnom su njeni radovi slobodni i iskreni, a u sebi nose skrivenu erotičnost.”

O Mariji Seman.

“Marija je elegantna. Njen nakit je suptilan, nežan i pročišćen. Skulpture su malo drugačije. Monumentalne i masivne, one su prevedene iz stvarnog oblika, transponovane iz pomerene stvarnosti. Česta inpiracija na njenim radovima su brodovi. I to oni sa Savskog keja koji važe za ruine i olupine. Marija u njima vidi lepotu i na taj način beleži jedan trag u vremenu. Tonovi Marijinih radova pomalo liče na poigravanje senkama koje plove po Savi…”

O Mioni Stefanović.

“U Mioninim radovima ima dosta crteža. Preovladava ili veseo kolorit ili pročišćena bela boja. Na nakitu koji izrađuje odigrava se čitav svet stilizovanih životinjica… Ona je veoma ilustrativna, njeni radovi govore da obožava da slika i da crta. Sve je veoma živo, šareno i dinamično, baš kao i ona!”

O Igoru Stangliczkom.

“Njegovi predmeti su prvensveno funkcionalni, dominantni kolorit je crno-belo-zlatno-srebrno. Igorovi radovi su jednostavni, ali elegantni. Kako se bavi i grafičkim dizajnom, nekada koristi i printove sa dozom humora, kao što su npr. zlatni zubi na činijama ili uputstvo za korišćenje tanjira. Radovi mu se sjajno uklapaju u moderne enterijere, pročišćeni su od suvišnih detalja, oni su pravi muški. :)”

Zanimalo me je kako vide budućnost keramike u Srbiji. Ima li ljudi koji cene unikatne umetnine?

“Kako smo ranije izlagali uglavnom radove koji najpre imaju uporebnu vrednost, sa ovom galerijom smo dozvolili sebi da se bavimo i čistom umetnošću. Želimo da ohrabrimo ljude da opet počnu da kupuju skulpture, zidne panoe, slike… To su predmeti trajne vrednosti, oni se prenose kroz generacije i njihova vrednost je najveća, emotivna. Zaista smo u ovoj radnji ponudili sve što bismo i sami zaista držali u kući. U svaki komad je upleten i deo nas samih, našeg truda, ideja i maštanja.”

Što se mene tiče, dovoljan razlog da poželim svaki deo ovog prostora. Mogu vam reći da sam postala potpuno predvidiva i da već svi moji prijatelji znaju odakle će njihov poklon poteći. 😀 Pored nastojanja da podržim kreativne i talentovane ljude, zvanično sam pomahnitala za svakim delićem ovog prostora (od nameštaja koji su sami umetnici restaurirali, do svega ostalog što se u radnji može naći :)).

Slobodno zakoračite na prvi sprat Čumićevog sokačeta, pitajte, uživajte i razgledajte. Nadahnjujte se svakim predmetom jer umetnost je tu da bismo je dodirnuli i zajedno tumačili. A onda vam se sasvim slučajno može desiti najveća magija. Kada prepoznate „svoj komad“, umetnik vam pokloni delić svoje duše i ostavi vam je na čuvanje uz puno poverenje. Čuvajte je, jer ona je fina i nežna poput porcelana, ali zadivljujuće postojana i monumentalna. Visoki su to naponi i visoke temperature svesti.1250 stepeni, eeeej! Nije mala stvar. 😉 Odvrnite tu peć i ljubavlju je zagrejte, temperaturu sada već dobro znate. 😉

 

Do čitanja…
Vaša Ivy M2

*Slatke zalogaje su nam priuštili Creative cookies i Hangri kapkejk te im se ogromno zahvaljujem na neophodnoj dozi šećera i divote! ♥

Fotografija: Nikola Marinković