Novogodišnja dekoracija i stilizacija doma

Da li uopšte mislimo o tome kako nas mogu ubiti sopstvena očekivanja? Očekivanja lako iskliznu i počnu svoj život neovisno od nas. Počnu da vladaju nama. Kao moćni vlasnici, Zahtevi. Prema svojim roditeljima, prema svojoj deci, prema Deda Mrazu, prema sebi, prema Životu. I dok nas sa svih strana bombarduju kako je „sve moguće“ po bilo koju cenu, ne mogu a da se ne zapitam – gde se nalazi dobra ravnoteža, balans između naših realnih i nerealnih želja i očekivanja?

---

Koliko kinjimo sebe u sopstvenom nagonu za samoostvarenjem, u neprestanoj želji za željom? Da li smo zaboravili šta smo želeli kao deca, koje su uopšte (bile) naše primarne želje?

---

Živo iskrsavaju praznici kada smo kroz staklena vrata piljili oči ne bismo li ugledali tragove Deda Mraza u snegu. Otac se u našem detinjem dobu preoblačio u čuvenog dedicu sa poklonima, a mi deca smo neretko viđali i umišljene irvase koje zauzdava. Dok smo trljali oči, pospani i tek probuđeni, roditelji su potpirivali našu maštu trudeći se da novogodišnja čarolija još dugo traje u našim dečijim umovima. To je bilo doba prepuno debelih slojeva snega kada su se pravili najviši Sneškići Belići i kada se sankama jurcalo sa vrha brda jer smo bili tako nezaustavivo neustrašivi.

---

Vremenom smo ćaleta Mraza raskrinkali, ali smo i dalje čulili uši i piljili u dvorište, proveravali dimnjak i jedva hvatali dah od klepetanja srca u ponoć. Pomirenost je vladala u kući, sve nesuglasice, zahteve, očekivanja, ostavljali smo sa strane. Kao da su nekom čarolijom loše stvari bile smeštene u prašnjavo ćoše, želeli smo da praznični osećaj zauvek traje.

Zato se naročito radujem prazničnim poduhvatima i sa oduševljenjem prihvatam stilizaciju novogodišnjeg iznenađenje za jednu jedanaestogodišnju devojčicu. Ona nije izrazila želju, zahtev, prohtev, već je njen tata spontano poželeo da u novogodišnjoj noći bude Deda Mraz i da njegov curetak zauvek pamti prazničnu magiju sigurnosti ispunjenosti i kad bude narasla do velike devojke.

---

---

Takvi momenti, kao takva nekadašnja djevojčica, mogu da tvrdim, nose se sa sobom kroz vreme. Osećaj iskričavosti i ušuškanosti u novogodišnjoj atmosferi, verovanje da će sve na kraju biti dobro, vodi nas dalje kroz život u duhu dobrote i porodične bliskosti.

Iako je tata ove devojčice jedan od naših najpoznatijih TV voditelja, on je kod kuće običan tata. Dobro, ne baš običan. 😉 Više je Supermen-domaćin koji sve stiže, pa i da nas ugosti i po završenom i po započetom poslu (ovaj deo ispijanja čajeva i slušanja Josipinih ploča „iza scene“ nazvali smo – Veče sa Ivanom Ivanovićem ;)). Kada me je Ivan prvi put pozvao da mi objasni o čemu je reč, rekao je sledeće – želim da iznenadim moju 11-godišnju devojčicu. Kada pristigne sa puta, voleo bih da sva čarolija bljesne. Za Deda Mraza ću se ja pobrinuti. 😉

---

---

OK, dogovorili smo se. Za čaroliju ću se ja pobrinuti. 😉
Iako smo ovo iznenađenje (i slobodno mogu reći – preuređenje) pravili prošle zime, toplo mi je oko srca kada se ponovo na njega osvrnem i sa jednogodišnje distance uvidim da nije izgubilo na aktuelnosti.
Dokaz da je praznični duh uvek nov i jednako uzbudljiv. Naročito kada ga oživljavate zarad oduševljenja i radosti jedne mlade šmizle. 😉

---

---

Dakle, kako dekorisati celokupan stan u minimalističkom stilu tako da liči na novogodišnju bajku krojenu za jednog curetka na pragu puberteta? 🙂 Mnoštvo oblika, zvezdica, srca i tufnica, crveno-bele boje koja asocira na praznike i zlatne da pridoda glamurozni sjaj celokupnoj atmosferi, jer, dabome, devojčice vole šljokice. A lots of glitter, baby! 😉 Želela sam da sve bude pedantno stilizovano, ali ne sterilno, da nosi toplinu doma i da transparentno kliče – stiže Deda Mraz, samo što nije! 😉

---

Ekipa u sastavu: Milica Milika sa svojim preciznim grafičkim dizajnom, Jovana Pjaf specijalista za kićenje jelki i moja frajerska malenkost sa stilizacijskim rešenjima udružile smo snage i danima osmišljavale svaki detalj stana koji treba ukrasiti. Na prvom sastanku sam čoveku uzela mere prostora, osmotrila svaki iskoristivi kutak i nakon toga sela sa curama da im izložim ideju. Nakon iscrtavanja plana i programa, odluka je pala – skockaćemo prostor do neprepoznatljivosti. 😉

---

---

---

Moram da pohvalim i našeg domaćina koji je imao puno poverenja i do kraja verovao frajerskim idejama i ženskim veštim rukama. Družeći se sa takvim ljudima shvatite zašto su najbolji. Oni su odgovorni, poštuju tuđ pošten rad kao što poštuju svoj i iskreno cene svaki ljudski trud i napor.

Ovaj Tata Mraz je ooozbiljno shvatio svoj zadatak – slao mi je omiljene fotografije svoje ćere, citate koji za nju imaju naročito značenje, aktivno učestvovao u svim fazama dekoracije, od torte i kolačića do ukrasa koji bi njegovu devojčicu asocirali na zajedničke novogodišnje radosti. Kada vas neko pusti u svoj dom, to za mene zaista nosi posebnu vrednost i odgovornost. Zato se ovom The Tata Mrazu od srca zahvaljujem na ljubaznosti, otvorenosti i poverenju da ćemo dati sve od sebe da njihova intima i porodični mir bude sačuvan i ušuškan, baš kao što i treba da bude. ♥

---

---

Navucite to dedamrazovsko odelo, predozirajte se božićnim kolačima, skakućite po snegu, zasmejavajte svoju decu i koliko god ozbiljni&odgovorni bili, ne shvatajte život previše uštogljeno.Vaše supermoći su u načinu da sačuvate šašavo dete u sebi, da ta potisnuta radost pukne i razlije se po svima oko vas. Koliko god nam čađavi i kameniti životi bili, jedino što možemo je da se iz petnih žila potrudimo da po drvlju i kamenju pospemo malo čarobno-svetlucave iskre. Možda putevi puknu pred nama nepregledni, beli poput snega u ovo doba godine. I razmagle se pod naletom sjaja radosti koju smo nosili kao deca. Nećemo ništa zahtevati ni očekivati. Samo ćemo se prepustiti i opustiti. Let it flow! Let it snow! 🙂

---

---

Srećno Badnje veče, Božić i svi praznici!
Svako vam se dobro dalo! Čuvajte se i volite. ♥

Vaša Ivana sa frajerkama

* Hvala još jednom Ivanu na toploj, gostoljubivoj i ljudskoj saradnji (mi casa es tu casa! :)).
Hvala, čovek, i na tome što si dozvolio da ovu priču o praznicima ispričam na svoj način, uz fotografije u frajerskom maniru.

Fotografija: Monika Pavlović // Organizacija i stilizacija: Jedan frajer i bidermajer