Upoznajte Mušmule

Marija i Coka čine dvojac sjajnog tima koji nosi naziv Studio Mušmula. One su inženjeri pejzažne arhitekture, specijalisti za biljke, cvećke, sadnice i šta god od biljaka možete da zamislite.
Osim toga što dekorišu drugim mladama venčanje, nedavno su i jedna drugoj dekorisale dan V. 🙂 Dakle, one su novopečene bračnice, žene koje uživaju u svom poslu i kojima kuća uvek miriše na cveće. Priznaćete, posao im je diiiiivan. Malo o njima, malo o dekoraciji venčanja proćaskale smo na neobaveznoj kafi…

Kako ste se udružile i zajedničkim snagama odlučile da se pozabavite dekoracijom venčanja?

“Nas dve smo koleginice sa fakulteta. Upoznale smo se na studijama, a zatim smo od 2008. do 2010. radile zajedno u Beovrtu. Taj period je veoma značajan za nas jer smo tu „ispekle zanat“, stekle iskustvo, a zatim se okušale i u samostalnom uređivanju enterijera i eksterijera. U dekoraciju venčanja smo se upustile sasvim slučajno i veoma spontano. Najpre smo uređivale nekim drugaricama prostor za venčanje, a zatim se, kako to biva, sve brzo pročulo pa smo počele time i profesionalno da se bavimo. Pored dekoracije venčanja, radimo uređenje vrtova, bašti, uređujemo poslovni prostor firmama, trudimo se da radimo na popularizaciji struke i prihvatamo se svega što ima dodirnih tačaka sa pejzažnom arhitekturom.”

Na čemu vam je glavni fokus kada dekorišete neko venčanje? Da li najviše obraćate pažnju na želje mladenaca, prostor ili na nešto sasvim drugo?

“Uglavnom uz priču sa mladencima dokučimo njihov ukus. Prostor takođe igra veliku ulogu, veoma je bitan za čitav koncept dekoracije. Uglavnom se gleda na širi kontekst svega, svaka pojedinost treba da se uklopi u neku celovitiju priču…”

Odakle crpite inspiraciju?

“Naš izvor inspiracije je priroda. Nikad ne možemo da se vratimo praznih ruku, gde god se zatekle. Muževi će nam jednog dana šiznuti. 😀 Večito vučemo sa sobom neko granje, šiblje, cveće, kamenje… Osluškujemo sva godišnja doba, sve boje koje se u određenom periodu javljaju. Iskustvo nam je pokazalo da ukoliko pratiš prirodu, nikada nećeš pogrešiti. I zaista je tako…”

Šta za vas predstavlja cveće i kako se prema njemu ophodite?

“Prema cveću se ophodimo kao prema deci. 😀 Gledamo ga, bdimo nad njime, strepimo hoće li se pupoljci otvoriti… 🙂 Posebno smo raznežene u trenutku kada mladi predajemo bidermajer, to za nas svaki put predstavlja toliko dirljiv momenat da neizostavno natučemo naočare za sunce kako bismo sakrile suze. 😀 To su baš jaki emotivni momenti kada, između ostalog, vidite i nagradu za uloženi trud.”

Sa čime jedna mlada treba najpre da bude upoznata kada bira cveće za svoje venčanje?

“Sjajno je ukoliko mlada već zna koje cveće voli ili koju boju cveća voli… Ukoliko nije sigurna, uvek može da se posavetuje sa nekim šta u kom periodu može da se iskombinuje, kada šta cveta… Najbitnije je da mlada bude svoja, da nikog ne imitira, već da bude autentična. Ukoliko je ona takva, takva će biti i dekoracija, a i samo venčanje.”

Čime ste se vodile kada ste dekorisale sopstvena venčanja?

“Svime što smo već navele. 😀 Boju cveća smo kombinovale prema ambijentu, sa time što smo se vodile izborom cveća koje je u datom periodu cvetalo. To je, čini nam se, prava stvar – pratiti lični osećaj i zakonitosti prirode, onda nema greške.”

 Dok smo tako ispijale kaficu, svašta sam saznala. Da se muškatle odlično kombinuju sa egzotičnim cvećem. Da je božur autohtona biljka sa Kosova koja se danas vraća u trend preko Amerike. Da je uz jednostavnu haljinu bolje imati neki razbarušeniji i upadljiviji bidermajer. Da je cveće u boji uvek lepše i efektnije od isključivo belog cveća u bideru. Da božuri cvetaju svega 20-ak dana u junu i da se u Evropi samo tada mogu nabaviti. Da je uzgajanje rezanih biljaka ozbiljan posao i da je potrebno mnogo rada, truda i poznavanja određenih vrsta da bi uspele i ostale sveže nakon rezanja. Da je Coka u svom bidermajeru, meni lično jednom od najlepših koje sam videla, kombinovala egzotičnu biljku proteu koja je simbol Južne Afrike i jedan od najstarijih cvetova na planeti, sa domaćim, eteričnim biljčicama. Da je ta protea mekana i nežna poput pliša, kao i cinerarija iz Marijinog bidermajera, koja je takođe jednaod najsuptilnijih zeleniša.

Podsetila sam se da je domaće bilje vredno pomena i da se ne moramo slepo voditi trendovima, dovoljno je da malo zavirimo i u bašte naših baka. Tamo se krije neko miomirisno bilje koje zavređuje našu pažnju. Mami nas da ga spazimo i da ga ne zapostavljamo. Poručuje nam da je jednako šik kao ono uvozno i rakošno i da „tamo negde“ i ono predstavlja egzotiku. I da ukoliko ga dobro iskombinujemo, nikada nam neće biti jednolično, već viđeno i obično. Zato uživajte u različitostima. Neka vas zraci mirisa i ovog proleća obuzmu. I ne zaboravite da i dalje tragate za detelinom sa četiri lista jer sreća ipak najlepše miriše. 😉

Fotografija: Nasmej se ptičica (1, 2, 4, 5, 6, 7, 10, 11, 12, 13, 14, 16, 20, 23, 25, 27) // Jovana Tomašević (3, 15, 19, 22, 24, 26) // Studio Mušmula (8, 9, 17) // Wedding Pixels (18) // Aleksandar Carević (21)