Hakuna matata

Sve je počelo onog dana kada je moja mama odlučila da naprave slavlje za moj prvi rođendan. ideje za dečiji rođendan savršeno venčanje proslava prvog rođendana

Nije da sam se nešto naročito uzbudio, ako me razumete, meni je najbitnije da lepo lalam i klopkam, ali sve u svemu, stvarno mi je bilo drago što će doći puno drugara i što ću dobiti goooomilu poklona. 🙂

Mama i tata kažu da im se život potpuno promenio otkad imaju mene, da su im se prioriteti načisto promenili, a pretpostavljam da je prioritet nešto što ima veze sa mnom. 🙂

A, da. Zaboravio sam da vam se predstavim. Ja sam Filip i imam sada već godinu dana. Mnogo volim Knjigu o džungli i maštam da jednog dana imam svog pravog tigra! Za sada ću se zadovoljiti tigrićem sa kojim spavam svake noći. OK, svestan sam da sam još uvek mali za džunglu, zato divljam po kući za sve pare. 😀

E, a taj moj prvi rođendan bio je baš jedna posebna stvar u životima mojih roditelja… Rekli su mi da će napraviti nešto lepo i zabavno da kad budem bio veliki imam čega da se sećam. 🙂 ideje za dečiji rođendan savršeno venčanje proslava prvog rođendana sve za venčanje venčanica bidermajer venčanje aleksandra vučića venčanje od a do da

Moja mama ima mnogo stila, znate, ona dizajnira čarape za decu i ljude. Htela je da taj moj 1. rođiš bude nešto naročito. Zato je u pomoć pozvala teta Ivanu, poznanicu mamine partnerke Jelene. Ona je bila naš organizator, ne znam tačno šta to znači, ali mora da je jako bitno čim tako strašno zvuči. 🙂

Mama i teta Ivana često su sedele i ćaskale kako će čitava proslava izgledati. Pa, da, ja volim Moglija, plavu i zelenu boju, izgleda da će moj rođendan ličiti na Jungle book! To mi reci!
Mama je stalno ponavljala kako se mnogo plaši kako će se restoran preurediti za dečiji rođendan da bude veseo i moderan. Ivana je mamu uveravala da nema o čemu da brine i da će pozvati prave ljude za to. Uskoro su njih dve sedele sa jednom plavom tetom koja nosi sa sobom puno nekih šarenih stvarčica. Ta teta koja zove se Vanja rekla je mojoj mami da se ne sekira, doneće paravan. Ne znam šta je to tačno, ali super zvuči, mora da se iza njega krije puno para. 🙂 Tata i ja smo se samo smeškali dok smo gledali tri tete kako nešto crtkaju i piskaraju. Rekao sam ćalcu da slobodno naruči još jedan čoko-mus, biće para čim ćemo imati paravan. 🙂

 Dobro je što smo tata i ja bili sve vreme tu, jer pravo da vam kažem,njih tri su se baš raspričale! Morao sam da zevam i da tražim klopu kako bi se konačno rastale!

Uglavnom, smislile su sledeće – biće tu puno balona u mojim omiljenim bojama, kolačići sa životinjicama koje volim i neki deo gde ćemo mama, tata i ja da se slikamo.
Teta Vanja je ubrzo poslala mami konačni predlog kako će spojiti zlatnu boju sa svim ovim šarenišima i mama se sva ozarila. A ja sam baš srećan kad se moja mama smeje. 🙂

 Tih dana pred rođendan bio sam prilično nervozan, uhvatila me je malo i trema, znate, ipak je to prvi put da „nastupam“ pred toliko ljudi! Šta se smejete, ko da vi niste imali tremu na svom prvom rođendanu?! 😛 Još bih da dodam da su me strašno boleli zubi pa nisam najbolje spavao, bio sam nervozan skoro kao tigar u Moglijevoj džungli! Ali kako u jednoj pesmi kažu „Bare Necessities“, tako sam se i ja primirio, ostavio neprospavane noći za sobom i radovao se tom danu vidno uzbuđen.

To jutro je osvanulo sunčano i vedro, bio je lep dan, a ja sam uspeo da uhvatim malo sna. Nisam želeo mamu da razočaram, jurcala je danima na sto strana. Toliko se potrudila da sve bude lepo, sad je bio red na mene da budem dobar i da joj uzvratim. 🙂 Skupio sam svu svoju hrabrost kada su me odneli u salu Vile Jelene (ipak sam se sve vreme držao za tatu, ali nemojte to nikome da kažete ;)).

Vau, kako je sve lepo! – prvo je što sam pomislio. Na stolu su bili oni zarazni kolačići što ih svi vole, makaronsi valjda se zovu, šarenili su se u staklenim posudama. Teta Vanja je iseckala za svakog gosta zlatne brkove i mašne da se zavitlavaju dok se fotkaju. A još je svaki gost dobio po kolačić sa mojim imenom! Baš sam se osetio važnim. 🙂 Sad sam pravi dasa, konačno više ne moram da brojim mesece, već da ko svi normalni ljudi pokazujem prstićima godine. 🙂

Kada je mama ušla u salu izgledala je kao Alisa u zemlji čuda! Ona je meni uvek lepa, ali tog dana oči su joj posebno sijale. 🙂 Tata je bio baaaš pravi šmeker, nosio je leptir-mašnu i moje omiljene bolje! Mnogo sam bio srećan što i ja imam istu mašnu, oduvek sam želeo da budem baš kao moj tata. 🙂

Mama se malo iznervirala što sam se sav izbalavio, ali nisam stigao da joj kažem da sam to od sreće uradio, bolje nego da sam se od uzbuđenja uneredio na licu mesta, zar ne?! 😛 Izvini, mama, cuko je moj najbolji drugar već mesecima, žao mi je, ali i on zaslužuje da se nađe na fotkama. Konobar, za mene jednu cuculu, moliću! 🙂

Fotograf Nikola je izvadio neko čudno svetlo i aparat koji škljocka. Vau, bio sam fasciniran! Tata je umesto mene rekao da volim tehniku, dobri moj ćalać, u dušu me zna. 😉
Malo sam ispozirao, a onda mi je bilo dosadno. Počeo sam da tražim po tepihu privezak koji sam mami pokidao (divna ti je ogrlica, mama, baš mi se dopala! :D). Niko nije kapirao šta je toliko zanimljivo tamo dole i zašto neću da podignem glavu. Pa je l’ Mogli bio istraživač ili nije?! Ne znam šta im toliko nije jasno… 🙂

Teta Ivana se tu sve vreme vrzmala, nešto je nameštala i usput me zasmejavala. Igrali smo se žmurki, ona se sakrivala, a ja sam je pogledom tražio. Cičala je kao šašava „bu, a bu“, a ja sam se smejao kako se na igru primila. Dobro, bre, ženo, vidim te, ako sam mali nisam ćorav. 😛

Sve u svemu, strašno sam ogladneo od tog poziranja! Nije lako biti model, pravo da vam kažem… Pogledaj ovamo, pogledaj tamo, nego daj jednu kašicu da smažem. Utom su došle moje bake i deke, pa i moja tetka, a znate kako oni lepo grle! Jedva sam stigao da klopam i već su gosti počeli da stižu. Čoveče, koliko drugara! Super, taman ću imati sa kime onaj ceđeni sok sa slatkog stola da popijem. Svi su me ljubili i čestitali mi prvi rođendan, a ja sam bio sav važan, u fazonu slavljenika. 🙂 Iza paravana postalo je baš gusto sa poklonima, spazio sam kraičkom oka… 🙂

Iskren da vam budem, ni glavni nije lako biti! Baš sam se umorio, morao sam potihtno da dremnem. Samo maaaalko, probudite me kada bude bila torta…

Čuo sam da su se za to vreme svi lepo družili, da su jeli, pili i igrali se sa klovnom. Ja sam im se pridružio pre torte. To nikako nisam smeo da propustim! Torta je bila preslikana Knjiga o džungli i na njoj je pisalo moje ime. Ostalo je samo da dunem svećice i da zamislim želju.

Znate li šta sam zamislio? Poželeo sam nekoliko stvari – da svi budemo srećni i da se družimo i dalje. Da se jednog dana zahvalim mami i tati što su se ovoliko potrudili oko mog prvog rođendana. Hteo sam da im kažem da ih volim najviše na svetu, ali nisam uspeo.

Rasplakao sam se malo od emocija, malo od uzbuđenja što sam sada veliki. I što ću ja njih jednog dana isto tako da čuvam kao što oni sada čuvaju mene. ♥

Verovatno se ničega od ovog neću sećati kada budem odrastao. Reći ću vam da ništa ne pamtim i da sam zaboravio. Ali, eto, vi sada sve znate i možete me podsetiti za par godina kako sam se tada osećao. 🙂

Ovo je bila moja prva godina života. Za mamu i tatu možda i najteža. Ali i najlepša. 🙂

U njoj sam prodisao, prohodao i počeo glasno da se smejem. I šarenim balonima, i Mogliju i svim drugarima koje vidim. Baki i deki, tetki, kumovima, a najviše mami i tati.
U njihovim očima vidim sebe i istog trena znam da sam nekome vredan najviše na svetu.
Jednog dana smeškaću se i nekoj devojčici. 😉 A ona će se osmehnuti meni. Tada ćete moći da kažete da ste me znali dok sam bio mali i da je sve počelo u toj prvoj godini mog života. 🙂

Do čitanja i nekih novih rođendana, ljubi vas i grli vaš Filip.
Odoh sad da uzmem cuku, sav sam se izbalavio od ovolike priče. 🙂

P. S. Nemojte se ljutiti ako vas izbalavim jer to znači da mi se baš, ali baš puno dopadate. 😉
I ne zaboravite da u svetu postoji jedno carstvo, i da u njemu (a šta drugo?) caruje drugarstvo! 😀 ♥

Akteri: Mama Ana, tata Nenad, rođendanko Filip // Čarape: Socks from heaven // Mašne: VT mašne // Pokloni za goste: Creative cookies // Torta: Tiruriru // Makaroni: Fini // Dekoracija: Studio Teatrix // Fotografija: Nikola Marinković // Organizacija: Jedan frajer i bidermajer