Milena i Nikola (part I)

Ovo dvoje lepotana su posebna priča. Nije što su moji, nego su mnogo lEpi! 🙂 Milena je jedna od onih osoba pored koje se topite od miline, draga, neposredna, nasmejana zabavna, drugarčina od žene. Njih dvoje su se tražili i na kraju našli! Kada je Nikola prošle godine zaprosio Milenu na njihovom mestu („zidić” na Kalemegdanu), dotrčali su odmah da nam kažu. Sedela sam sa Mileninom kumom u Supemarketu, njih dvoje su najednom ušli skroz-naskroz kezavi i euforično nam saopštili da su se verili. Ali tek nakon što je Nikola samoinicijativno tražio, a zatim i dobio dozvolu od Mileninog tate! Ona, naravno, ništa o tome nije znala. Možda vam nisam spomenula da žive zajedno već tri godine. Da, još uvek ima takvih muškaraca. Kakav šmekerski potez!

Kada mi je Milenica rekla da imaju datum, njihovoj svadbi sam pristupila skoro sa istim žarom kao svojoj! Izvadila sam „čarobno blokče” i krenula redom. Dala sam joj sve neophodne kontakte, uputila je u tajne organizacije venčanja i predala joj štafetu. 🙂 Mogu vam reći da mi uopšte nije bilo loše, Milena me hranila sladoledom i izvlačila ranije sa posla, a ja o venčanjima mogu da pričam li pričam…

Dok smo tako tematski ćakulale, smišljale smo neko inspirativno mesto za fotografisanje. Pošto je venčanje zakazano za februarske dane, bio im je potreban ili sneg u velikim količinama ili topao prostor za zimsku idilu. Pitala sam Milenu šta njih dvoje karakteriše, šta vole da rade, u čemu oboje zajedničkim snagama uživaju… Odgovor se sam nametnuo.

Milena je nakon svakog našeg susreta dovlačila Nikoli (inače ovisniku o sladoledu) Moritz Eis-ove sladiške, te su odlučili da se fotografišu baš u ovom lokalu. Minimalistički ambijent sa momentima modernizma i rusticizma, sve čisto, jednostavno, belo, drveno i toplo, sa tek ponekim crvenim detaljem bio je pravi okvir za ovu gradsku bajku. U Moritz-u vas svakodnevno dočekuje divno, ljubazno osoblje koje vas nutka novim ukusima, susretljivi vlasnik koji već dobro poznaje svoje goste i uvek neki fini svet. A o sladoledima neću ni da pričam! To MORATE probati. Sladoled koji govori sve jezike!

Svratila sam samo da ih vidim i cmoknem. Grebanje za sladoled se ne računa. 😉 Milena je nosila predivnu venčanicu koju je dizajnirao Mihano Momosa. Providnjikava sa „ružinim” dezenom u bežkastoj boji, dugih rukava sa pojasom ispod grudi, pada do zemlje… Teška romantika! Moram priznati da su mi Momosine haljine ostale tiha patnja, moraću da se zalečim prvom prilikom i da si priuštim neku. Za 10-godišnjicu braka, npr. 🙂

Ako bi me mladenci pitali za savet kada je najbolje da se fotografišu, uvek bih bila za varijantu da mladenački session obave nekoliko dana pre ili posle venčanja. Zašto? Više je razloga. Tada su rasterećeni, odmorni i imaju više vremena za eksperimentisanje. Ukoliko želite da promenite nekoliko lokacija ili možda odevnih kombinacija, ovo vam je najjednostavnija varijanta. Dan V se odvija neverovatnom brzinom te vam neće biti najmilije da ga trošite na fotografisanje, dozvolite sebi spontanost i uživajte u trenutku.

Uglavnom mlade iskoriste priliku da se fotogrfišu onog dana kada isprobavaju šminku ili frizuru, ali se nemojte time mnogo opterećivati. Možete se i same doterati, nabacite osmeh na lice, uhvatite frajera pod ruku i pustite mašti na volju. To su vaši dani, neka traju… Doživite ovaj session kao generalnu probu venčanja, iskoristite ga za zbližavanje sa fotografom, opustite se pred kamerom. Ako ste pomalo stidljivi pred fotoaparatom, svakako ćete biti neuporedivo spontaniji na dan V ukoliko se već naviknete na objektiv i „škljoc” aparata.

Ovo dvoje lepotančića se odlično snašlo! Samo opušteno, spontano i prirodno, budite ono što ste i u venčanici. Zaboravite na sve, gledajte se u oči radujući se i iščekujući taj dan. Verujte, to je stanje u kojem se uživa, u kojem se sve „namesti” i sklopi, u kojem se mešaju suze, osmesi, euforija i neko slatko ludilo. A kako je protekao Milenin i Nikolin dan V, otkrivamo vam u sledećem postu…

(Photos by ivy_m2 via instagram and Nikola Radulović)