Do SAVRŠENOG venčanja u 10 koraka

Dugo me muči misao o tom „savršenstvu“. Ima ga na sve strane, skoro pa ga je neprijatno gledati. Situacija sledeća – sedim sa jednom sjajnom ženom, facom koja se razume u društvene mreže i koja mi skreće pažnju na sledeće: „Tekstovi su ti divni, ali ti nemaš pravilno raspoređene ključne reči tipa: savršeno venčanje, kako do presavršenog venčanja, kako da organizujem idealnu svadbu i zauvek imam preprepresavršen život…“. Stavim si prst na čelo u „Tesla pozu“ i bacim se u dubioze. Savršenstvo je, dakle, moj problem.

„Ali čekaj, to sa savršentsvom je bljaks. I upravo ta reč, zar nije težak kič? Skoro pa da ju je naprijatno izgovoriti. Vređa zdrav razum i građanski moral.“ Onda sednem i razmislim. Šta ja pa toliko imam protiv tog savršenstva. Kako da se uopšte toliko opirem nečemu što je nepostojeće? 😛

I svi toliko čeznemo za tim idealzovanim slikama, kad ono – nema, lagali nas. Istina je da je savršenstvo individualna kategorija lišena bilo kakve objektivnosti. Ono što je za mene „savršeno“ za druge to nije i obrnuto. Merilo „savršensva“, vi ste sami.

Često mi devojke postavljaju pitanje kako da organizuju savršeno venčanje. Ne znam šta da im kažem jer je „savršeno“ venčanje zapravo mit. Velika parola ispraznog značenja koja služi tome da ljudi zagrizu i kupe, ah, savršene cipelice, savršenu haljinu, savršenu tortu kako bi na taj dan bilo, ah, baš sve savršeno.

Realnost je da ne možete sve predvideti. Shit happens. Možete mesecima planirati, ali na vreme, pijanu rodbinu, konobara koji se spotakne i prolije vino po beloj haljini, matičara koji kasni, bretelu koja puca, kumu koja vas izgazi po haljini, snimatelja koji ne ponese dodatnu opremu iako ste mu 100 x ponovili, verujte na reč, nećete moći da utičete. Zvuči zastrašujuće? I jezivo? Poput noćne more? Zavisi od perspektive.

Šta da se zaista i desi? Da li bi bio kraj sveta? Dobili biste napad panike?
Da vam šapnem, niko neće ni primetiti. Sve dok ne počnete da paničite. 😉

Okej, čekaj, stani, ali mogu makar nešto da predvidim pa ću situaciju preduprediti. Poneću drugu haljinu, konac i iglu, flastere za žuljeve, puder, reci, šta sve treba?!

O, da, možete i treba da ponesete, ali je ovde reč o nečemu drugom.
Najveći naš neprijatelj jesu naša očekivanja.

Želim da bude kao na filmu, kao u bajci! Žao mi je što su nas zavaravali, ali neće biti. Zato što je venčanje realnost u kojoj učestvuje mnoooogo ljudi sa različitim energijama. Možete biti sjajan reditelj predstave i uvežbati sve glumce zarad „savršene slike“, ali ta predstava držaće se na slabašnim nogama. Drugim rečima biće beživotna i neautentična. Sterilna i dosadna.

Da ne mislite kako mnogo pametujem, navešću vam primer iz sopstvenog iskustva, tačnije sa svog venčanja. Kao gošća sam na jednom venčanju doživela da se razlegne veeeliki aplauz i vrisak kada su se naši drugari, tadašnji mladenci, pojavili ispred crkve (narafski kad smo u publici bili Svetleći i ja, poznati štimung-majstori :P). I zamišljala tu scenu. Danima. Nas dvoje se pojavljujemo na onom zidiću kod Ružice, a naši „savršeni“ prijatelji, rodbina i roditelji padaju u trans kada nas ugledaju. Ovacije, ludilo, pozdravljaju oduševljeno kličući „nama u čast“…

I, znate li šta se desilo? Naravno, iznevereno očekivanje. Greška u koracima. Svi su bili smireni i kulerski raspoloženi, da ne kažem da su bili ko kuvane noge jer su se spržili na +40 i suncem u vugla. Kako da vam kažem – jedva da su nas primetili. 🙂

U tom trenu su mi sve lađe potonule. Šta nije OK? Nisam iznenađujuće krasiva za jednu mladu? Nešto sigurno fali. Nismo nas dvoje energični? Pa, vidi kako su se samo raštrkali, mora da nešto nisam dovoljno dobro organizovala!

A ljudi samo hteli da uđu u zaklon od sunca i da malko „olade“ glavu od svega.

Nasuprot ovoj zamišljenoj i iščekivanoj „savršenoj“ situaciji, desilo se sledeće – dok smo prilazili brodićem na splav, svi ti naši divni i savršeni „ukuvana noga“ prijatelji izbili su na sve moguće prozore, terase, ma, samo što se na krov nisu popeli dok smo se približavali splavu. Cika i vriska, đuska i šou već na pola puta. Čuli su se već sa reke: „Eno iiih, stižuuuu, daaaa! Aaaaaa, vidi kako đuskajuuuu! Aaaaaaa!“.

Umalo se nisam raspala od neke luđačke sreće i ispunjenosti prekorevajući sebe kako sam samo luda mogla biti i u svemoguće „savršenstvo“ ne verovati. 😛

Da li je ovo bio sasvim, potpuno sasvim „savršen“ trenutak na „savršenom“ venčanju? Bio je lep i emotivan. I ukoliko ne izuzmemo još jednu emociju – pomalo i pokajnički. 😛

Sasvim dovoljno za jak utisak u jednom običnom životu iliti na jednom venčanju mlade pokajnice. 😛

Poenta čitave ove priče je da koliko god se upirali da stvari držite pod kontrolom, zamišljali idealizovane i bajkovite slike, pustite neka se desi. U tome je čarolija.

Neki će trenuci biti savršeni, a neki ne. Isto kao i u životu. Oni lošiji podsetiće vas na to koliko su dobri zapravo bili sjajni.

I koga još briga za „savršeno venčanje“?! To je težak kič, bez ičega životnog i slobodoumnog. Potpisujem kao već sada prekaljena svadbarka, iliti kulturnije wedding planner. 😉 Gledajte da vama bude dobro, nipošto nemojte praviti venčanje da bi drugi vikali uglas „savršeno, presavršeno venčanje“. Nemate ništa od toga. Samo dodatno opterećenje koje vas neće usrećiti.

Ne zamišljajte, ne projektujte, probajte da zgrabite fokus u trenutku. Bitni ste vi i ta osoba do vas. Pogledajte je još jednom. Vidite o čemu vam pričam?! 😉

Gledajte da se ljudi koje angažujete iz sve snage potrude da urade svoj posao kako treba. Protkol, plan i program, naravno, mora postojati, ali ukoliko se desi neka nepredviđena situacija, samo se umirite, zen u trenutku jer lepota je u nesavršenstvu. Iskrena, sirova i divna.

Znam da ste se mnogo trudile da sve bude čarobno i da je baš bezveze što se neki propust desio. I sa time u vezi hoću da vam kažem sledeće – odmah da ste prestale da kinjite sebe. Sve ste sjajno uradile, najbolje od sebe ste dale i vrlo ste se posvetile. Oprostite si te sitne nesavršenosti.

So fuck being perfect. Enjoy being yourself!

* U to ime danas sam se obukla kao luđak iliti Sindi Loper iz mlađih dana. 🙂 Znate da nikad nisam volela roze? A evo me u roze tufnastom svetu! Zato što je ovo mesto gde ću eksperimentisati i imati roze-poze. 😛

Sonja i ja smo izašle da se nahvatamo zraka i upijemo sunca. Pretresale smo teme o savršenstvu, kvazi-životima i modnim nametanjima.
U to ime – stajling je tooootalni tinejdž fazon, zato što se u tridesetim lakše diše, a moda se, kao i život shvata opuštenije (iako je realno sve teže, ali rekoh shvata laganije ;)). Zato što nas savršeno zabole(še brige) za savršenstvo, hoću da vam POKLONIM dve super stvari.

Suknjicu od tila sa upečatljivim bisernim pojasom (Come on Barbie, let’s go party!) koja se super vrti ukrug. Sem što je jako atraktivna (pročitah na usnama par devojaka na ulici „jao, što joj je dobra suknja!“), svaki detalj je ušiven ručnim trudom jedne Milice čiji se brend zove Daisy handmade skirts.

Rozle suknja ide uz starke, na štiklenzi, može da se nosi uz majicu, a može da posluži kao presvlaka nakon venčanice ili suknjiče za devojačko veče. Štono se kaže, višenamenski komad. Ozbiljno sam zaljubljena u ovu povratničku varijantu Madoninog stila tako da je Dejzi i meni još jednu ’vakvu spravila (prepoznaćemo se na ulici u istim suknjetcima ;)).

Da ne biste preterano mozgale šta pride – Socks from Heaven čarapinke jer kažu da će sokne i dokolenke biti HIT ove sezone pa hajde da budemo HITASTE. I rozikaste.

Zato što „ozbiljne“ devojke nikada nisu  ovako izgledale, a još grđe, ovako, ko šiparice se ponašale. 😛

I want to break free… A vi? Izađite iz svoje „savršene“ kože i pokažite malo mesa i duše. Videćete kakav će vam nepotrebni teret sa pleća spasti. I koliko ćete sebe ovim gestom spasti. 😉

** P. S. Umalo „savršeno“ zaboravih da vam napišem kako ćemo se igrati da dobijete SUKNJIČE (M veličine) i ČARAPINKE. 🙂 Evo ’vakoc.

• Lajkujte FB stranu Daisy handmade skirts;
• Lajkujte FB stranu Socks from heaven;
• Podelite ovaj post na svom zidu i rasteretite neku buduću mladu ovim tekstom tako što ćete je tagovati u komentaru ispod posta šerovanim na svom zidu;
• Ostavite svoju imejl adresu u polju za komentare odmah ovde ispod posta jer lutanja mi često dosta (oću da kažem – pobednik će biti tražen). 🙂

Sve znate. Svih 7 dana dobra energija se grana.😉Tombola na FB strani okolo podneva 13. maja, jes, ove godine. 🙂
Šaljem sve po Srbiji gde treba, a ukoliko živite preko grane i imate nekog da vam paketić pokupi, rada sam da se kombinujem za slanje. Žene balkanskog regiona, ujedinite se!

Grlim vas nesavršeno, svim srcem, nesavršenim.

Do čitanja, grljenja i nesavršenih hrljenja.

Vaša Ivy M2

Suknja: Daisy handmade skirts // Ogrlica, rajf od cveća: Atelje Kimer // Šminka i zelEni nokti: GOSH cosmetics // Makaronsi, popkejk: Homemade company // Dekupaž natpis: Home with style by Milena Radaković // Planer: Uređeni haos namenjen ženama // Mesto fotkanja: Bacio // Fotografija: Sonja Svilkić Ćirić Paspartu photography