Kud plovi ovaj brod?
Poveriću vam se. Imam jedan pogolem problem. Veliki kao oči ispred poslastičarnice. Ko kuća. Ko Big Muzzy. Jeste li i vi učili engleski uz Mazija? Ukoliko niste, onda verovatno nemate taj problem. Ili možda ni ne znate da ga imate. Dobro, nije baš problem, ali je paradoks. Dabome, imam paradoks. I zove se Brak.
Ja zapravo ni ne znam šta je to. Ni šta jeste ni šta nije. Brak je sve i brak je ništa. Sve je sa vama i ništa bez vas. Brak guta ljubav i brak servira ljubav. Kako kojim danima. Proždrljivim i nervoznim kada mu creva rade brak oće da pojede sve što mu dopadne šaka. Zadovoljnim i staloženim, brak vam priredi i doručak u krevetu. Eto, lepo vam kažem, i dalje ne znam ni ko je ni šta je. Da li je ala ili kućna pomoćnica? Je li mrak ili je zrak? 😛
Čudan život živi to zrakasto-brakasto biće. Niko nas zaista sa njim upoznao nije, o njegovoj ličnosti slabo se govori, to mora da je neko sveprisutno božanstvo čiji smisao nama smrtnicima nije dato da dokučimo. A taj monstrum vreba, čeka, motri na tebe, gotovo je, ti si sledeći. I samo si čuo priče o njemu, znaš da nekad dođe, ali ne znaš šta u zasedi čuči.
A možda ništa. Možda baš ne ono što ti kažu u časopisima „kako da ovo-i-ono u braku“? Izvin’te, a oćete li mi reći kako i u mraku? Reci NE bezveznjakovićkim bezveznjakovićkama od saveta i ispraznim pričama. Oće neko da ti priča šta Ti da radiš i šta je dobro za Tebe? Glavu nemaš, možda ti je brak pojeo u mraku? 😛
Što mi ti ljubljeni časopisi nikada nisu rekli da je brak kao mutna rečna voda? Ploviš i pokušavaš da nađeš balans, a da ti opet tok ne dosadi. Da je oko tvog jedrenjaka mnogo gadosti koje plove, koje se kače za tvoje sidro i pokušavaju da te odvuku na dno?
Zašto ne zauste da kažu da bokobrane moraš da prevezuješ svako malo na drugu stranu da se ne bi olupao o drugi brod i time oštetio dragocenu konstrukciju?
Možda zato što ne znaju. Što nikada nisu zaplovili životom. Što su birali glisere koji ih izbace sa palube kada dođu novi gosti. Što nikada nisu razapeli jedra da se puste niz vetar. Jer, znate, dragi moji savetodavni magazini, teško je ploviti punih jedara u različitim vremenskim okolnostima. Umeju neočekivano da se pocepaju, a to košta. Svako krpljenje je skupo ko sam đavo. Potrebni su vam dani i dani strpljenja i ušivanja, strpljenja i ušivanja. A čak i kada ih pokrpite, šav ostane vidljiv i isprekidan. Da ne govorimo o tome da postoji opasnost da jedra mogu na istom mestu pući ako kojim slučajem dune malko jači vetar.
A šta, dragi moji mudri časopisi, kada naiđe nevreme, neka baš strašna bura? Niste je očekivali, niste imali vremena da se pripremite, ne znate šta vas je snašlo. Batrgate se da savladate morsku bolest i uzmete kormilo u ruke, a ono neće da prođe pa neće. Lepo mu da vas bacaka tamo-amo čisto iz fazona da vidi koliko ćete izdržati, a da se ne prevrnete.
Nekada morska bolest može trajati danima, mesecima, godinama. Ni to mi niste rekli pre no što sam se ukrcala? Pa, dobro onda, daj da spasavam živu glavu, kako može da se napusti ovaj brod? Ima li kopna na vidiku? I zašto uopšte da jedrim u životu? Šta će to meni? Mož’ se negde ovog trena siđe?
E, a vidi ovo. U životu uopšte ne moraš da jedriš. Možeš da sediš na kopnu i da posmatraš jedrenjake. Da im se diviš kako su lepi i moćni, a da ni ne znaš kroz kakve plovidbe mornari prolaze. Zamisli da nikad ne znaš, da ne probaš, pa makar se i prevrnuo! Život, pa i brak, počinje tamo gde se ostavi koktel na plaži i ukrca u neizvesnost. Tamo gde ni ne slutiš da su najslađi kokteli na otvorenom moru. Oni se pamte, njihov ukus se prepričava. Tamo gde čuči sloboda bića koja isključivo na vetru najveću brzinu razvija. Vetar je odraz tebe, vetar te tera da sazriš, da jedriš, da čvrsto stegneš kormilo kada on udari svom snagom. Vetar te gura da postaneš kapetan. Čoveče, kapetan. Kapetan svog broda.
Zato neću da vam budem taj časopis. Neću da vam pišem #loveofmylife, #mysweetlove, #myprecious, #kiss, #cmok-smok zato što ni #myhubby , ni moj brak, kao ni svaki drugi nije savršenstvo. Da ne govorim o tome kako #ILoveMyLife često ima svoje naličje zvano #IzemTiOvajŽivot. Brak ne čine samo lepe fotografije sa putovanja za druge gde će svi videti koliko ste divni i srećni. Niti su konstantni ovakvi trenuci hedonizma. Ali ih, hvaljen Džizus, ima tačno toliko da duboko udahnete, da skupite hrabrost da se otisnete od obale u neke vaše vode, u samo vaš život sa saputnikom ve(t)rom koji mrsi kosu (a ponekad i račune :)).
Možda nakon 2 godine tek nešto malo znam o braku. Svom.
Brak je kada sa vremena na vreme jedriš po najprozirnijim vodama nepreglednog mora, u sledećem trenu nemaš za najobičniji tiganj niti te udica nešto hoće, a onda kada ti se pričini da ne možeš izdržati više ni trena, iznenada zaploviš po nekim novim vodama. Kada se budiš noću samo da čuješ da li onaj do tebe diše. Kada preuzmeš kormilo iako je neuporedivo lakše da se sunčaš na palubi. Kada sakriješ godišnjicu braka od očiju sviju pa za par dana odeš da izigravaš manekena-mornara. Kada ukrasiš svoj brod balonima da se šareni u mutnoj vodi. Kad se u poslednji čas setiš da si zaboravio klopu pa zoveš Foodpandu da ti organizuje najukusniji W-suši u gradu (svaka čast, ljudi, tačno na vreme, nismo se praznih stomaka, a ni šaka iskrcali!). Kada cokćeš od miline zagnjuren u suši, a realno treba da si kupiš onaj tiganj. Kad se jednom živi. Kada nabaciš cvidže onda kada sunca više nema pa se praviš da si opasan #frajer.
Kad ti život uvali kosku. Kad baš nešto naučiš da voliš tu svoju kosku jer posle nje znaš da ćeš na red doći torta. Kad osetiš da život nije sladak kao kapkejk, ali da kapkejk čini slast života. Kada se ne prevrneš u mutljavinu, već nekako izbalansiraš, sačekaš da se sve smiri, uzmeš gitaru, sipaš vino i pogledaš gde si. Negde daleko od obale, na putu. Ka novim pučinama, ka boljem sebi.
Svi ti prividi na kopnu učine ti se tako sitnim, skoro pa se naprežeš da ih spaziš jer si prilično daleko od obale. Negde ploviš po vodama mira kada kompas pokazuje dobar pravac. Vidiš svetlo koje titra u daljini i shvatiš da se ponovo krećeš. Lagano i spontano. Ka Svetioniku.
Hvala svim saradnicima i prijateljima koji su nam jarko svetlo dobacili za 2-godišnjcu braka.
Svetski čuvenom portalu za poručivanje hrane Foodpandi na kome možete kroz par jednostavnih koraka naručiti klopu iz najboljih domaćih restorana čak i u ekstremnim uslovima strahovite gladi;
Hangriju koji nas tovi slatkišima (omiljenim sa višnjom, njam!); frizerskom salonu Bob što me je opremio za jesen kestenjastom bojom; šminkerki Ivani Mijić koja me je ulepšala tako da muž ne mora da me gleda smo sa punđom na vr’ glave, već da mu budem #cakana i #ubava; Tetrastar #party balonima i ukrasima (jedan se oslobodio okova i krenuo na sopstveno putešestvije; ukoliko ga vidite negde na nebu, možete mu slobodno reći da nismo toliki smarači kojima nas je smatrao kada je zbrisao :)); drugu koji nas je rejbankama namunjio (kome treba kontakt, neka se javi u inboks, čovek ima sve dobrostojeće modele); našem domaćinu i drugaru jedriličaru Joci kome smo obećali da ćemo sl. put doći na neko pravo hardcore jedrenje (eto predloga kako da provedete dan u gradu, ukrcajte se i otvorite jedra na reci, dobar je test za veće vode, fon: 065 555 0 777 ;)), talentovanoj Moniki Pavlović koja nas je fotkala na nestavrno maloj kvadraturi i do kraja uspela da balansira zajedno sa nama žonglirajući tanjirima i objektivima. 🙂
Zbog čitavog ovog naroda i njihovog rada, čovek poželi da kroz par dana ponovo slavi godišnjicu. 😉
Do čitanja i novih vetrovitih pravaca, ostajte mi zdravi i bačenih mamaca! 😉
Vaša saputnica Ivy M2 na polovidbi ka Svetioniku
Fotografija: Monika Pavlović
autor: Ivana Marinković Mandić
Draga moja,
Svaka ti je na mestu!
Hvala na pravim savetima!
Ljubac za oboje!!! 🙂 Dršte se!!!
Boze, kako si lepa! Boze, kako je ovo divan i iskren post! Zelim vam jos 100 takvih!
Uzivam dok citam.. toliko istine.. A i lepi ste bas, bas.. Srecna godisnjica <3
Predivan tekst, predivne metafore. Srecna sam zbog vas i svakog ovakvog para, inspiracija ste. Zivi bili, uvek trajali!
Iviiiiiii…. Nemam reči (sva sreća pa ti imaš za medalju!)… Osim da ponovim – “Čoveče, Kapetan svog broda!” i “Ka Svetioniku!” =)
Realno i moćno! I dooooobar vetar u leđa 🙂
DakleM, draga moja em slatka em medena em pametna em zgodna em hipsti em nežna, pa sve puta 2 (da ne zanemarimo i tvog Svetlećeg), divno plovite u tim vašim životnim vodama, čvrsto se držite i uspešno rešavate mulja. Baš, baš sam uživala, naročito u fotkama. 🙂 Ne uživala, već uživaĆU jer ću se ponovo sa vama kasnije družiti. 😉 Čim vreme dozvoli. Pozdrav! I želim vam, bar, 2 puta 42 ovakvih godišnjica. 🙂
Kako inspirativno i divno! Uvek uzivam dok citam tvoje tekstove i gotovo uvek se javi neka suza radosnica – zbog divnih reci koje nesebicno delis s nama. Zelim vam srecnu godisnjicu i jos dugoooo da trajete!
Srećna vam slatka godišnjica! 🙂
Divno! Ja sam 15-god. U braku, osecam i dalje tu jacinu ljubavi kao i prvog dana. To zelim i vama. Moj brak nije pojeo mrak. ❤️
O lepoti posta i dubini napisanih reci , ne bih sada.Sada bih samo napisala: UZIVAJ TE U ZAJEDNICKOJ PLOVIDBI JOS PUNO GODINA!
Da se ne pišem svakoj ponaosob, reći ću samo – HVALA! Kada uporedim zajedničke fotografije pre braka, dosta smo mlađi, razume se, bezbrižniji, detinjastiji, ispunjeniji nadanjem, ali ovu plovidbu ne bih menjala ma koliko god vetar štetio koži i stvarao bore. 🙂 Može malo i da stane sa duvanjem, ali se plašim da smo se toliko na njega navikli da bi nam jedra potpuno olabavila. 🙂 Hvala na podršci! Poljubac
Sve sto imam da kazem je DIVNO.
Kapetane, mirno more i blag vetar za tvoja jedra!
Nađem vremena kad Vasja spava da pročitam tekst, onako dok je budna gledam samo fotke…i uvijek se iznova odusevim! Srećna druga godišnjica!
Divan post i još divnije slike 🙂 Živela ljubav !
Mislim stvarno ženo predivna, koliko možeš još biti predivna? Nisam ni pročitala onako s guštom samo sam skenirala i opet sam zadivljena do krajnih granica zadivljenosti :))
Morala sam ponovo da pročitam i porazmislim malo o tome u kojim vodama se naš brod sada nalazi. Bije ga bura trenutno, ali zajedno balansiramo, jedno bez drugog ne bismo održali ravnotežu. Hvala na temi za razmišljanje. I naravno, fotografije su mi divno propratile priču.
Jao pa ovo je toliko divno da sad jedva cekam prvu godisnjicu da pravimo novo profi fotkanje, kako samo navlacis biznis ovim nasim dragim wedding fotografima :))) A posebno mi je milo sto se Monika probija polako, kad sam videla njene prve radove dosta davno odmah mi se upalila lampica da je ona materijal za wedding fotografa ( i prikljucenija poput ovog tvog). I moram tvoj stajlnih pohvaliti, sve bi to sa tebe maznula i obukla 🙂 Srecna godisnjica sa zakasnjenjem!
Brod plovi i plovi, a i mi sa njime. Balans odrzavamo i burama se odupiremo. Obozavam svoj brod zbog mornara i najcesce – kormilara. Nekada se samo izlezavam na palubi jer znam da dok je on na palubi, brod je u mirnim vodama.
Puno pozdrava i mirno more zelim drugom “brodu” i njegovoj “posadi”;)
Draga Ivana,tvoja mi je mama rekla da imas svoj blog.Drago mi je da te vidim posle toliko godina i radujem se tvojoj lepoti u svim aspektima zivota.
Tvoja nekadasnja vaspitacica Slavica.
Ja sada imam svoj blog i bilo bi mi drago da ga posetis.
Citamo se i sve najbolje u tvom zivotu.Divne su fotke i tvoga brata.Cestitam Vam.
Kako je ovo lepo! Baš mi je drago što smo se na neki način ponovo srele! Odoh da vidm šta mi vaspitačica radi. Sad sam baš uzbuđena, veliki pozdrav za Vas!