Možda jedino što smo bismo Svetleći i ja želeli, ne mogu reći više, ali makar približno koliko naše venčanje, jeste jedno belo, snegom ispunjeno zimsko venčanje. Znaaaam, ne volite hladnoću, ježite se pri samoj pomisli na šljapkavi sneg koji se topi, na dane bez sunca. Ali to ne bi bilo takvo venčanje, to bi bilo jedno ušuškano, romantično, čistim vazduhom ispunjeno planinsko venčanje.

Ni sama nisam volela zimu i nisam nalazila nikakav razlog zbog čega bi mi bila zabavna. Čak me je i taj sneg nervirao jer „prrrrrrrska“ i topi se. Onda sam pre par godina upoznala jednog planinca, čoveka koji je srastao sa planinom i prirodom i koji mi je sa toliko ljubavi  pričao o čarima zime. Okej, još uvek sam gradska devojka, ali sam bar dozvolila sebi da zavolim i neke malo drugačije stvari.

Pošto taj planinski čovek, naravno, radi na planini, razmišljala sam kako da ga dovučem u grad da proslavimo Mladence. Stavila sam prst na čelo i shvatila da možda možemo da napravimo te Mladence na neopterećujući način. Možemo da si priuštimo dan po našoj meri na koji ćemo se sa kezom vraćati i za kojim će naši unuci uzdisati sa svim onim: „koliko su baba&deda bili nenormalni!“

Pozvala sam neke divne žene koje svoje poslove rade sa gromadama ljubavi. To stenje entuzijazma i prilježnosti svom poslu teško je opisati. Ideja im se svidela. Odluka je pala – idemo da pravimo zimsko venčanje i da nas ponovo venčavamo! 🙂
Mala, ali odabrana družina se uputila put Kopaonika na produženi vikend, bez ikakvih očekivanja i nadanja… Ispostavilo se da je grupica od četiri žene koje rado jedna sa drugom popiju kafu i uz to se jako dobro kapiraju, dobitna kombinacija za inspirativni vikend sa mužem. 😀

Red smeha, red psihoanalize, red smeha… Onog zdravog, nezajedljivog i iskrenog. Zezajućeg i spontanog. Rasterećujućeg i zvonkog, onog koje uvodi u kreativno ludilo.
Nismo znale šta da očekujemo od prvog dana. Puklo je sunce, planinsko, blještavo, zaslepljujuće. A onda su se navukli oblaci. Dok smo sve pripremale, počeo je i sneg da se javlja. Sneg sredinom marta, zna on tako da ubode poneku „prestupnu“ godinu. Ovakav sneg nisam nikada videla, izgledao je poput stiropora, krupan i lagan. Najpre smo se rastužile što nas je sunce izdalo, a onda smo počele da podvriskujemo kada smo shvatile da nam je ovaj i ovakav sneg savršena podloga i dekoracija za zimsku bajku!

U šumi ispod jelinih grana, na terasi ispred brvnare, usred snega i leda, bio je postavljen svadbeni sto. Porcelanski tanjiri i šoljice, torta sa karnerićima, karanfili i sjackava dekoracija, zabava u najavi! Svi ovi momenti osvežavaju belinu zime svojim bojama i finim teksturama.

Niste još uvek skoknuli do radnjice Matilda so chic? To je carstvo divnog porcelana, lepih komada od kojih nećete moći da se odvojite. Gospođa Tamara nam je svašta spakovala! Kao da je znala šta treba, svetloplava da podseti na valere zime i crvena koja razbija monotoniju i „otvara“ kombinaciju. Sjajan porcelan Green Gate pozira na snegu.

Najfiniji i najukusniji kolačići, amareti i makaronsi, spremljeni i spakovani specijalno za snežnu idilu, ispunjavali su radošću naš dan! Ne znam da li čujete: „Mmmmmmm…“ na ovim fotografijama? Ako pitate šta je lepše&uksunije bilo, jali torta, jali kolačići, ne bih vam znala reći. Mrtva trka. Slatki deo našeg tima, prisutna duhom, mirisom i ukusom, uvek sa nama Ivana Fini fini (mafini).

A devojke koje umeju sve ovo da osmisle i postave, koje tačno znaju gde šta ide, gde se šta uklapa, jesu vrednice-pčelice i prave umetnice iz agencije za dekoraciju venčanja Kako sam se nadala. Taj njihov neverovatan osećaj za lepo bojio je naše dane sitnicama koje život znače. Po potrebi šminkaju, oblače i svlače, stilizuju, prave nakit, obuvaju mladu, žene za sve (prisutne na času Gaja&Jela)! Šaljemo specijalni zimski pozdrav u Afriku Željki, koja nam je iz savane poslala dizajn za pozivnicu  (obećavamo da ćete je videti, hm, u sledećem postu).  😉

Ova šik venčanica, kratka i nekako pufnasta i karnerasta, došla je do nas pravo iz salona venčanica City brides, mirišljavog i šuštavog salona u centru grada za moderne dame sa stilom.

Ključni čovek našeg tima, karika koja je bila zadužena za radnu disciplinu, karika koja je svoje prste morala da umeša i u dekoraciju, i u kolenicu, i u sneg, krajnje spontana, skakutava i cvrkutava – Dragana Nasmej se ptičica. Ona vidi ono što se ne vidi, ona se smeje i raduje dok radi, nju iskreno oduševljava svaki trenutak. Kroz njenu vizuru, sve izgleda ovako čarobno…

A sad malo „Drvoseča da sam ja, a ti da si dama…“. Na planini treba da rasplamsate vatru da biste se zgrejali. C’mon, baby, light my fire… 😉

Handmade ogrlica by LoveLeyla.

Puno se zahvaljujemo našoj drugoj, planinskoj kući, Rtnju, što nam pruža toplinu ognjišta, Marini Arnaut na aksesoarima (ova blogerka zna šta valja), Mini na krpicama i šminki, sestrici Milici i mnogim drugima koji su posredno ili neposredno učestvovali i shvatili koliko je zimska bajka nama važna.

Ne znam da li osećate koliko smo samo uživali. Planinski vazduh nas je osvežio, napunio nam je pluća novom energijom i dao nam poleta za neke nove inspiracije…
Nadamo se da smo i mi vama ove prolećno-zimske dane ispunili toplinom. Toplinom planinskog venčanja. ♥

Do čitanja, neka vas zima ogreje! 😉
Vaša Ivy M2
autor: Ivana Marinković Mandić