Uspomene boje lavande

Kažu da dobar miris može oterati sećanja na najgore događaje, a mislim da isto tako može prizvati i najmilije. Mirisi mog detinjstva su kontinentalni i rustični, mirišu na šaš i kanticu sa mlekom koju mlekadžika svakog jutra ostavlja ispred vrata da bi se tečnost ubrzo našla u šerpi na koju svi motre da ne zagori. Detinjstvo miriše na ciku i vrisku – kipi mleko, daj još jednu flašu soka paradajza sa peršunom, imam nov recept za ajvar, prekiselila sam ovogodišnju turšiju! Zvuci odjekuju kroz hodnike naše kuće, uvek smo se dovikivali i to svi uglas, bilo nas je mnogo, različitih uzrasta, nas grlatih, koji paze na mleko. 🙂

Mirisi ravnice mešaju se sa zrakom dalmatinskog primorja, sa škurama nekadašnjeg hvarskog stana i toplinom kruha iz obližnje radnje. Možda je osnovna nota mog primorskog dela života u bojama pastelne lila nijanse. Još pre spoznaje sebe, prvo životno iskustvo letovanja bilo je hvarsko.
Jedna biljka vremenom se utisnula u detinje čulo, neobična i nikad otkrivena, dotad nepoznata ravničarskom čeljadetu. Umesto žitnih polja otkrila sam žito druge boje. Zavolela sam miris koji umiruje, kap ulja po jastuku za miran san i nepregledna polja lavande.

Mnogo godina kasnije vraćam se Dalmaciji, upoznajem nove prijatelje i grlim lavandu ispod opatijskih kandelabra. Srce mi zaigra jer znam da je Hvar blizu, osećam kako me nežno zove da svratim i da ga pogledam očima boje lavande. Njega neiskomercijalizovanog, pustog, zubatim suncem osunčanog kada ga usred zime svi napuste. Pust kamen koji stoji među prijateljima i domorocima, poput lavande koja privlači samo prave leptire. Moljcima takav ugođaj nije mio bio, lepe se isključivo na fine vune. 😉

Lavanda se spontano preselila u maminu baštu bujajući čisto iz obesti onima koji kažu da se neka podneblja ne mogu spojiti. Onima koji misle da postoje nepremostive granice i da neće svaka zemlja biti dobro tle za stranca jer, zaboga, njemu tu nipošto nije mesto. Tako vragolasto cveta i širi se na ravničarskoj crnici ta razuzdana dalmatinska dama namigujući prolaznicima, mameći ih svojim mirisom. Baca ih u iskušenje da joj priđu, da je osmotre, dodirnu i gricnu. Jer ona nosi čari Van Gogovih platna, provansalskih polja, dalmatinskih klapa i snova koji uljuljkuju.

I zato što se pod vedrim nebom često u sumrak razlegne OVA  pesma na jedrilici kod Slobe i Rajne, i zato što moje venčanje bilo obeleženo grickanjem lavandastih makarona, te zato što uspomene na pogubljene i rasute prijatelje mirišu na omiljeni cvet, leto za mene cvrči zrikavcima i boji se lavandom.

Vadim crnu ukoričenu sveščicu u kojoj su brižljivo razvrstani raznorazni recepti. Više se ne zna sa kojih sve strana prikupljani, isečci iz novina, krasnopisom ispisani recepti i preko njih žvrljotine jedne devojčice koja pokušava da njene isprekidane linije zaliče na sunce i cvet (brat je uvek lizao krem iz šerpe, nije pokazivao umetničke aspekte do Fotošopa :P). Neke od tih strana međ sastojcima, pored umazanog krema, zasijaju lila bojom. Zato danas nazdravljamo u ime lavande!

Za domaću limunadu sa mirisom&ukusom leta&lavande spremite si sledeće:

• 0,25 l vode;
• 150 g šećera;
• sok od 1 limuna;
• 4 kašike lavandinih cvetova (sveži imaju intenzivniju aromu od osušenih, ali ako ih nemate pri ruci, ne mari);
• 1, 75 l hladne kisele vode.

• Započnite letnji koktel tako što ćete šećer skuvati sa običnom vodom sve dok se potpuno ne istopi.

•   Šećerni sirup sklonite sa šporeta, dodajte sok od limuna i cvetove lavande pa sve to stavite sa strane da se malko o’ladi.

• Sirup procedite kroz cediljku i stavite ga u frižider.

• Kada poželite da servirate lavandonadu, sipajte sirup u visoke čaše (ili tegle) i nalijte hladnu kiselu vodu. Što više sirupa nalijete, lavandonada će biti slađa i intenzivnija. Probajte, pa odredite kako vam nepca narede.

Dobićete ukusno i neobično pićence nalik sprajtu sa ukusom lavande. Ako možete da uključite zrikavce u nekoj bašti, upalite svetiljke i pozovete društvo, leto vas nikada neće napustiti. 🙂

„Opažaš da cvetovi svoje dragocene mirise ispuštaju /

I niko ne zna kako iz tako malog središta izvire tolika slast, /
Zaboravljajući da u tom središtu večnost vrata svoja otvara.“ […]

„Videti svet u zrncetu peska /
I videti u cvetu nebeska prostranstva,
Držati beskonačnost na dlanu /
I večnost u jednom životnom času.“ (Vilijam Blejk)

Nikola i ja nazdravljamo svim našim prijateljima iz Hrvatske, starim i novim, uspomenama iz detinjstva i budućim plovidbama.
Sve će grozote vreme odneti. Ili lavanda opojnim mirisom zavesti. Njoj se još niko nije mogao odupreti. 🙂

Miomirisni, umirujući pozdrav iz bašte do čitanja,

šalje vam vaša Ivy M2

P. S. Hvala frizerskom salonu Bob što mi je sunce osvanulo u kosi i Gosh cosmetics Srbija za oči/kapke boje lavande (koje su odradile Velvet touch eye liner olovke u bojama: Funky violet i Blueberry ice). 🙂

Fotografija: Nikola Marinković